Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Srbija pre Nemanjića: Imena srpskih vladara koja se prećutkuju!

SKRIVANA I OTPISANA ISTORIJA

Postojala je Srbija pre Nemanjića i vladari koji su njenom teritorijom upravljali. Ovde je spisak imena vladara Srbije još iz perioda paganstva, zatim od sedmog veka pa do vremena Kneževine Srbije, Velike Župe i onda do Nemanjića. Impozantan je broj starosrpskih upravitelja!

 

Starina Sorab je sa njegovim ratnicima Sorabima očistio Zemlju od palih demona i osnovao prva srpska carstva od Severnog pola u celoj Evropi, Južnoj Indiji, Mesopotamiji, Egiptu, Tibetu i Peruu, a glavni grad ovog carstva bio je na Balkanu, nama poznato kao Ras, ali pravo ime je bilo Sorabija. Zvanična istorija nas uči da je doseljavanje Srba na Balkanu bilo u 7. veku.

stara srbija

Balkan je u stvari ime Stare planine, koja je po zvaničnim izvorima zove Helm. Na Helmu je bilo staro srpsko carstvo Sorabija, koji je dobilo ime po starim srpskim precima Velikim Srbima – Sorabima.

Prema ovim nalazima, nosioci R1a1 − genetske oznake, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina, od Potopa pa na ovamo. Podaci iz runa i veda govore da su Sorabi (HiperBorejci) živeli na našim prostorima nekoliko stotina hiljada godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1.

U staroj eri pre Hrista su poznata 42 imena vladara Sorabije, među kojima je najpoznatiji Nino Belo.

IMENA VLADARA PAGANSKE SRBIJE PA NA OVAMO SAMO U NOVOJ ERI

Car Oštrilo Sorabjanović
Car Tjecimir Oštrivojević
Car Tolimir Oštrivojević
Car Krepimir Oštrivojević
Kralj Svetorad Oštrivojević
Kralj Radoslav Oštrivojević
Kralj Časlav Oštrivojević

Prvi Vladari i Knezovi Srba i Srbije (Sedmi vek-836)

Knez Srba ( na Balkanu u vreme vladavine Bizantinskog Cara Heraklija (610-641), sedmi vek-660; ne zna se njegovo ime, umro je 680)
Svevlad (660-679, Knez Srbije)
Selimir (679-680, Knez Srbije)
Vladin (680-700, Knez Srbije)
Ratimir (700-730, Knez Srbije)
Višeslav (730-780, Knez Srbije)
Radoslav (780-822, Knez Srbije)
Prosigoj (822-836, Knez Srbije)

Kneževina Srbija (Krštena Srbija, 836-1035)

Vlastimirovići (836-960)
Vlastimir (836-863, Knez Srbije; sin Kneza Prosigoja)
Mutimir (863-891, Knez Srbije)
Pribislav Mutimirović (891-892, Knez Srbije)
Petar Gojniković (892-917, Knez Srbije)
Pavle Branović (917-920, Knez Srbije)
Zaharije Pribisavljević (920-924, Knez Srbije)

Bugarska Okupacija (924-927)
Časlav Klonimirović (927-960, Knez Srbije)

Tihomirovići (960-1035)
Tihomir (960-980, Knez Srbije)
Ljutomir (980-1003, Knez Srbije)
Ljutomirov Sin (1003-1030, Knez Srbije; ne zna se njegovo ime)
Ljutovit (1030-1035, Knez Srbije)

Kneževina Duklja (1035-1077)
Kraljevina Duklja (1077-1118)

Vojislavljevići (1035-1118)
Stefan Vojislav (1035-1050, Knez Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo prvi (1050-1077, Knez i Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije, 1077-1081; prvi Srpski Kralj)
Konstantin Bodin (1081-1101, Kralj Duklje, Raške, Bosne, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Mihailo drugi, Bodinov sin
Dobroslav, Bodinov polubrat
Kočopar (1101-1102, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Vladimir (1102 – 1114, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Ðorđe (1114 – 1118, Kralj Duklje, Raške, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Velika Župa Raška (1118-1166)

Uroševići (1166-1165)
Uroš prvi (1118-1140, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Uroš drugi (1140-1161, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)
Desa (1161-1165, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije)

Tihomir (1165-1195, Veliki Župan Raške, Duklje, Zahumlja, Travunije i Neretljanije; brat Stefana Nemanje)

Tek od 1196. godine se u knjigama i udžbenicima pojavljuju Nemanjići, odnosno Stefan Nemanja kao začetnik loze Nemanjića. Ipak, zna se za imena više od 40 vladara predhrišćanske Sorabije iz stare ere. Moguće da ih je bilo još.

Po tadašnjim geografskim kartama i slikovitim opisima mesta i krajeva, predhrišćanska Srbija bila je teritorijalno mnogo veća nego od vremena Stefana Nemanje pa na ovamo.

Izvor: Facebook

51 komentara

  • Подаци,имена,презимена и титуле су испретуране а неке и нису тачне,мало ћемо да поправимо цар Радимир 639год,тада је и нестао као и његов наследник чије име није познато 640год,и они су последњи из династије Свевладовић,србски војвода Звонимир од цркве Светимир 640-1год.крунише се у Скадру и ту почиње династија Светимировић,после њега наслеђује га син Будимир 671год. он је тај који је увео поделу Србије на банате и жупе или ти на војне и цивилне власти,краљ Светолик (711-724) па његов син Владислав (724-727) кога наслеђује млађи брат Томислав или Полислав(727-744) па њега син Себислав (744-760) па владају Расбин или Разбивој (760-768) и Владимир (760-781) уз поделу земље на северни и јужни део,после братове смрти Владимир је ујединио државу,њега наслеђује син Карамир (781-789) и њега наслеђује син краљ Тврдослав 789год. последњи из династије Светимировића

  • Ko su anonimusi koji objavljuju ovakve proizvoljne, polutacne napise, pune nagadjanja, bez pozivanja na ijedan relevantan izvor. Ovakvim tupavim tekstovima nanosi se samo steta i izaziva podsmeh sledbenika becko-berlinske skole..

  • Bravo, becko berlinska skola, kustro jedna, ta germanska goveda su nas i udesila mnogo lepo jos od prvog, pa preko drugog svetskog rata , pa nam jos zagovnali zivot u vise navrata, I ako ste nepismeni cisto da vas podsetim, najvece obelezje jednog naroda je jezik koji govori. milslim da je to dovoljno da shvatite ko ste

  • @Milena
    Милена, забога, па зар ви не видите да је извор Фејзбук? Како вам уопште пада на памет да сумњате у тачност података из таквог мега-научног извора? Ц!-Ц!-Ц! Заиста вам је германска школа испрала мозак! 🙂

  • Samo neznalicama smeta, novo znanje, jer i staro još uvek nisu naučili. Do prave istine upravo se i dolazi raznim komentarima, iznošenjem nespornih činjenica, koje nažalost, eto nekima mnogo smetaju, a zna se i zašto. R1a1 je neumitan naučni dokaz o postojawu svakog naroda, pa zašto nam to smeta, ako smo braća, pa zato što su nam drugi nametnuli drugog brata i sad treba da ga volimo. Mi ne treba nikoga da mrzimo, sebe i svoje trebamo više da cenimo i da svakoga koga to interesuje pokažemo mu ko smo, zašto se stideti i to prećutkivati.

  • Dovoljno je samo pogledati Vinču ili neolitski kamen od pre 5000 god pre n e sa ćiriličnim natpisima…. Znači postoji fizički dokaz…. A germani nas n vole pa nasne vole, a jos uvek nas , sad vec, mrze zbog oba svetska rata gde smo kao učesnici uspeli da im unistimo sve planove za prosirenje i tako doprineli njihovom padu. Verovali ili ne, ali Nemci su ti koji su kumovali raspadu SFRJ, a kumovali su i ubedili Amere da se Srbija bombarduje 1999. god. Zasto bi bilo koga cudilo da nam jos i onda nisu smestali svakojake gluposti samo da mi ispadnemo veštački narod, medjutim postoji genetika i njeno odredjivanje kao i Vinča koju sam već spomenuo, pa vi izvolite i nemojte verovati nikom nista, bolje verujte svabama oji nam odkada sebe podmeću nogu ito za crveni karton!!!!

  • Vidim da ljudi imaju problem da prihvate nov pogled na nasu istoriju, donekle ih razumem jer sam i ja u pocetku odbijao da priznam sebi da je tako nesto moguce. Jos u srednjoj skoli sam video da je nasa istorija vestacki odsecena pre nemanjica i tada sam krivio crkvu za to zbog nase paganske istorije i starih verovanja koje je Rastko pokusavao da izbise i donekle u tome i uspeo. Dobar pocetak za proucavanje je upravo to pismo iz Vince i ovakvi tekstovi mogu samo da motivisu ljude da nastave traganje, Nama obicnim smrtnicima ostaje samo internet i „fejs“ za pretragu posto nemamo direktan pristup starim teksovima a ni znanje starih jezika. Dereticu mozemo samo da zahvalimo sto je pokrenuo tu temu i izneo dosta dokaza za svoje tvrdnje iako mozda u nekim stvarima i preteruje ili mi nismo spremni da sve to lako usvojimo,

  • Vidim da ljudi imaju problem da prihvate nov pogled na nasu istoriju, donekle ih razumem jer sam i ja u pocetku odbijao da priznam sebi da je tako nesto moguce. Jos u srednjoj skoli sam video da je nasa istorija vestacki odsecena pre nemanjica i tada sam krivio crkvu za to zbog nase paganske istorije i starih verovanja koje je Rastko pokusavao da izbise i donekle u tome i uspeo. Dobar pocetak za proucavanje je upravo to pismo iz Vince i ovakvi tekstovi mogu samo da motivisu ljude da nastave traganje, Nama obicnim smrtnicima ostaje samo internet i \"fejs\" za pretragu posto nemamo direktan pristup starim teksovima a ni znanje starih jezika. Dereticu mozemo samo da zahvalimo sto je pokrenuo tu temu i izneo dosta dokaza za svoje tvrdnje iako mozda u nekim stvarima i preteruje ili mi nismo spremni da sve to lako usvojimo,

  • Списак јесте нетачан. Ето нпр. на почетку чланка се даје карта Крепимировог царства, а нигде Крепимира у списку за наведени период. Свака част Деретићу, али прочитати мало Милојевића, топло препоручујем …..

  • KAD VEC IMATE VREMENA ZA DAVNU ISTORIJU,AKO VAM NIJE TESKO NADJITE MI ONAJ DEO KOJI FALI OD RODJENJA U STALI DO KRSTA,NEKIH 32 GODINE! NIKAKO DA VIDIMO GDE NESTEDE TAJ PERIOD?
    HVALA UNAPRED

  • Овде нешто није у реду….
    Овако је то по Милојевићу – Србски владари од 492. године су:

    Династија Свевладовића

    1. Свевлад, Самовлад, Самко или Само 492.- 530.
    2. Цар Борис или Брус (Свевладовић или Самовладовић) 530.- 540.
    3. Цар Остројило I Свевладовић или Самовладовић II 540. – 552.
    4. Цар Свевлад или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III 552. – 564.
    5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV 564. – 585.
    6. Цар Србски Владан I Селимиров син Свевладовић V 585. – 610.
    7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI 610. – 620.
    8. Вишеслав Свевладовић
    9. Радослав Свевладовић
    10. Просегој Свевладовић

    и даље Династија ДРВАНОВИЋА или ДРВЕНАРОВИЋА ……итд

    Молим вас да се приликом израде оваквих текстова руководисте целокупним сазнањима и знањима која су знаменити Срби као што је М. Милојевић или Олга Луковић Пјановић оставили својим Србима на знање, обзиром да су њихове тврдње непобитно и вишеструко доказане необоривим доказима..

    Хвала

  • dosli krajem 6 pocetkom 7 veka sa nemanjicima ,pa jel nemanici ziveli po 400 godina to hehe,srbi poticu sa usca 4 reka odakle je postalo 4 c,uz duz tih 4 reka,don,dnjepar,dnjestar i dunav,su ziveli srbi otud luzicki srbi u danasnjoj nemackoj koja tad nije ni postojala.

  • Nikad cula nisam za ove vladare, sve mi zvuci nestvarno, cudna imena, pomislila sam da se zezate. Molila bih vas da mi kazete gde ste nabavili ove podatke? Mene jako interesuje nasa istorija ali se tesko nalaze podaci.

  • KAKO STE MOGLI I POMISLITI DA SMO DOSELILI OD 600-700 GODONE ,AKO SMO SE RASTALILI 333 GODINE SA KATOLICIMA I ODATLE POČNITEPREMA DOLE U 7000 P.N.E IMI SMO TADA DOBILI VJERU A NE POSTOJANJE ,O ČEMU I ŠTA NIEJ JASNO .

  • Francuski istoricar i lingvista inace jezuitskog obrazovanja iz XVII veka, Charles du Fresne, sieur du Cange (1610-1688), napisao je obimno delo o istoriji Ilirika pod nazivom ,,Iliricym vetus & novus,, koje je objavljeno tek 1741. godine od strane Josipa Keglevica. On je u svoju istoriju ukljucio vladarske rodoslove. Tako u trecoj glavi (pod nazivom Capus III: Priurium Dalmatiae et Serviae Regum, od 36-63. strane) navodi listu vladara od Svevlada do Stefana Nemanje, sto dokazuje starosedelastvo Srba na Balkanu u sestom i sedmom veku.
    Izvor: (Charles du Fresne Domini du Cange: ,,Ilirycum vetus & novus“, p. 36-63, Haeredum Royeriaronum, Pasonii, 1746.) Biografija pisca: https://.en.wikipedia.org/wiki/Charles_ du_ Fresne,_ Sieur_ du_ Cange

  • Mape o ovoj Sribji su stampali Englezi u 19. stolecu, u Njujorku, Kalkuti i Londonu. I kad je oformljena Jugoslavija, sklonili su ih – stratesko protivsrpstvo. Da ne bi oni u Istri shvatili da su Srbi. Tako jednostavno, a mnogima nedostupno!

  • Treba lepo objasniti sta je pagansko doba jer vidim da mnogi ne shvataju taj izraz vec ga preslikavaju sa zapada Pitam Srdjana da objasni zasto je u svemu ovome kriva crkva i paganska istorija So se tice Dragana na teritoriji danasnje Sarmanije narod zivi nekoliko hiljada godina poreklom sa Balkana Slobodanka morate procitati barem nekoliko stotina izvornih knjiga da bi dosli do podataka tada cete citati drugacije izmedju redova

  • Мислим да Немањићима то није право презиме. Стефан, велики жупан је рекао „ја сам НЕ МАЊЕ“ достојан за владара од Свевладовића. Тако су и прозвани Немањићи. Не знам које им је право презиме. Можда грешим

  • Pa grešite. Nemanjići je ime dinastije koje smo mi istorijski usvojili po ‘rodonačelniku’Stefanu Nemanji. Skoro svi kraljevi ove dinastije imali su ime Stefan Uroš, iza koga sledi redni broj, koji je naravno tada bio pisan slovima sa brojnom vrednošću, a ne arapskim ili rimskim ciframa.
    Što se tiče samog Nemanje, Vaša informacija je izgleda iskonstruisana, jer je zapravo njegovo pravo ime bilo NEMAN. Zvuči možda čudovišno, ali za srednji vek su to bila uobičajena zaštitna imena kao Vuk, Azdija, Dragon, Rastko, Vlad, Svevlad, Lav, Medved i sl.

  • Braćo Srbi. Ko svama izadje na kraj taj je novi bog. Koliko komentara toliko različitih mišljenja. Svima pamet curi iz ušiju. Nije ni čudo što je kralj morao da uvede januarsku diktaturu. Čoveku se smučilo.

  • Требало би свако да се бави послом за који је оспособљен. Питам вас где сте учили историју?Мислим на факултет или колеџ. Господин Деретић је машински инжењер. За добро познавање историје потребно је знати најмање два стара и три нова језика.

  • Stefane, samo bih malo prokomentarisao tvoj komentar. Nadam se da Ti je poznato koliko je bilo problematično baviti se ovim temama pre 20-tak godina i da su svi NA-učeni istoričari bili naštimovani na germansko-hohštaplersku viziju nas samih. Kao mi nemamo pojma a svi bolje znaju o nama nego mi sami. Ponekad je bilo potrebno kamuflirati se zanimanjem koje nema veze sa istorijom ONOM PRAVOM i kopati ispod 1000 prekrivača svetskih mangupa kako bi našli veze sa našim praočevima ….

  • niko ne zna cak za srposkog kralja miliduha,koji je imao mnogo vecu srbiju od ostrojevica, 860god,pre nove ere gde se dogodio luzicki boj,(luzicki srbi su isto sto i srbi) gde je poginuo u boju kraljevstvi se raspalo,a bitku su izgubili od franaka. ne mogu postavim celu kartu,ali eto podatak…za koj verujem 95% ljudi ne zna.

  • Dokazi postoje, LEPENSKI VIR pre 12000 god. VONČANSKA KULTURA pre 8000 god.su postojbina EVRO – AZUJSKE CIVILIZACIJE. A Srbija je glavno stablo izraslo na istom mestu iz LEPENSKIH I VINČANSKIH korena, sve ostalo u Evropi i Evroaziji su grane iz tog LEPENSKO-VINČANSKO-SRPSKOG stabla.

  • Serija o Nemanjićima ima za cilj da iz ugla umetnosti prikaže vreme kada su Srbi dobili svoju Srpsku Pravoslavnu crkvu (1219 .god) kao i krunisanje srpskog vladara od strane te Srpske crkve( 1220/21.god)…Te dve stvari se NISU dešavale kod Srba pre Nemanjića..Te dve stvari su za Srbe iz Srbije toliko važne da su sakupili novac( 4 miliona evra )da se večno dokumentuje to vreme početkom 13.veka..Niko ne sprečava da i drugi naprave priču,seriju,..o za njih bitnim vladarima…Serija je doprinos RTV povodom obeležavanja 800,god Srpske Duhovnosti i Srpske Državnosti koju će Srbi iz Srbije obeležiti 2019.god na centralnoj svečanosti…

  • ko je i gde skupio 4 miliona evrova? u ovako siromasnoj i bednoj zemlji srbiji. verovatno od donacija stranih vlada i drzava?

  • Toponimi ne lazu gde god da su van Srbije. Moze se promeniti ime, vera ali R1a1 nikako. Upucuje na jedno. Krv nam odredjuje ko smo mi, kom narodu pripadamo. Dobri moji to ih boli a ima nas dovoljno. Mnogi to i ne znaju.

  • Vladari srbije: Dinastija: Svevladović
    Svevlad (492-531)
    Boridrag Svevladov (531-541)
    Stroivoj Svevladov (541-554)
    Svevlad Stroivojev (554-589)
    Slavomir Svevladov (589-610), (630-652)
    Dragovid Dražen Svevladov (610-630)
    Budimir Slavomirov
    (652/53), (672/77)
    Svetibor Slavomirov (653/59), (665/68)
    Vladan Slavomirov (659-665), (668/72), (677-699)
    Radomir Vladanov (699-732)
    Vojislav Radomirov (732-778)
    Radoslav Vojislavljev
    (778-802)
    Predivoj Radoslavljev (802-822)
    Ljudovid Vojimirov – Posavac (822)
    Vlastimir Predivojev (822-853)
    Budimir Vlastimirov (853-891)
    Pribislav Budimirov (891/92)
    Predimir Predo Gojihnov, Gojakov (892-918)
    Borivoj Bora Branislav ljev, Branov (918-922)
    Strahinja Pribislavljev
    (922/26)
    Miroil Viševukov Višević (926)
    Ljubomir ili Ljubomir Predimirov, Predov (926/27)
    Čestislav Hranimirov (927-953)
    Tihomir Časlavljev (953-971)
    Ljubomir Tihomirov (971-1015)
    Tugomir Ljubomirov
    (1015-1024)
    Ljudovid Ljubomirov
    (1024-1039), (1040-1054)
    Tihomir Tugomirov
    (1039/40)
    Predislav Ljudovidov (1054-1079)
    Vukan Predislavljev (1079-1112)
    Zavida Vukanov (1112/14), (1123/27)
    Uroš (1114-1123), (1127-1146)

    Svetiborovi potomci vladali su Zetom u prvo vreme kao oblasni gospodari a potom kao nezavisnom državom sve do 1187.

    Selimir, sin Svevladov i Slavomir, otac Budimirov, bili su jedan čovek.

  • Čitao sam o gradu Zvorniku, tj. zanimalo me je kako je taj grad dobio ime, poreklo imena grada, i kaže
    ,, На основу казивања српског становништва у Зворнику и околини, које је забиљежио Вук Караџић, град је тобоже подигао неки „Звонимир незнабожац“ ~ 700. годинe. У историји још се није нашао траг овог легендарног Звонимира…“
    Taj ,,Zvonomir“ je u stvari bio srpski knez Slavomir Svevladović (630-652). On je taj grad osnovao, ,, sagradio“ približno 635. godine i bio je njegova prestonica pre nego što je njegov sin, knez Vladan (675-699) premestio prestonicu u Dostinik oko 680. godine. Grad se najverovatnije zvao Svetnik ili Slavnik. Ime Zvornik grad nosi od 15-16 veka. Starija verzija imena grada Zvornika glasilo je Zvonik, to ime je grad dobio u 12-13 veku.

  • Систематско уништавање српске историје и културе од стране Германа траје од крсташких ратова до данашњих дана. Што није уништено, депоновано је у Ватикану, Берлину, Лондону…Германска историјска школа, нажалост, влада и историјском секцијом САНУ па се епохална научна открића која повезују Винчу и Лепенски вир са нашом културом не могу да објаве у Србији. Тој школи је циљ приказати нас као неписмене дошљаке и варваре који као да су пали с Марса и као такви треба да буду одстрањени. А ти неписмени „дошљаци“ имају у језику ријеч КЊИГА старију од сваке њихове државе и писма. Срећом, појављују се и у Њемачкој гласови научне савјести који траже да се прекине са скривањем српске историје.
    Нисам присталица жучних расправа са увредама на ову тему. Нико, сигурно, не пише напамет, него на основу неких, њему доступних, извора. А они су такви какви су-различити. Свако одмјерено укрштање података и сазнања је корисно и чини корак напријед у овајању историје коју нисмо учили и која се још увијек крије.

  •  У чланку и коментарима, за два владара, Владислава и његовог сина Ратомира, се појављују два временска периода у којима су владали. 

    Такође на карти која служи као илустрација странице се помиње период владавине цара Крепимира од 815. године до 840. године. 

    „Владин кнез Србије од 680. до 700.

    Ратимир кнез Србије од 700.до 730.

    Цар Србски Владин I Свевладовић 585. до 610.

    Цар Србски Радомир син Владинов Свевладовић 610. до 620.

    Владан Славомиров (659.-665.) (668./72.) (677.-699.)

    Радомир Владанов 699.-732.“

    Периоди владања и живљења ових наших владара одређени су тумачењем списа који ми данас зовемо Летопис попа Дукљанина. Како је овај спис више пута превођен са латинског тако су имена ова два владара различита у сваком преводу.

    Периоди живљења и владања ова два владара одређени су простим  сабирањем временских периода живота владара, који се по родослову налазе између Тотиле, као познате историјске личности и Владина или Владана. 

    Дакле, при тумачењу временских периода владања ова два владара коришћен је само један историјски извор. 

    Међутим и Франачки анали помињу ова два владара. 

    По овом извору они су владали:

    -Владин Владислав Ladisklavus 821 до 829.

    -Ратомир од 829. до 840.

    Име Владислав у нашој историјографији добијено је преводом са латинског имена Ladisklavus из Франачких анала. Ladisklavus на латинском је исто име као Владислав на српском језику. 

    Летопис попа Дукљанина власт Владина везује за долазак Бугара у данашњу Бугарску. Долазак Бугара у данашњу Бугарску се одвијао после 803. године. Бугари су освојили и населили данашњу Софију 809. године. 

    Логичким и унакрсним тумачењем ова два извора долази се до закључка да су Владин и Ратимир живели после 800. године. 

    Ово такође говори, да је велика вероватноћа, да је „Летопис попа Дукљанина“ поуздан историјски извор и  да смо га ми до сада лоше тумачили. У Владислављево и Ратиимирово време у панонској низији трајао је устанак Људевита Посавског, против Франачке. После пропасти устанка, устаници су прешли у Далмацију међу Сербе и ту се настанили. Ово бележе Франачки анали: „ad Sorabos, quae nation magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur“.

    На овој страници сајта постављена је карта „Србија у време цара Крепимира Оштривојевића од 815.-840. године.“ 

    У време од 815. до 840. године сербски владари били су Владислав и Ратимир. (Две године после Ратимирове владавине на делу њихове територије на власт ће 842. године доћи Властимир). Неспорно је да су Бугари у то време дошли у данашњу Бугарску. Међутим из карте то не произилази. Бугари живе далеко од Бугарске. Из тих разлога сматрам да је на карти, као датум владавине Крепимира, погрешно стављена владавина од 815.-840. година. 

    Владавина Крепимира је трајала 25. година и била 100 година раније, од датума на карти, вероватно негде у периоду између 735. године и 769. године. У Летопису попа Дукљанина помиње се да су Алемани са Крепимиром ратовали и да су покушали од њега да освоје Карантанију. Алемани су заузели Рецију између 710. године и 712. године. Реција је суседна покрајина Карантаније. Алемани су пали под власт Франака 745. године.

    Дакле мишљења сам да. је замењен период владања Владина и Ратимира са периодом владања Каранимира и обратно. 

    На сајту nemanjinrodoslov.in.rs постављен је родослов од Свевлада, који је рођен око 450. године, до Немање. По овом родослову Немања је, по директној мушкој линији, двадесети потомак Оштривија. 

    Оштривојева супруга и мајка његовог сина Толимира је по очевој линији 

    пети потомак Свевлада из Летописа попа Дукљанина.

    Родослов од Оштривија до Немање иде овако:

    : – Оштривој рођен око 630. године

     – Толимир рођен око 660. године 

    – Прибислав рођен око 690. године

     – Црепимир  Крепимир рођен око 710. године 

    – Војислав I рођен око 735. године

     – Радослав I рођен око 756. године

    . – Просигој рођен око 805. године

     – Властимир рођен око 824. године

     – Гојник Тешимир Домагој рођен 846. године 

    – Петар Предимир рођен 875. године

    – Болеслав рођен 895. године

     – Силвестар рођен 915. године 

    – Туђемир рођен 935. године 

    – Хвалимир рођен 953.  године 

    – Драгимир Драгомир рођен 985. године

     – Стефан Војислав Доброслав рођен 916. године 

    – Радослав II Славац рођен 1036. године

     – Бранислав Бранило рођен око 1055. године

     – Завида рођен око 1085. године, 

    -Немања Не-ман-ја рођен 1138. године.

    По овој тези “ Летопис попа Дукљанина“ је Немањин родослов.

    Poslato sa mog Samsung Galaxy smart telefona.

  • Hahahaha kad vidim ovo uvek me nasmeje. Milojevic je jednostavno uzeo imena koja se pominju u Ljetopisu popa Dukljnaina i tzv. „Kronici Hrvatskoj“ i samo ubacio godine…

  • Sve je to rađeno u domenu amaterizma, u nedovoljnoj meri korišćenja razuma i logike i netemeljno.
    Istina je sledeća.
    Vladari Srbije: Dinastija Svevladović
    Svevlad (493-531)
    Boridrag ,, Boris “ Svevladov (531-541)
    Stroivoj Svevladov (541-553)
    Svevlad Stroivojev (553-579)
    Srbija se 565. godine podelila na dva dela, na balkansku i srednjeevropsku.
    Želimir Svevladov (579-601)
    Vladan Želimirov (601-610), (630-652)
    Vladan, Svetomir, Vuk i Dragovid ,, Dražen “ Želimirovi sinovi, borba za vlast (610-613)
    Dragovid ,, Dražen “ Želimirov (613-630)
    Srbi se podelili na severne i južne, 630. godine. Knez Vladan Želimirov Svevladović naselio se iste godine na prostor Srbije, zajedno sa većinskim stanovništvom srba.
    Radomir ,, Oholi “ Vladanov (652-668)
    Radomirovi sinovi i dr. članovi dinastije, borba oko vlasti (668-673)
    Budimir I Svetomirov (673/78)
    Radoslav, unuk Radomira Oholog (678-720)
    Vojislav, Višeslav, Radomir i Vladan, sinovi Radoslavljevi, borbe za vlast (720-740)
    Vojislav Radoslava I (740-778)
    Radoslav II Vojislavljev (778-802)
    Predivoj Radoslava II (802-822)
    Ljudovid I Vojimirov ,, Posavac “ (822)
    Vlastimir Predivojev (822-853)
    Budimir II Vlastimirov (853-891)
    Pribislav Budimira II (891/92)
    Petar ( Predimir ) Gojihne Gojaka (892-918)
    Pavle (Boril) Branislava Brane (918-922)
    Zaharija (Strahinja) Pribislavljev (922/26)
    Ljubomir I Predimirov (926), (926/27)
    Mihail Viševukov Višević (926), 6. koleno Višeslava Svevladovića, mlađeg brata kneza Vojislava Svevladovića (740-778)
    Časlav Hranimira Stroimirovog (927-958 ili 959.)
    Tihomir I Časlavljev (959-971)
    Ljubomir II Tihomira I (971-1015)
    Tugomir Ljubomira II (1015-1024)
    Ljudovid II Ljubomira II (1024-1039), (1040-1054)
    Tihomir II Tugomirov (1039/40)
    Petrislav ( ili Predislav ) Ljudovida II (1054-1075)
    Vukan I Petrislavljev (1075-1112)
    Zavidan Vukana I (1112/14), (1123/27)
    Uroš Markov (1114-1123), (1127-1146)
    Pribislav Urošev (1146-1154), (1156-1162)
    Beloslav ,, Beloš “ Urošev (1162)
    Desislav ,, Desa “ Urošev (1154/56), (1162/65)
    Tihomir III Zavidanov (1165/68)
    Nemanja I Zavidanov (1168-1196)
    Veliki knez Nemanja II Nemanje I, kasnije, kralj Nemanja Nemanj(ov)ić (1196-1202), (1204-1228)
    Vukan vel. kneza Nemanje (1202/04)
    Radoslav kralja Nemanje (1228-1234)
    Vladislav kralja Nemanje (1234-1243)
    Uroš I kralja Nemanje (1243-1276)
    Dragutin Uroša I (1276-1282)
    Milutin Uroša I (1282-1321)
    Uroš II Milutinov (1321-1331)
    Dušan ,, Silni “ Uroša II (1331-1356)
    Uroš ,, Nejaki “ Dušanov (1356-1371)

    Pošto se ugasila dinastija Svevladović (579-1371), Srbijom vladahu sledeće dinastije:
    Mrnjavčević (1365-1378)
    Hrebeljanović (1378-1427)
    Branković (1427-1504)
    Petrović-Karađorđević (1804-1813), (1842-1858), (1903-1945)
    Obrenović (1815-1842), (1858-1903).
    Od 1504. do 1566. srbima su u egzilu vladali nedinastički vladari sa titulom despota.
    Vladari balkanske Srbije: Dinastija Svevladović
    Dobrota Boridragov (565-580)
    Radgost ,, Rastko“ Dobrotov (580-593)
    Mužak ,, Mušček “, ,, Čeho “ Dobrotov (593)
    Borigost Dobrotov (593/96)
    596. godine su se braća Rastko, Muščeh i Leh odselili sa balkana i svaki je osnovao svoju državu. Rastko je osnovao rusiju, njegovi potomci su Rjurihoviči, kneževi a potom i carevi Rusije.
    Leh je osnovao Poljsku i bio je rodonačelnik Lehovića, prve poljske dinastije koju su 843. godine zamenili Pjastovići. Mušček Čeh je bio rodonačelnik češke dinastije Pšemisla i osnivač Češke.

  • Rodoslov slovenske dinastije Svevladović.
    Vladimir I Vladanov Vidomirović (421-474), imao je sa svojom ženom Advindom tri sina:
    Izbora, Stolposvjata i
    Vladimira II.
    Vladimir II Vladimira I (445-492), imao je sina Svevlada.
    Svevlad Vladimira II (468-531) je imao sinove, Boridraga Borisa, Borila i Stroivoja i jednu ćerku. Boril Svevladov (497-552) je bio pretposlednji kralj ostrogotske države koja beše na Apeninima. Nije imao dece. Njega je nasledio sestrić, Htelomir (518-552), got po narodnosti a srpskoga imena.
    Boridrag ,, Boris “ Svevladov (493-541) je bio prvi po starinstvu i očev naslednik na prestolu. Poginuo je 541. god. u borbi, protiv istočnog romejskog carstva. Njega je zbog maloletstva njegovog sina, zamenio mlađi brat, Stroivoj.
    Stroivoj Svevladov (499-553), mlađi brat Borisov i treći sin po redu Svevladov. Zamenio je svog brata na prestolu. Poginuo je 553. godine u borbi protiv Vizantije.
    Svevlad Stroivojev (524-579), rodonačelnik Svevladovića. Ogranci njegovih potomaka behu vladari Srbije ( Raške ), Kubratske ( kasnije Hrvatska ), Dalmacije, Huma, Duklje, Karntenije ( ,, Karantanija “ ) i severne Srbije. On je mrzeo hrišćane i borio se protiv njih. Nije hteo da se srbi pokrste. Kad više nije mogao da ratuje protiv Vizantije i da se opire hrišćanstvu, Srbiju je 565. godine podelio na dva dela, na balkansku i srednjeevropsku ( država prethodnica lužičke srbije ). Odselio se iste godine sa velikim delom srpskog življa na prostor istočne Nemačke. Balkanskom Srbijom je vladao Boridragov sin Dobrota. Dobrota (525-580), sin Borisov, imao je pet sinova: Radgosta Rastka, Mužaka Muščeka – Čehu, jednog nepoznatog imena koji je kao mladić poginuo bez poroda 593. godine u borbi protiv Vizantije, Leha i Borigosta. Radgost ,, Rastko “ Dobrotov (560-~636), 630. je otišao na prostor današnje Rusije koju je osnovao. Imao je imao dva sina. Od jednog su njegovog sina potomci kneževi Bodrići ( Boridragovići ), kasnije, grofovi Meklenburzi. Od drugog je sina potekla ruska dinastija Rjurihovič (630-1598). Mužak ,, Mušček “ – ,, Čeh(o) “ Dobretov (562-~641), bio je osnivač kneževine Češke, osnovao je 597. godine. Bio je pradeda češkog vladara Premilslava ( Pšemilsl ), osnivača prve češke dinastije Pšemisl (596-1306).
    Leh Dobrotov (566-~640), osnivač Poljske koju po njemu zovu i Lehijom, i rodonačelnik prve poljske dinastije
    Lehovski. Njih su na poljskom prestolu 843. godine, smenili Pjastovi. Poljska je osnovana 597. godine, kad i Češka. Borigost ( u izvorima Pirigost ), poginuo 596. godine u borbi protiv Vizantije. Njegov sin je bio Svemo ( Samo, Samov plemenski savez… ). Samo tj. Svemo Borigostov (592-659), bio je osnivač i vladar Moravske ( Slovačka ) i rodonačelnik Mojimirovih. Iz te dinastije beše knez Rastislav. Moravska je osnovana 624. godine. Srpski vladar Želimir Svevladović (548-601), sin kneza Svevlada Stroivojevog,
    imao je četiri sina, a njihova imena po starinstvu glase: Vladan (580-652) – vladar Srbije, Živomir – vladar Duklje, Vuk ( slovenački: Valuk, Volk) – vladar Karntenije ( Slovenije ), pradeda Karntenskog kneza Boruta, i Dragovid ,, Dražen “ ( u izvorima iskrivljeno i unakaženo – Dervan ), vladar Severne Srbije u Lužici. Knez Miloduh (745-806), bio je njegovo peto koleno.
    Lužička Srbija je postojala od 630. do 994. godine. Miloduh Draženović, knez lužičke Srbije, imao je dva sina, Htelomira Htelu ( ,, Tunglo “ ) i Hoćemira Hotiška. Htelo je posle smrti oca nasledio vlast u državi a njegov brat Hotiško je bio plemić i najverovatnije, oblasni gospodar. Hotiško je imao sina koji se zvao Pjast. Pjast Draženović (800-861) je 843. godine zbacio poslednjeg poljskog vladara iz prve poljske dinastije Lehovski, po imenu Popiel (?). Zbacio ga je zbog oholosti. Pjast je bio je osnivač nove poljske dinastije Pjast.
    Htelomir Miloduhov Draženović je bio deda kneza lužičke Srbije, Slavibora (827-894), oca Ljudmile Svete (854-921), češke kneginje, i severnosrpskog kneza Dragomira (856-~910).
    Vladan Želimirov Svevladović je imao sina Radomira Oholog (615-668), a taj isti Radomir četvoricu sinova. Unuk jednog od te četvorice sinova Radomirovih, bio je srpski vladar Vojislav ( a ne Višeslav, Višeslav je bio jedan od njegove trojice mlađe braće. Taj Višeslav je bio gospodar Huma. Mihailo Višević je bio njegovo 6. koleno. ) Svevladović, koji beše pradeda srpskog vladara Vlastimira i čukundeda vladara srpskog Budimira II Vlastimirovog.
    Srpski vladar, Časlav Hranimirov Vojislavljević (882-959), imao je sina Tihomira (914-971) a on sina po imenu Ljubomir (958-1015). Ljubomir je imao Ljudovida (984-1054), a Ljudovid Petrislava (1008-1075).
    Petrislav ili Predislav Ljudovidov Vojislavljević (1008-1075) je imao sina Vukana Vojislavljevića (1038-1112), koji beše veliki knez Srbije ili Raške, kako je već glasilo drugo ime našeg naroda i države. On je bio deda velikog kneza Nemanje Zavidinog Vukanovića (1114-1199) koji beše rodonačelnik Nemanjića. Knez Vladan Želimirov Svevladović se 630. godine sa velikom većinom svog naroda doselio na Balkan, sa kog se njegov deda, knez Svevlad odselio zato što je bio prinuđen. Sve ove informacije potiču iz pouzdanih izvora.

  • Vladari Duklje, dinastija Predislavljević ( od 601. do 1189. godine )

    Živomir ili Žitomir ( po nekima Svetomir ) Želimirov Svevladović (601-644)
    Budimir Živomirov knez Duklje (644-661). Predao vlast za života svom sinu Vladislavu. Bio je i kralj Srbije (673/78).
    Vladislav Budimirov (661-678)
    Borislav Budimirov (678-691)
    Živoslav Vladislavljev ili Borislavljev (691-716)
    Rasdin Živoslavljev (716-723)
    Vladimir I Živoslavljev (716-743)
    Hranimir Vladimira I (743-752)
    Tvrdoslav Hranimirov (752/57)
    Stroivoj Vladimira I (757-779)
    Stojimir Stroivojev (779-790)
    Predislav I Stojimirov (790/96)
    Čedomir Stojimirov (796-821)
    Svetozar Čedomirov (821/27)
    Radoslav I Čedomirov (827-843)
    Čestislav Predislava I (843-855)
    Predislav II Časlavljev (855-873)
    Predimir I Predislava II (873-905)
    Dobroslava, Predimirova supruga (905-926)
    Desimir Predimira I (915-945)
    Predimir II Desimirov (945-967)
    Hvalimir I Predimira II (967/71)
    Laketa ( ili Blagota ) Čedomirov, sinovac Predimira II (971/74)
    Svevlad Predimira II (974/78)
    Tugomir Blagotov (978/82)
    Hvalimir II Desimirov (982/89)
    Predislav III Hvalimira II (989-1003)
    Vladimir II Predislava III (1003-1016)
    Dragomir Hvalimira II (1016/18)
    Vojislav Dragomirov (1018-1049)
    Neda, Vojislavljeva supruga (1049/51)
    Gojislav Vojislavljev (1049-1051)
    Mihail I Vojislavljev (1051-1081)
    Bodin Mihaila I (1081-1099)
    Mihail II Božinov (1099-1102)
    Gostibor Branislavljev (1102/03)
    Vladimir III , unuk Mihaila I (1103-1115)
    Đurađ Bodinov (1115/18), (1125-1131)
    Grubeša Branislavljev (1118-1125)
    Gradihna Branislavljev (1131-1145)
    Radoslav Gradihnov (1145-1163)
    Mihail III Vladimira III (1163-1187)
    Desislava, supruga Mihaila III (1187/89)

  • Vladari Severne Srbije iz Lužice (630-994),
    Dinastija Svevladović

    Dragovid ,, Dražen “ Želimirov Svevladović (630/36)
    Vladari Severne Srbije od 636. do 740. godine nisu poznati.
    Dragovid (740-792)
    Miloduh Dragovidov (792-806), peto koleno Draženovo,
    Želimir Dragovidov (792-804), mlađi brat i savladar Miliduhov,
    Htelomir ,, Htelo “ ( u izvorima ,, Tunglo “ ) Miloduhov (806-835), imao je mlađeg brata, Hoćemira Hotiška koji je imao sina po imenu Pjast. Taj Pjast bio je rodonačelnik druge po redu poljske dinastije, Pjast.
    Živoslav Htelomirov (835-840)
    Čestibor Htelomirov (840-859)
    Slavibor Čestiborov (859-894), poginuo u borbi protiv Velike Moravske.
    Sa njim je poginuo i velikomoravski kralj Svetipolk II Miomirović ((870-894) kralj od 886.), koji je hteo da pokori Severnu Srbiju.
    Dragomir Slaviborov (894-908),
    Popo Dragomirov (908-932)
    Vladari Severne Srbije od 932. do približno 963. godine, nisu u potpunosti poznati…
    Dobromir, unuk kneza Popa (~963-994)
    Umnilda Dobromirova (967-1017), praunuka kneza Pope bila je jedna od žena poljskog kralja Borislava Hrabrog (966-1025).
    Severni Srbi su najzad postali hrišćani 966. godine.
    Od 994. godine, Severni Srbi nemaju svoju državu.

  • Zetski knez i kasnije prvi srpski kralj, Budimir Svetomirov Svevladović, i srpski kralj, Budimir II Vlastimirov Vojislavljević ( staro prezime – Svevladović ) su dve osobe, odnosno, Budimir I Svetomirov Svevladović (606-678) je živeo nekih ~215 godina pre Budimira II Vlastimirovog Vojislavljevića (821-891).
    ,, Mutimir “ je nakaradna konstrukcija spontano nastala pri čitanju grčkih ali i latinskih letopisa i dr. pisanih izvora, tj. pri sricanju i spelovanju u toku pisanja tih dela u kom behu grecizirane ali i latinske nakazne konstrukcije srpskih imena, u ovom slučaju srpskog imena Budimir. Isto je bilo i sa drugim srpskim imenima.
    Otac kneza Časlava se zvao Hranimir a nije nikako bio ,, Klonimir “.
    Prvi hrišćanski vladar srba je bio Budimir I ( vladao od 673. do 678. god. ), a prvi pravi hrišćanski vladar koji je
    zaista bio hrišćanin, koji nije
    samo formalno bio hrišćanin poput Budimira I, Bio je Budimir II, sin srpskog vladara Vlastimira. Srbi su 675. godine, kada je srpski knez Budimir Svetomirov krunisan za kralja od strane vizantijskog patrijarha, prihvatili hrišćanstvo ali u još uvek nekoj verziji i formi svoje paganske vere. Svi srbi su 864. godine u potpunosti postali hrišćani.
    Tom prilikom je i srpski vladar Budimir II sam lično postao hrišćanin i pored svog ličnog imena koje je glasilo
    Budimir, dobio je i kršteno ime a ono beše Svetipolk.
    Pisac dela Gesta regnum sclavorum je
    pogrešio, tj. zamenio
    je srpskog vladara
    Budimira II
    sa Budimirom I. Srpski vladar
    Budimir II je prvi srpski vladar koji je bio kršten te koji je prvi samim tim dobio
    kršteno ime, a njegovo
    je kršteno ime bilo
    Svetipolk. Ima onih koji misle da je Budimir I upravo dobio kršteno ime Svetipolk ali ima nešto bitnije od toga.
    Dakle, nikako ne treba
    mešati ova dva srpska vladara. Budimir I (673-678) i Budimir II (853-891) su živeli i vladali približno 213 godina jedan posle drugog.

  • Vladari Srba od 1371. pa do 1804. godine.
    Dinastija Mrnjavčević (1365-1378)
    Vukašin, 1308-1371 (1365-1371),
    Marko Vukašinov, 1337-1395 (1371/78).

    Dinastija Hrebeljanović
    Lazar Pribačev, 1330-1389 (1378-1389),
    Milica, žena Lazareva, 1333-1405 (1389-1393),
    Stefan Lazarev, 1375-1427 (1393-1427).

