POST JE POTREBAN SVIMA
Zvanična medicina o postu upućuje na jedno – uzdržavanje od unosa masne hrane izuzetno je zdravo za ljudski organizam. Ni bolesnicima ni zdravim ljudima u današnje vreme nije teško da drže post pored toliko raznih, kaloričnih i ukusnih jela koja nekada nisu postojala.
Postoji mnoštvo raznog voća i povrća iz prekomorskih zemalja do kog se ranije teško dolazilo, pa se nije nalazilo ni na trpezama bogataša. Danas se sve više preporučuje upotreba masti biljnog porekla koja sadrži više holesterola i time ubrzava sklerotične promene u organizmu.
Zna se da su mnoge bolesti srca, jetre i razni artritisi posledica suvišne i obilne gurmanske ishrane. Zaključak do koga je došao poznati rimski govornik Ciceron da je više poginulo ljudi od proždrljivosti nego od mača, reklo bi se, vredi i danas.
Sa stanovišta savremenog medicinskog shvatanja, uzdržavanje i post nisu štetni, nego upravo korisni za život i zdravlje ljudi. Govoreći o postu, dr S. Ivaniš ovako kaže: „U postu pravoslavnih ne uzima se hrana životinjskog porekla. Post ima higijenskog značaja, jer omogućava odmor organizma za varenje i unutrašnjih organa u kojima se dešava razmena materija. Post je potreban prehranjenima i gojaznima, kao i u nekim bolestima unutrašnjih organa (bubrega, jetre, šećerne bolesti…). Ali posne dane, jedan ili dva nedeljno, treba da uvedu i zdravi. Oni bi na taj način odmarali organizam, jer se od masne hrane nagomilavaju i otrovne materije. Postom se organizam očisti od tih otrova.“
To isto tvrdi i dr Risto Gostuški. Pišući protiv Suvorinovog metoda gladovanja, on veli: „Uporedimo li metod dugotrajnog gladovanja sa režimom ishrane koja je ustanovila naša Pravoslavna crkva, videćemo da su propisi naše pravoslavne vere nesrazmerno mudriji i praktičniji za zdrav i dug život, nego što se o tome misli. Tako naša vera propisuje sredom i petkom ne jesti mrsnoga (uglavnom ne jesti mesa), postiti (opet ne jesti mesa, jaja, i masti) šest nedelja za Božić, sedam za Vaskrs, nekoliko nedelja za Petrovdan, zatim dve nedelje za Veliku Gospojinu i još nekoliko praznika u godini, po jedan dan. S gledišta očišćenja od štetnog pepela taj verski režim je idealan režim, jer on vezuje vegeterijanstvo s mešovitom dijetom (masno-mlečnom-povrćnom) i omogućava svakom da izbegne štetne posledice po zdravlje od suviše masne i probrane hrane, i to stalno iz godine u godinu celog veka. A takav dijetalni režim pogotovu i prepisuje savremena nauka.“ Na drugom mestu isti pisac tvrdi: „Meso nadražuje nerve, a mleko i biljna hrana ih umiruju i stišavaju.“
Isto to navodi i dr Žil Grandu u svojoj filosofiji ishrane. „Dok masti i ugljeni hidrati u telu potpuno sagore, zato višak životinjskih belančevina, pri sagorevanju u našem telu ostavlja šljaku, mokraću i mokraćnu kiselinu, i jetra i bubrezi imaju mnogo posla da je odstrane. Giht i išijas, ali i reumatizam, često su posledice preteranog uživanja mesa“, upućuje dr Grandu.
Sa ovim u vezi su i istraživanja stručnjaka o tome koja nacija u svom sastavu ima najdugovečnije ljude. Došlo se do saznanja da su to Japanci u celini, a posebno žitelji jednog ostrva koji žive u proseku oko 82 godine. Ujedno među njima se nalazi i procentualno najviše stogodišnjaka. Nije teško zaključiti da je izvor njihove dugovečnosti i zdravlja, pored mnogih drugih činilaca, pre svega stalna upotreba ribljeg umesto nekog drugog životinjskog mesa.
Moramo dodati i onaj duhovni deo, jer nije suština posta samo u hrani, već i postiti duhovno. Molitve uznositi Gospodu za bližnje. Boriti se sa onim lošim u sebi i ispravljati se, sticati vrline i umnožavati ljubav prema bližnjima. Jer ljubav je jedina koja se deleći, umnožava.
Autor: Zoran Lazarević