Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Svetski dan poezije 21. mart – IZBOR

PESME IZABRANE SRCEM

Svetski dan poezije proglašen je 21. marta 1999. godine, iako se praznik poetske reči slavio u drugom obliku još od 1505. godine. UNESCO je proglasio ovaj datum za svetski dan poezije u cilju promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta.

 

Internet magazin Bašta Balkana obeležava ovaj praznik izborom iz domaće i svetske poetske literature, pesmama klasika i naših savremenika. Izbor je poklon priređivača svim čitaocima i saradnicima magazina. Uživajte!

svetski dan poezije

DAN KAD SMO SE SMEJALI RATU

Rat je dolazio sa svih strana,
Sedeli smo na balkonu,
Pili kafu,
Smejali se…
Naišao je neko,
Bio je vrlo uzbuđen:
– Smejete se!
A rat samo što nije!…
A šta bismo drugo,
Oluju, još niko, zaustavio, nije.
Uostalom, neće, valjda,
Naš narod je stalno patio…

Tek kad se rat sasvim približio,
Kad smo osetili garež
I kad je vojnik proneo našom ulicom
Svoju glavu u torbi –
Neko je otišao u sobu da telefonira,
Ne znam kom, ali, čuo sam:
– Kod nas je rat!
Da, prav rat! – rekao je.
I nije onakav kao što piše u knjigama,
Ni kao što su nam pričali stari
Već prav rat,
Rat u kom se gine!…

Prestali smo se smejati.
Bilo je kasno posle ponoći,
Neko je zalupao na vratima –
Ćutali smo u ćošku…

Kad je svanulo,
Na našem pragu, našli smo krv –
I niko nije imao snage da je opere!

Mihajlo ORLOVIĆ

ALBATROS

Dokoni mornari, od zabave, love,
često, albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova, spuste ih, sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k’o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan – a sad smešan, jadan,
krilati se, putnik, bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka – i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan, –
divovska mu krila smetaju da kroči.

Šarl BODLER

GREŠNICA

Ne slušah zapovesti, nisam na pričesti bila.
Sigurno, dok nada mnom opelo ne odrade –
grešiću – k’o što grešim, k’o što sam grešila –
strasno, sa svih pet čula koja mi Višnji dade.

Družbo u krivici! Vi čiji nagovori su vreli!
Svi prestupnici! Vi najnežniji od učitelja!
Junoše, deve, stabla, sazvežđa, oblaci, beli –
na Strašnom sudu skupa odvratićemo: Zemlja!

Marina CVETAJEVA

SONET 22

Ogledalo me neće uveriti da sam star
– dok si ti vršnjak s mladošću,
al’ kad vremena, brazde, stekneš, i ti,
primiću, i ja, brzo, smrt k’o gošću.

Jer sva lepota što tebe pokriva
lepo je ruho mog srca što snuje u tebi,
k’o što tvoje srce sniva u meni
– te nam doba sjedinjuje.

Stoga se čuvaj, kao što se i ja čuvam
radi tebe, a ne sebe radi –
jer nosim tvoje srce što se svija
uz mene k’o uz majku porod mladi.

Kad stane moje srce, onda shvati, –
o, znaj, i tvoje će srce s njim stati!

Vilijem ŠEKSPIR

ЉИЉАНА

Упознали смо се бучно бу…
у Старој згради Фи…
а имала је она момка
што би рек’о Лорка Лор…
заволели смо се
она и ја
ја и она
заборавио сам јој име за…
не желим да га се сећам
заведи ме заведи за…
говорила је
ја сам је заволео
да бих истиснуо оног другог
хоћу рећи првог јер ја сам би…
шапћи ми да ме волиш
молила је моја полуљубав
док сам ја тежио целој
волео сам је волео
сваки други дан била је моја
и био је мај
а сваки први…
говори ми да ме волиш
тихо тихо
да ме волиш и
и волео сам је
али да се не чују речи
издајице
у реду да се не чују
само срце да ти чујем
и ја сам пуштао срце
срце срце воли је
воли је више од оног дру…
и моје срце је победило
сви дани су постали моји
хтела је да личи на Мерилин
ходала је као Мерил…
а била је буљава
имала је велика уста као жа…
и сунчевих пега равно 100
о о о колико сам је волеооооо…
о како ти је рука мала љубави
о како си тежак ти љубави
хранили смо зоре росом
у пролеће
у лето смо о…
трепавицама смо мерили Кале…
у то време пробуђене Евро…
имао сам бушне ципеле ја
шљапкао сам у најлон-кесама
да ми чарапе не буду мокре
али није вредело јесен
било ми је хладно хла…
али то тад нисам знао
тад сам био изгубио име
као сви за…
а није ни она
пазио сам се
да не открије тај јевтин
мој провинцијски трик
из џепа ми је дала кекс
и пао је снег зима
а ја без капута
скроз неспреман
у танком сокобањском оделцету
од дрвеног штофа
једне ноћи нисам могао
да се истргнем
из њеног загрљаја
па сам остао уз њу
да преноћим
у њеном капуту
воли ме воли и
и ја сам је волео све више
тражила је да је никад
никад не оставим
само да је волим ду…
и да се за… зак…
заклео сам се
док је по нама вејао снег
а усне нам дрхтале
од треме
на клупи код Спо… зах…
смрзле ми се усссссне
заведи ме заведи
молила је
и ја сам је волео
данима годинама сатима
све до краја
све јаче и ја…
док је моја љубав
није угушила –
и тад смо се растали
она и ја
ја и она
на вечност и
зато поручујем
не волите се много
много не
само мало ма…
онолико колико
колико треба
за један живот
у бела пролећа
гле њено име
у наслову
јаче од мене
заведе ме
али туђим уснама
изговарам га
никад
више.

Велибор МИХИЋ

OSTRVO NA JEZERU INISFRI

Ustaću i otići, otići na Inisfri –
I tamo, kolibu, dići, od gline i pruća, znam.
Gajiću leje pasulja i košnice, imaću, tri –
I živeću srećan i sam…

Tamo ću imati spokoj jer sporo rominja mir,
Kaplje s velova jutra u cvrčkov raspevan žbun.
Tamo je blistava ponoć, podne uz purpuran vir –
a sumrak, lepršanja, pun…

Ustaću i otići… jer stalno čaroban šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna…
Taj šum, dok pločnike gazim i siv prašnjav drum –
srce, mog srca, zna…

Vilijem Batler JEJTS

DEVOJKE KOJE SMO PRATILI KUĆI

Devojke koje smo nekad pratili kući
sad su dame s torbama
ili je jedna od njih ona sedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom

Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na guskama u staračkim domovima
igraju šaflbord u parkovima

Ne rone više u
talase sa belim kapama
te devojke koje smo pratili kući
ne mažu više svoja tela uljem ispod sunca
ne lickaju se više pred lepim ogledalom
te devojke koje smo pratili kući

Te devojke koje smo pratili kući
nekud su otišle
neke zauvek
a mi koji smo ih pratili

Mrtvi u ratovima
mrtvi od infarkta
mrtvi od neutoljenjih čežnji
naši snovi su tv snovi
a nekoliko nas
tako malo nas pamti
devojke koje smo pratili kući
kad sunce kao da je uvek sijalo

Kad se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svetlim haljinama

Ja pamtim

Čarls BUKOVSKI

Priredio: Velibor Mihić

Ostavite komentar

Ostavite komentar