Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

FOTOGRAFIJA KAO INSPIRACIJA

Kralj Petar I Karađorđević u kolima koja vuku četiri vola 6. novembra 1915. u Jankovoj klisuri, prilikom povlačenja srpske vojske i naroda prema Albaniji, postao je motiv čuvenom Edmonu Rostanu da napiše poemu „Kralj Petrova čet’ri vola“.

 

Ovaj prizor, najpre, nije promakao oku Vladimira Becića, tada 29-godišnjeg ratnog slikara Štaba komande Šumadijske divizije. Zahvaljujući tom snimku, Becić će kasnije uraditi sliku, ali se i upisati u istoriju ratne fotografije.

kralj petrova četr'i vola

Fotografija koja je inspirisala Rostana da napiše poemu posvećenu kralju Petru

Francuski pesnik Edmon Rostan, inače autor „Sirana de Beržeraka“, fasciniran ovom slikom koju je uradio Becić i nadahnut hrabrošću kralja Petra, napisao je i objavio poemu „Kralj Petrova četiri vola“, koja ima osamnaest strofa, a koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić.

Rostan je tada nadahnuto rekao: „Kad sam to video, učinilo mi se da je sam Homer, izgnan u srpske krajeve, spregnuo kralju ta četiri vola!“

Kralj Petrova čet’ri vola

To Petar Prvi, iz Srbije, stare,
Odlazi sedeći na ostatku kare,
Volovi vuku, kola, ta.

Kralj Petar ide jer, ići, mora,
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke, rečne, kut.

Čet’ri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva, vuku,
Al’ unuk Karađorđa, lav,
Da se s bojnog polja iščupa,
Čet’ri vola moraju, skupa,
Da upotrebe, napor, sav.

Srbin, pesnik, ratnik što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca, tog,
Osvetli dušu, stvori, za njega,
Ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom, zadnjim, topa, svog.

Pesma će isplest oreol mu, cvetan.
Ponosan k’o vođa, k’o pastir setan.
Kako je velik izgnanik, taj!

1916.

(Prepev s francuskog: Milutin Bojić)

Priredio: Velibor Mihić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: