Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VELIKI TRENUCI

veliki trenuci

Čuvaj ovaj cvet da te podseća na mene.

– To mu je rekla.

Čuvaj ga, i sećaj me se, sećaj.

Nek bude tamo gde nećeš moći da ga zaboraviš.

Stavi me negde blizu, gde vreme više ne teče.

Onda se stalno vraćaj uspomenama.

I sama noć je samo visoki, tamni cvet.

Još mu je rekla da noć duboko pamti,

Pošto je svaki cvet nekakva uspomena

A noć se sklapa

Kao tanani, tamni cvet.

Hoću da me nalaziš kao što noć sve nalazi.

Tako je ona sebe razmeravala.

Čuvaj me kao što noć sve čuva,

Jer je u meni, duboko, noć.

Put je tamnica, kob.

Put zarobljava one koji su samo od puti.

A vazduh priča,

Vazduh, vatra i pena;

Nejaki su i neuhvatljivi ti glasovi

Sem kad se sećaju

Treptaja izgubljenih zvezda,

Ruku što se mašaju mesečevog kolača.

Hajde da popričamo o tome natenane,

Stavimo zlataste dugmiće,

Budimo ponosni što se zajedno ponosimo i zajedno gnevimo.

Ne zaboravljajući da velika samoća,

Sazdana od prolaznih trenutaka,

Lebdi u vremenu.

Sačuvala sam sve velike trenutke.

Kruže oni u meni, kruže.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: