Čovek

Jursenar: Razmišljanja o vaspitanju deteta

POSTOJI NAČIN DA SE DECI KAŽU VAŽNE STVARI

Francuska romansijerka svetskog renomea Margerit Jursenar je o vaspitanju deteta pisala: “Deca svakako uče određene stvari u školi; ali te stvari se ne lepe za njih usled potpunog odsustva psihološke pripreme. Američko dete, koje autobus dovozi u školu, zbunjeno televizijom, gubi kontakt sa stvarima. Postoji ogroman raskorak između velikih udžbenika koje donosi iz škole i njegove sposobnosti da ih protumači”.

 

Ona se u svojim memoarima “Širom otvorenih očiju” osvrće na pitanje obrazovanja pokolenja i o vaspitanju deteta zapisuje sledeće:

margerit jursenar

“Ja osuđujem neznanje koje u ovom trenutku vlada u zemljama demokratije kao i u totalitarnim režimima. To neznanje je tako veliko, često i potpuno, da bismo pomislili da i sam sistem, ako ne i režim, to tako želi. Često sam razmišljala o tome kako bi trebalo da izgleda obrazovanje deteta. Mislim da bi bila potrebna jedna vrsta osnovnog obrazovanja, vrlo jednostavnog, gde bi dete naučilo da živi usred svemira, na planeti čije će resurse, kasnije, morati da štedi, da zavisi od vazduha, vode, od svih živih bića, i da najmanja greška ili najmanje nasilje može sve da uništi.

Ono bi naučilo da su se ljudi međusobno ubijali u ratovima čija su jedina posledica bili drugi ratovi, i da svaka zemlja uređuje svoju istoriju, nerealno, kako bi laskala svom ponosu. Naučili bismo ga dosta o prošlosti, da bi se osećalo povezanim sa ljudima koji su mu prethodili, da im se divi u onome gde oni to zaslužuju, ne praveći od njih idole, kao ni od sadašnjosti ili hipotetičke budućnosti. Nastojali bismo da ga istovremeno upoznamo sa knjigama i stvarima; znalo bi imena planeta, poznavalo bi životinje ne upuštajući se u odvratne vivisekcije koje su deci i mladim ljudima nametnute pod izgovorom biologije; naučilo bi da pruži prvu pomoć ranjenicima; njegovo seksualno obrazovanje bi obuhvatalo prisustvo porođaju, a njegovo duhovno obrazovanje, pogled na bolesne i mrtve.

Dali bismo mu, takođe, jednostavne pojmove o moralu, bez kojeg je društveni život nemoguć, obrazovanje koje se osnovne i srednje škole u ovoj zemlji ne usuđuju da daju (SAD). U oblasti religije ne bismo mu nametali nikakvu praksu niti dogmu, ali bismo mu ponešto rekli o svim velikim religijama sveta, a posebno o onima koje se praktikuju u zemlji u kojoj se nalazi, da bismo u njemu probudili poštovanje i unapred uništili neke mrske predrasude. Naučili bismo ga da voli rad kad je on koristan, da ne potpadne pod uticaj reklamnih prevara, počev od one koja mu hvali više-manje veštačke slatkiše koji ga pripremaju za buduće karijese i dijabetese. Sigurno postoji način da se deci govori o zaista važnim stvarima ranije nego što se to sada čini”, završava Jursenar svoje zapažanje o vaspitanju deteta.

PROČITAJTE I Zašto „baka servis“ nije uvek baš najbolje rešenje u odgajanju deteta!

Priredio: Velibor Mihić

Ostavite komentar

Ostavite komentar