    Dinastija Branković
    Đurađ Vukov, 1376-1457 (1427-1457),
    Lazar Đurađev, 1420-1458 (1457/58),
    Stefan Đurađev, 1426-1476 (1458-1471),
    Vuk Grgurov, 1439-1485 (1471-1485),
    Đorđe Stefanov, 1461-1516 (1485-1496),
    Jovan Stefanov, 1467-1502 (1496-1502),
    Jelena, žena Jovanova, 1468-1530 (1502/04)

    Ne-dinastički vladari od 1504. do 1804. godine.
    Ivaniš Berislavljević, 1459-1514 (1504-1514),
    Stefan Ivanišov Berislavljević, 1507-1535 (1514-1535),
    Nenad Crnojević – Crni, 1493-1527 (1526/27),
    Radoslav Čelnik, 1497-1530 (1527/30),
    Radič Božić, 1466-1528 (1527/28),
    Pavle Bakić, ~1498-1537 (1537),
    Stefan Štiljanović, 1471-1543 (1537/40),
    Nikola Zrinski, 1508-1566 (1542-1556),
    Dimitrije Ovčarević, 1504-1566 (1552-1566),
    Teodor Nestorović, 1546-1594 (1594),
    Jovan Kantul, 1540-1614 (1594-1614),
    Đorđe Branković, 1644-1711, nesuđeni despot Srbije.
    Jovan Petrov Monasterlija, 1658-1706 (1691-1706),
    Korun Koča Anđelkov Petrović, 1755-1788 (1788),
    Stevan Šupljikac, 1786-1848 (1848),
    Josif Rajačić, 1785-1861 (1848/49).
    Srbima su vladali srpski patrijarsi ( od 1219. do 1463. godine, i od doba ustaničke Srbije do 1918. i od 1918. god. ),
    Pećka patrijaršija ( 1557-1766 ),
    Karlovačka patrijaršija (1690-1918),
    Dubrovnička republika (1358-1808).

    Srpske dinastije:
    Vladari Tribalije tj. Sorablije (1.300. p.n.e.-~50. g.n.e.)
    Svevladović (375-1371),
    Mrnjavčević (1365-1378),
    Hrebeljanović (1378-1427),
    Branković (1427-1504),
    Despoti srpski i ostali nedinastički vladari od 1504. do 1804. god.
    Osmanli (1459-1830),
    Habzburg (1690-1918),
    Obrenovići – Teodorovići (1815-1903),
    Petrovići – Karađorđevići (1804-1945).

    Crnogorske dinastije
    Predislavljević (971-1189),
    Nemanjić (1189-1356),
    Balšić (1356-1439),
    Hrebeljanović (1421/27),
    Branković (1427-1439),
    Crnojević (1439-1530),
    Osmanli (1530-1696)
    Petrović (1696-1918),
    Karađorđević (1918-1945).

  • Kneževi Boridragovići, od 1167., grofovi Meklenburgzi
    Boridrag Boris Svevladović je imao sina Dobrotu.
    Dobrota Boridragov Svevladović je imao pet sinova a oni se zvahu
    Radgost Rastko (560-~635), osnivač bodrićske kneževine i kneževine Rusije, rodonačelnik Boridragovića ( Bodrića ) i Rjurihovića (630-1598).
    Mužak Mušček Čeh(o)
    (562-~641), osnivač Češke države i bio je pradeda Pšemilslava, rodonačelnika prve češke dinastije Premilslavljević.
    Lehko Leh (564-~640), osnivač poljske i prve poljske dinastije Lehovski, koja vladaše pre dinastije Pjastovski.
    Borigost (566-597), otac kneza Sama, osnivača kneževine Moravske, tj. države Slovačke.
    ( nepoznato ime, živeo od 568. do 593. godine ), nije imao poroda, poginuo u borbi…
    Radgost I Dobrotov Boridragović (597-~635),
    Radgost II Radgosta I (635-664),
    Višeslav I Radgosta II (664-700),
    Odokadar I Višeslava I (700-724),
    Odokadar II Odokadara I (724-747),
    Višeslav II ,, Vićan “ Odokadara II (747-795),
    Dragovid ,, Dražko “ Višeslava II (795-809),
    Slavomir Višeslava II (809-821),
    Čedodrag Dragovidov (821-830),
    Gostimil Dragovidov (830-844),
    Dobromil Gostimilov (844-862),
    Mistivoj I Radgostov (862/69), čukununuk Odokadara I, od mlađeg mu sina.
    Odokadar III Mistivoja I (869-888),
    Višeslav III Mistivoja I (888-934),
    Nako Višeslava III (934-966),
    Mistivoj II Nakov (966-986),
    Mistidrag Nakonov (986-995),
    Mistislav Mistivoja II (995-1019),
    Pribignev Mistislavljev (1019-1028),
    Ratibor (1028-1043),
    Godislav Pribignevov (1043-1066),
    Budivoj Godislavljev (1066/69),
    Grado/ Glado ( ,, Kruto “ )
    (1068-1093),
    Henrih I Godeslavljev (1093-1127),
    Knud Henriha I (1127/28),
    Svetipolk Henriha I (1127/29),
    Pribislav I Budivojev (1129-1156),
    Nikolaj Pribislava I (1129-1160),
    Pribislav II Nikolajev (1160-1178),
    Vratislav Nikolajev (1160/64).

    Knez Pribislav II Nikolajev Boridragović (1121-1178) je 1167. godine promenio ime porodice u Meclenburg.
    Plemićka porodica Meklenburg je srpskog porekla i vodi poreklo od srpskog vladara Svevlada Vladimira II Vidomirovića ( vladao od 492. do 531. godine ).
    Odnosno, gledajući još dalje u prošlost, grofovi Meklenburzi su direktni potomci muškom linijom od Amalinga. Čukundeda tog gorepomenutog Svevlada, zvao se Vidomir Emilović ( Amaling ).
    Samim tim, dakle, i ruska dinastija Rjurihović, kao i srpska dinastija Nemanjić, su po muškoj liniji potekle od srednjovekovne staroslovenske dinastije Amaling, ili po srpski ( kao i po slovenski ), Emilović.
    Istina, plemićka porodica Meklenburga je s vremenom germanizovana ali ona je srpskog porekla a to se dobro i zna. To je neosporivo.
    Lužički severni srbi su se istina u izvesnoj meri pogermanizovali ali oni i dan-danas znaju o sebi, svojim korenima i posle više od deset vekova, oni sebe ponosno zovu srbima…

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter