Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka

Atraktivne eko destinacije u Srbiji

ATRAKTIVNE EKO DESTINACIJE U SRBIJI

Turisti danas sve češće žele da provode vreme u očuvanoj prirodi. Eko-turizam se propagira kao oblik turizma, koji doprinosi očuvanju prirode i njenih resursa. Ovaj oblik turizma se naziva i zeleni ili odgovorni turizam. Poenta cele priče kada je reč o eko-turizmu je činjenica da se sa razvojem masovnog turizma postavilo pitanje da li će neke destinacija postojati za 10 ili 20 godina ili će nestati.

 

U ovom tekstu, upoznaćemo se sa atraktivnim eko destinacijama u Srbiji, koje predstavljaju prave dragulje i koje je stvorila priroda.

eko destinacije

Šta je eko-turizam?

Eko-turizam predstavlja relativno malu tržišnu nišu, ali sa ogromnim potencijalom. Ovaj pojam je preciznije definisan 1980-ih godina kada je postalo jasno da nekontrolisani razvoj turizma preti uništavanju turističkih destinacija. Međunarodno društvo za eko-turizam definiše ovaj pojam kao: odgovorno putovanje u oblasti prirode, kojim se čuva životna sredina i održava blagostanje lokalnog stanovništva. To zapravo znači da turisti, tokom boravka u destinaciji, mogu da se bave aktivnostima, koje ne narušavaju prirodu i da se odgovorno ponašaju prema njenim resursima (da ne bacaju otpatke, lome klupe u parkovima, da ne koriste  prekomerno automobile kao prevozna sredstva, malteriraju životinje i sl.).

Ko su eko-turisti?

Eko-turisti nisu svi ljudi, koji posećuju i borave u očuvanoj prirodi. Jedno je sigurno, iskustva putnika kada je eko-turizam u pitanju, su jako pozitivna. Eko-turiste možemo podeliti na sledeći način:

Stručnjaci, odnosno naučnici ili istraživači, članovi timova za istraživanje prirode. Zaljubljenici u prirodu – to su ljudi, koji putuju u zaštićena prirodna dobra i žele da razumeju i lokalno kulturno nasleđe.

Glavna struja prirodnih turista – nemaju stav o zaštiti prirode, ali putuju zato sto je to deo modernih trendova.

Slučajni prirodni turisti – to su ljudi, koji su se slučajno našli u prirodi, a putuju zbog nekog drugog razloga.

***

Atraktivne eko destinacije u Srbiji

Činjenica, koju ne možemo da osporimo, je da je Srbija izuzetno lepa zemlja, koja poseduje očuvanu životnu sredinu. Na svakom koraku, možemo videti po neki trag, koji je priroda svojim procesima napravila i ostavila iza sebe. To nisu samo zakonom zaštićeni nacionalni parkovi, već reke, jezera, parkovi, vodopadi, prirodni pejzaži i dr. Ponekad se čini da nismo svesni lepote koji posedujemo.

Specijalni rezervat prirode Uvac

Predstavlja zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Geografski posmatrano, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji i prostire se na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica. Ovaj rezervat zahvata površinu od oko 7543 hektara. Posebnu atraktivnost predstavljaju meandri, koji su visoki oko 100 m. Glavna atraktivnost ovog rezervata prirode je to što predstavlja stanište beloglavog supa, i jedino je te vrste na teritoriji čitavog Balkana. U rezervatu ih ima oko 300 jedinki i veoma su važni za ekosistem. Ukoliko planirate da posetite ovaj rezervat, možete obići neke od sledećih lokaliteta:

  • Uvačka jezera: Zlatarsko, Uvačko i Radoinjsko jezero.
  • Pećine, koji ima ukupno 5, i to: Ušačka, Ledena, Tubića pećina, Bašdarska i Javorska.
  • Etno selo Štikovo, koje se nalazi u podnožju Zlatara i predstavlja svojevrstan primer autentičnih etno-motiva ovog kraja. U ovom selu nalaze se crkva i škola iz 19. veka. Posebna atraktivnost je činjenica da selo čuva kulturu i tradiciju nekadašnjih vremena sa kućama i pomoćnim objektima, kakvi su se gradili pre više od 200 godina.
  • Manastiri i crkve: Dubnica (15. vek), Janja (kraj 13-og i početak 14-og veka), manastir Svete Trojice u Štikovu (17. vek), crkva brvnare i džamije u Novoj Varoši i Sjenici.
  • Ostaci Jerininog grada.
  • Kameni most na Žvalama, nepokretno kulturno dobro.

VIDEO: 

Uvac je idealna destinacija za one turiste, koji žele da se bave posmatranjem i fotografisanjem ptica kao i pešačenje i plovdbama. Poseta koloniji beloglavog supa organizovane su čamcima. Sezona poseta je od maja do oktobra. Posetioci se ne smeju kretati van obeleženih staza, ne smeju praviti buku i narušavati prirodu. Cena ulaznice za rezervat iznosi 100 dinara. Organizovani izlet do Uvca možete naći u ponudi mnogih  turističkih agencija.

Rezervat prirode Zasavica

Ovaj rezervat je lociran na teritoriji južne Vojvodine i severne Mačve, tačnije obuhvata teritotiju opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Iako obuhvata površinu od oko 1825 hektara, zaštićeno područje prve kategorije obuhvata 675 hektara. Legenda kaže da su Zasavicu nekada naseljavali zmajevi. Zasavica je posebno interesantna jer je naseljava oko 600 biljnih vrsta. Ceo prostor obiluje vodom, a centralno mesto zauzima reka Zasavica. Tu su i kanali Jovac i Prekopac, kao i kanal Bogaz koji spaja Zasavicu sa Savom.

  • Vizitorski centar predstavlja glavno mesto okupljanja ljudi u rezervatu. Predstavlja drvenu građevinu, koja poseduje 2 sobe kapaciteta 7 ležajeva, prodavnicu suvenira i pomoćne objekte. Ovde se možete smestiti po ceni od 1000 dinara za noćenje sa doručkom.
  • Turistički brod Umbra, koji omogućava plovidbu turistima po najlepšem delu rezervata kako bi mogli da posmatraju prelepu prirodu.  Ulaz i vožnja brodićem koštaju 450 dinara.
  • Za ribolovce na raspolaganju je fond od 25 vrsta riba i 18 čamaca, koje mogu iznajmiti.
  • Gastronomija. Zasavica je poznata po uzgajanju mangulice, podolskog govečeta i magaraca. Farma magaraca broji oko 130 jedinki i njhovo mleko je veoma hranljivo ali isto tako skupa sirovina. Za kilogram magarećeg sira potrebno je 25 litara svežeg mleka. Kilogram sira košta oko 1000 evra, a ukoliko želite, tokom svoje posete možete i da kupite neke od specijaliteta od mangulice ili sir a možda i kozmetičke preparata od magarećeg mleka.

Specijalni rezervat prirode Stari Begej – Carska Bara

Carska Bara se nalazi na 45 km od Beograda i na oko 17 km od Zrenjanina. Obuhvata površinu od 1600 hektara. Ono što je karakteristično za ovaj rezervat je da je u njemu lovio austrougarski prestolonaslednik Ferdinand zbog čega je i zovu Carska Bara. 500 biljnih vrsta, faune insekata, ptica, sisara, vodozemaca i drugih vrsta životinja su samo neke od odlika ovog rezervata. Turistima su na raspolaganju:

  • Obilazak rezervata turističkim brodom. Obilazak se organizuje Carskom lađom kapaciteta 50 osoba dužinom toka Staroj Begeja.
  • Obilazak rezervata stazom zdravlja u dužini od 4km ili ekostazom koja je nešto kraća kao i  vožnja biciklama nasipom ili šetnja nasipom oko rezervata.
  • Iznajmljivanje motornog čamca sa vodičem i iznajmljivanje čamca na vesla i kanua.
  • Bird watching (posmatranje ptica).
  • Poseta  prirodnjačkoj kući (postavka prepariranih životinja, održavaju se projekcije filmova i dr.).
  • Hotel Sibila kapaciteta 40 ležajeva, u kom je moguće probati domaće specijalitete, ali je pogodan i za organizaciju događaja.
  • Lovački dvorac Kaštel, etno selo Tiganjica, Međunarodni istraživačko edukativni centar u Belom Blatu.
  • Što se tiče ribolova, zastupljeno je 24 vrsta riba. Ribolovci mogu loviti u rezervatu uz dnevnu dozvolu po ceni od 1000 dinara.

Vodopad Gostilje

Specifična atrakcija Zlatibora je vodopad Gostilje, koji se nalazi na padinama Čigote i Borkovca na nadmorskoj visini od 850m. Nalazi se u istoimenom selu i od Zlatibora je udaljen oko 25km. U blizini vodopada nalazi se ušće Gostiljske reke u reku Katušnicu. Vodopad je visok oko 20 metara. Tokom letnje sezone, predstavlja zanimljivo mesto za goste Zlatibora. Ispod vodopada postoji par slapova pre ušća koji su veoma lepi i vredni spuštanja niz padinu ka reci Katušnici. Ovde turisti mogu uživati u zvukovima vode i netaknutoj prirodi. Turistička organizacija Zlatibora ogranizuje izlet: Stopića pećina – Sirogojno – Gostilje za svoje goste uz odgovrajući program samog izleta.

Krupajsko vrelo

Nalazi se na teritoriji istočne Srbije na nadmorskoj visini od  220m. Potok vrela je dugačak oko 435 m i prvo otiče prema severu na dužini od 130 metara, a zatim skreće prema zapadu i posle nekih 300 metara uliva se u Krupajsku reku. Kao i većina kraških izvora, ovo vrelo se odlikuje velikim promenama količine vode u toku jedne godine. Kod zgrade mlina, nalazi se betonska česma sa pet metalnih cevi na kojima ističe topla voda temperature 26˙C i izdašnosti 6 – 10 lit/sek. Ova voda potiče iz prirodnog termalnog izvora koji je kaptiran i podzemno sproveden do česme. Desetak metara od česme je druga termalna pojava predstavljena izvorom u obliku minijaturnog vodoskoka koji je nastao na samoizlivnoj geološkoj bušotini. Ukoliko posetite Krupajsko vrelo, važno je da znata da se u neposrednoj blizini nalaze i Resavska pećina, manastir Manasija, vrelo Mlave i dr.

Ovo su neke od atraktivnih eko-destinacija u Srbii. Ima mnogo više i sve one obiluju lepim ambijentom, svežim vazduhom i čistom vodom, koja je osnova za takozvanu zelenu energiju. Ono što je najvažnije pružaju vam mogućnost da na određeno vreme zaboravite na ubrzani tempo života i osluškujete prirodu i njen ritam.

***

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter