SLIKOM PROTIV SUZA
Depresivnost je hronično stanje savremenog čoveka, a ubuduće će se lečiti pomoću avatara.
Osobe koje boluju od depresije uskoro bi mogle uspešno da se leče terapijom virtuelne stvarnosti koja se temelji na savetovanju i tešenju avatara uplakanog deteta, smatraju naučnici sa britanskog univerziteta.
Avatari, uz čiju se pomoć virtuelno simulira ljudsko biće u dvodimenzionalnom i trodimenzionalnom svetu, zamenjuju mesta i u sledećem koraku pacijent se prikazuje kao dete, slušajući sopstveni savet.
Projekat je deo istraživanja naučnika sa uglednog londonskog univerzitetskog koledža. Ova se vrsta tehnologije koristi prvi put, a cilj joj je da pomogne u savladavanju ili ublažavanju mentalnih poteškoća pacijenata obolelih od depresije.
Britanska studija pokazala je da je četrdesetopetominutna virtuelna terapija imala pozitivne rezultate u lečenju devet od 15 ili 60 odsto pacijenata uzrasta između 23 i 61 godine, koji su učestvovali u istraživanju.
Voditelj studije, profesor Kris Brevin, tvrdi da su rezultati obećavajući i da je četvoro pacijenata kazalo da su se nakon novog terapeutskog pristupa osećali mnogo bolje. Brevin veruje da bi dejstvo ovakvog lečenja moglo da bude dugoročno, odnosno da bi moglo da traje i mesec dana.
„Osobe koje se bore sa anksioznošću i depresijom često su preterano samokritične kada im život krene u pogrešnom smeru. U ovom istraživanju, u kojem smo koristili virtuelni svet, ponudili smo im da, tešeći uplakano dete i slušajući sopstvene reči upućene tom detetu, indirektno sebi samima pokažu saosećanje. Svrha nam je bila da podučimo pacijenta da prema sebi postane manje samokritičan i da bude mnogo saosećajniji“, rekao je profesor Brevin.
Za vreme seanse pacijenti na glavi nose kacigu za virtuelnu stvarnost sa slušalicama i naočarima koje, putem 3D ogledala projektuje sliku njih samih u prirodnoj veličini.
Od njih se traži da se identifikuju s avatarom koji oponaša njihove pokrete kao deo procesa „utelovljenja“, a potom se pored njih pojavljuje slika uplakanog deteta.
Kada su lekari od pacijenata zatražili da pokušaju da uteše dete, većina je virtuelnim mališanima savetovala da se prisete vremena kada su bili srećni i da misle na nekoga ko ih voli. Uloge su potom zamenjene. Pacijent je postao avatar deteta, a zatim slušao isti savet koji mu je bio upućen sopstvenim glasom.
„Nadamo se da ćemo nastaviti da razvijamo ovu tehniku kako bismo sproveli istraživanje na većem broju pacijenata i kako bismo sa stopostotnom sigurnošću mogli da odredimo kliničku dobrobit koju donosi ova virtuelna terapija“, rekao je koautor studije, profesor Mel Slejter.
Izvor: B92.net