HITLER JE VOLEO ŠEKSPIRA
Da „hartija trpi, sve“, odavno je poznato, ali da se jedan ozbiljan dnevni list sve više pretvara u svaštaru, počinje da mi smeta i, zato, ovde (ne na hartiji nego u e-izdanju!) dižem svoj glas(ić).
Na stranici 17, na stranama kulture, ovaj list od 27. januara 2010. objavljuje četiri priloga:
Omot albuma muzike iz komedije „To be or not to be“, 1983.
– gore – “Politika” pronašla sliku Paje Jovanovića u Čileu (ni pomena, bar “u pola rečenice”, da se slike ovog našeg velikog umetnika izlažu u Galeriji SANU, u Beogradu!);
– dole – Sećanje na Slobodana Markovića, pesnika, novinara i slikara poznatijeg kao Libero Markoni (1928 – 1990);
– desno – na četvrtini strane, čestitka: Učenicima i prosvetnim radnicima čestitamo školsku slavu, praznik prosvete i kulture; lepo, prigodno, bio je Dan Svetog Save, ima, u čestitki, i Savin, svetački, lik – naravno, sa svetačkim oreolom – s poznate freske (ali, pobogu, zar na 17. strani, umesto na prvoj?!);
– a levo – zbog tog se i laćam tastature – tekst koji me je oborio na pod: HITLER JE VOLEO ŠEKSPIRA (!) – uzvičnik je moj, trebalo je da pridodam još dva!…
Ja ne verujem, a vi?!…
Ja ne verujem da je taj patološki zločinac išta i čitao osim spiskova nedužnih miliona ljudi, žena i dece koje je slao u smrt! Mada ima i takvih koji tvrde da je taj idiot, taj izrod ljudskog roda, čak, nešto, i pisao, navodno knjigu “Moja borba”, znači, bio je “borac” (!), a kakav i za šta se borio taj ludak luđi od svih ostalih zajedno – propištali su milioni i milioni njegovih žrtava (među njima i moj otac i moj ded)…
Pa, kako je, to, Hitler “voleo Šekspira”?!…
To saznajemo iz ovog teksta objavljenog u našoj “svaštari”: a tekst je posle održanog susreta nekih naših pisaca povodom izlaska iz štampe knjige “Hitlerova lična biblioteka” Timotija Rajbaka, u izdanju NNN International; susret je održan u Domu kulture Studentski grad, u Novome Beogradu.
U tekstu se kaže – odmah, u prvoj rečenici – da je “Adolf Hitler bio strastven čitalac, a da je u knjigama tragao za tezama koje bi podupirale njegove političke ideje” (!)…
Prvo – uvreda čitaoca i svih čitalaca širom sveta! Drugo – ja, ne, samo, što se usuđujem da tvrdim, da taj H. – u daljem tekstu se gadim i da mu navedem ime! – ništa nije čitao – najmanje Šekspira, Getea i druge autore – ponos ljudskog roda – nego da je (sic!) bio nepismen!!!…
Šta je, taj patološki ludak H., radio, milionima ljudi, to um, ljudski, ni dan-danas teško da može da shvati! Odvajao je decu od njihovih majki – pre nego ih ubije!… i decu, i majke!… Davao je, unapred osuđenima na smrt, “po spisku”, peškir i sapun – da se “okupaju”!… I tako slično ili gore… do 1001 i dalje… sve zločin do zločinstva, sve beda do bede, sve jad do jada… do suza… do milionskih hropaca umirućih!!!…
H. je voleo Šekspira!…
Tako nešto može da se objavi samo u našoj “svaštari”. Tako nešto može da se komentariše samo u našem glavnom gradu – nisam bio, ne znam koliko je posetilaca bilo na tom susretu pisaca u Domu kulture “Studentski grad”… ali…
Kao što je nekad Zola uzviknuo OPTUŽUJEM!, ja uzvikujem DIŽEM SVOJ GLAS!…
Dalje se navodi da je, osim što je H. “cenio Šekspira, voleo Robinsona Krusoa, Don Kihota i Vinetua”…
Može li se o nekom ceniti na osnovu knjiga iz njegove biblioteke?! Neki Valter Benjamin tvrdi da može. Ja mislim da taj laže i da uopšte nije ni imao biblioteku – mislim na Valtera Benjamina – njegovo je ime u tekstu – jer, da je imao – ne bi “izvalio” ovakvu notornu glupost! Ma nemojte mi reći – onakvi smo kakve su nam naše knjige – to jest, knjige u našoj ličnoj biblioteci! Kao da se ne čitaju i druge knjige, a ne, samo, iz svoje biblioteke! Nije – nego! Odgovor je da zlo ne dolazi iz knjiga nego iz bolesnog uma rođenih zločinaca!
Dalje, navodi se da je sa sigurnošću utvrđeno da je 9 (devet) knjiga iz te zločinčeve biblioteke s njegovim beleškama na marginama! I to je kao neko veliko otkriće! Ne znam zašto!
Možda neko pokušava da ga opravda?! Kao – nije H. kriv – nego knjige koje je čitao!
Pobogu, zar Šekspir i Gete?!…
Da, da… to može u “svaštari”… U “svaštari” može svašta, zato i jest svaštara… I to pored slike Svetog Save! I to na Savindan!… Ako je i od “svaštare”, mnogo je!…
Jedan učesnik na ovom susretu – po mom mišljenju nabeđen pisac – tvrdi da je u H.-ovoj biblioteci bilo knjiga o RATNIM PODVIZIMA, o VOJNIM TAKTIKAMA…
Užas!…
Otkad se njegova nedela mogu podvesti pod “podvige” i “taktike”?! Ispada, pošto je u H.-ovoj ličnoj biblioteci bilo i knjiga “o ratnim podvizima” i “o vojnim taktikama” – da mu se, možda, može ublažiti krivica u Drugom svetskom ratu jer je, zaboga, čitao takve knjige! Kriva mu lektira! Nije on bio lud, ni kriv, nego se “nadahnjivao” ludostima i opačinama takvih nepodobnih knjiga!
A šta ako je H. bio lud i pre tih knjiga? Pisac Timotije Rajbak to, izgleda, ne pretpostavlja nego ga, izgleda, zavela i zatrovala pogrešna lektira! Da nije glupo, bilo bi jadno! Ali, meni se čini i jedno i drugo!…
Drugi učesnik ovog susreta, ali, za razliku od prvog, “zelenog” i “nabeđenog pisca”, veoma poznat i ozbiljan – ističe da “postoje teze da je nemački vođa bio, samo, medij iza kog su postojale nekakve zle sile” (!). Da li i on deli to mišljenje ili ga je samo naveo u našoj “svaštari”, ne znam. Ali, i ovo kao da pokušava da umanji sve strahote koje je H. počinio! “SAMO MEDIJ” (!) – da se čovek prekrsti, triput!
Ipak, ovaj drugi učesnik primećuje da se kroz Rajbakovu knjigu može “zaviriti u H.-ov um i pokušati shvatiti kako je moguće da jedan čovek učini toliko zločina”. Pohvaljujem ideju, ali, tvrdim, ne može! To, samo, doktor za ludake može da učini – a ne knjige, a ne lektira iz H.-ove lične biblioteke!
Koliko ljudska glupost može daleko-predaleko da ode, vidi se iz “ideje” pomenute na ovim susretima – spominje se knjiga nekog Dejvida Luisa (mogao bih se opkladiti da takav ne postoji, tj., da je izmišljen!) pod naslovom “Čovek koji je stvorio Hitlera” – dakle, iz ideje kao teze da je H. “pod hipnozom uobrazio da je nov mesija” (!)…
I, eto, na kraju, u našoj “svaštari”, može da se pročita tvrdnja tog Dejvida Luisa kako se H. “divio piscima kao što su Gete, Šopenhaur, Fihte” (!)…
Na kraju, “konac delo krasi”, kaže se: “Rajbakovo delo i ne govori toliko o knjigama, koliko o ljudima s kojima se Hitler sretao i koji su uticali na njega dajući tako širu sliku o nastanku nacističkog pokreta i o kulturnom modelu u kom je nastao”…
Šta kažete – nacizam – i kulturni model!!!
Nemam reči…
Ništa me ne pitajte tri dana, a ništa neću ni čitati – bar deset!…
Velibor Mihić
oOOo