Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

STARENJE KAPILARA

Šta je Ateroskleroza i kako nastaje. Spada u bolesti srca i krvožilnog sistema.

Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u skupini bolesti nazvanoj arterioskleroze – bolesti za koje je karakteristično da arterijski protok krvi postaje stanjen a kapilar slabije elastičan. To je zapravo proces starenja arterija, koje postaju vremenom sve manje prohodne, manje su elastične i sve slabije provode krv.
Cirkulacija krvi Šta je ateroskleroza, simptomi, nastanak i lečenje ateroskleroze

Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u skupini bolesti nazvanoj arterioskleroze – bolesti za koje je karakteristično da arterijski protok krvi postaje stanjen a arterija slabije elastična. U aterosklerozi to je konkretno uzrokovano stvaranjem zadebljanja (ateroma) u unutarnjim slojevima arterijskog zida, što može smanjiti ili opstruirati (onemogućiti) protok krvi. Učestalost ateroskleroze se povećava kod žena u postmenopauzi i time se približava učestalosti kod muškaraca iste dobi.

Bolesti krvnih žila koje zahvaćaju mozak, srce, bubrege i druge vitalne organe i ekstremitete je vodeći uzrok oboljevanja i smrtnosti u SAD-u i u većini zapadnih zemalja. Smrtnost zbog koronarne bolesti (bolest krvnih žila i srca) među muškarcima, belcima, u dobi između 55. i 64. godine iznosi 1/100.

Pretpostavlja se da ateroskleroza nastaje zbog povećane koncentracije masnih stvari – lipoproteina LDL u krvi s jedne strane i oštećenja endotela (unutarnji sloj arterijske cevi – prvi uz krv koja protiče) izazvano različitim mehanizmima s druge strane. Najvažniji faktori rizika za nastajanje ateroskleroze su dob, muški pol i prerana ateroskleroza u porodičnoj anamnezi. Ostali faktori rizika su: povišena razina lipoproteina niske gustoće (LDL) i snižena razina lipoproteina visoke gustoće (HDL), hipertenzija, pušenje, šećerna bolest, prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, povećana razina homocisteina koja može uzrokovati oštećenje endotela, te infekcija bakterijom Chlamydijom pneumoniae koje također može imati ulogu u nastajanju oštećenja endotela.

Klinička slika ateroskleroze

Ateroskleroza se obično ne dijagnosticira dok ne nastane kritična stenoza (suženje), tromboza (začepljenje krvne žile ugruškom nastalim otrgnućem ateroma), aneurizme (rascep stenke arterije) ili embolija (zaustavljanje ugruška u plućima). Simptomi bolesti se obično postupno razvijaju kako raste aterom i zatvara lumen krvne žile. Pri tome je prvo uočljiva nemogućnost dodatne opskrbe krvlju pojedinih organa pri povećanim potrebama, što se manifestira stezanjem srčanog mišića u fizičkom naporu (angina pectoris), bolne pulsacije u ekstremitetima (intermitentne klaudikacije). Ako dođe do naglog začepljenja velike arterije i simptomi su puno dramatičniji npr. ishemijski cerebrovaskularni inzult (moždani udar nastao začepljenjem krvne žile u mozgu ugruškom nastalim otrgnućem ateroma).

Dijagnostička obrada

Ateroskleroza se dijagnosticira na temelju navedenih simptoma i znakova, a treba na nju posumnjati i ako su prisutni neki faktori rizika. Opstrukcija ateromom može se potvrditi arteriografijom (pretraga krvnog protoka u žilama pomoću kontrasta) ili doplerskom ultrasonografijom (vrsta ultrazvučne pretrage gde je razlika u protoku krvi kroz krvnu žilu, obzirom na aterom, definisana različitim bojama u prikazu na ekranu).

Biocapillary kapi za cirkulaciju i krvotok

Biljne kapi za cirkulaciju poboljšavaju protok krvi, elastičnost kapilara i smanjuju pojavu ateroskleroze – klikni na sliku i naruči!

Lečenje ateroskleroze

Lečenje ateroskleroze usmereno je zapravo na lečenje njenih komplikacija: infarkt miokarda, angina pectoris, aritmije, moždani udar itd. Stoga je ovde iznimno važna prevencija u koju spadaju mere smanjivanja faktora rizika koji mogu pogodovati razvoju ateroskleroze. Važna je dakle pravilna ishrana bez prekomernog unošenja masnoća i šećera, fizička aktivnost, regulisanje telesne težine i krvnog pritiska, nepušenje.

Izvor: Plivazdravlje.hr

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: