Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Sveti Grigorije Palama o željama i strastima

KOJA JE „NAJPREFINJENIJA“ OD SVIH STRASTI?

Čovekova duša je trodelna. Drugim rečima ona poseduje tri sile – razumnu, voljnu i željnu (osećajnu). Kada je bolesna duša, bolesne su i njene tri sile. Hristos isceljenje duše započinje od njenog željnog dela.

 

Nezadovoljena želja pobuđuje gnev (zlu volju) i tada boluje i razumni deo duše. Prema tome, voljna sila duše ne može biti isceljena pre nego što se isceli njena željna (osećajna) sila, niti može biti isceljena njena razumna sila pre nego što se iscele ove dve sile.

sveti grigorije palama

Sledi, dakle, da najpre mora biti isceljena željna (osećajna) sila duše. Prvi porod zle želje javlja se još kod novorođenčadi, a to je žeđ za posedovanjem, dok se srebroljublje javlja nešto kasnije, mada se i ono javlja u detinjstvu. I zaista, deca od samog poćetka žele da poseduju razne predmete. Srebroljublje se javlja kasnije, jer ono svoje našlo nema u samoj prirodi nego u (svojevoljnom) izboru. Strast srebroljublja rađa se iz neverovanja u promisao Božiju. Iz žeđi za posedovanjem i iz srebroljublja rađaju se mnoga zla, kao što su pohlepa, krađa, otimačina i sl. Žeđ za posedovanjem i srebroljubljem nisu samo izvori mnogih strasti nego i nenaklonjenosti ka tvorenju dobra. Um živog srebroljubca odumire, i on u stvari biva sahranjen u zlato, koje je takođe zemlja, budući da se mrtvaci sahranjuju u zemlju. Srebroljubčev grob „još je smrdljiviji od onog pravog (groba)“, smatra sveti Grigorije Palama.

Nakon što je najpre protumačio činjenicu da je prva strast željnog dela duše koju treba isceliti žeđ za sticanjem, zemljoljublje, sv. Grigorije prelazi na drugu strast, a to je samoljublje. Ova strast se u čoveku javlja pre teloljublja, a takođe u mladalačkon uzrastu. Postoje dva vida samoljublja. Jedno je svetovna sujetnost koja je sjedinjena sa ukrašavanjem tela i raskošnoj odeći, dok se drugi vid javlja u vrlinskim ljudima i povezana je sa licemerjem i ohološću.

Ova strast se može isceliti žudnjom za višnjim počastima, osećanjem sopstvene nedostojnosti (ništavnosti), trpljenjem podnošenjem ljudskih poniženja i predpostavljanjem slave Božije (svojoj vlastitoj). Ukoliko čovek ima ma kakvu vrlinu, trebalo bi da je prepiše Bogu i da svoju pažnju usmeri na Njega. U isceljenju od ove strasti pomaže sagledavanje srama koja ta strast donosi.

Strast povezana sa samoljubljem jeste i čežnja za zadobijanjem ljudskih pohvala. Ta strast je „najprefinjenija od svih strasti“, smatra sv. Grigorije Palama. Budući da je to najprefinjenija strast, čovek ne samo da se mora boriti sa povezivanjem i pristankom, nego i sam njen napad mora smatrati kao pristanak i mora se od njega čuvati. Čežnja za zadobijanjem ljudskih pohvala je pogubna strast. Ona čoveka vodi ka daljem gubitku vere. Naslađivanje ljudskim pohvalama rađa zavist, a „zavist je potencijalno ubistvo“. Najzad, strast samoljublja vodi čoveka ka velikim nedostacima.

Treća strast koja je porod (zle) želje (požude), jeste stomakougađanje, iz koje se stvara svaka telesna nečistoća. Stomakougađanje je tesno povezano sa telesnošću i razvija se kao treća u nizu (strasti), koje se javljaju sa čovekovim odrastanjem. Ona je ukorenjena od našeg rođenja. Kako se to može objasniti?

Sveti Grigorije Palama iznosi izvanredna zapažanja na ovom ključnom mestu, kojim se bavi i savremena psihologija. On kaže: „Da se ne samo ova strast nego i prirodni deterodni nagon zapaža već kod dece, dok su ona još odojčad“. Drugim rečima, i stomakougađanje i prirodni deterodni nagon pojavljuju se još od mladenštva, sa željom novorođenčadi da sisaju na majčinim grudima. Međutim, kažemo da se one u čoveku pojavljuju sporije, jer su u detinjstvu te strasti prirodne i prema tome, nisu za prekor i ne podležu osudi. Ove strasti u detinjem uzrastu „nisu znaci obolelosti duše“. One, međutim, postaju znaci obolelosti duše kod onih koji ih zloupotrebljavaju. „Kad se staramo o telu radi zadovoljenja požuda“, onda je to zla strast, a slastoljublje postaje početak telesnih strasti i bolesti duše.

Ovo učenje koje propoveda sveti Grigorije Palama veoma je važno, jer pokazuje stav Crkve prema svim onim psihološkim analizama reakcija duše kod odojčadi i dece analizama koje stvaraju još više problema.

Sveti Grigorije Palama podseća da je um prvi koji strada od ovih strasti.

Iz knjige „Pravoslavlje i mistika svetlosti“

Priredio: Zoran Lazarević

Ostavite komentar

Ostavite komentar