STAMPEDO

stampedo

Bez razuma gazi krdo.
Sila se valja
K ‘o preteško brdo,
Što ga u bezdan
Snaga ruši moćna
I dušu davi
Kao mora noćna.

Dok topot mukli
Ravnicom tutnji,
Misli se guše
U crnoj slutnji.
Snaga bez razuma
Besciljno juri,
Stasalo bezumlje
U propast žuri.

A travka mala
K'o u teškoj suši
Il’ oluji besnoj,
Kad vetar sve ruši,
Satrvena, bedna,
Sve udarce trpi
Dok koren svoj čuva
U dubokoj rupi
Da izraste opet,
Kad krdo protutnji
I nadjača neman
Rođenu u smutnji.

Stampedo – Branko Mićić