Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Vilijam Šekspir i zanimljivosti iz života: Genije ili prevarant?!

400 GODINA OD ŠEKSPIROVE SMRTI

Na današnji dan, 23. aprila 1616. godine, umro je engleski pesnik, dramatičar, dramaturg i glumac Vilijam Šekspir, po mnogima, najveći dramski pisac u istoriji književnosti. Iza sebe je ostavio brojna dela koja se i danas izvode na pozorišnim daskama širom sveta i predstavljaju klasičan repertoar u nacionalnim teatrima.

 

Ipak, život Šekspira obilovao je kontroverzama, koje i danas izazivaju pažnju čitalaca i poštovalaca, a takav život pratile su i mnoge zanimljivosti. Ovde je pregled najznačanijih i najneverovatnijih činjenica iz njegovog života!

šekspir

  • Veliki majstor ironje i izražavanja višestrukog smisla, jedno lice je prilično bezbedno okretao vlastima, a drugim je namigivao pronicljivima.
  • Šekspirova mašta vidi se i u ovoj njegovoj rečenici: „Moje reči će se izgovarati u još nerođenim državama i nerođenim jezicima sad još nepoznatim!“
  • Likovi i zapleti iz njegovih drama, poslužili su kao polazišta za stvaralaštvo u muzici, slikarstvu, operi, baletu, radiju. televiziji, performansu, stripu…
  • Da čudo bude još veće, grandiozno umetničko Šekspirovo delo je bilo komercijalizovano, pozorište je od tog zarađivalo novac.
  • Sam je učestvovao u pripremanju predstava.

Šekspirovi komadi imaju političke poruke koji nas se i danas tiču, u kojima je jasno izražena lična sloboda.

  • Nikad se neće utvrditi (jer nije ostavio obrazložen razlog) zašto je Tolstoj potcenjivao Šekspira, tj. nije ga čak ni voleo, odnosno, smatrao je da Šekspir nije ni osrednji pisac. U, verovatno, najžešćem napadu na Šekspira, Tolstoj ga naziva neodgovornim, promiskuitetnim. Tolstoj je smatrao da je Šekspir suviše okrenut svetu. Za Šekspirovu slavu, navodi, krivi su Nemci kako bi se oslobodili francuskih uzora. I da su se Šekspirovi pogledi ukrštali s Geteovim.
  • Njegov komad „Perikle“ uključuje brodolome, migrante, globalnu politiku, trgovinu seksom. Dešava se na Bliskom istok i na neki neobičan način govori o krizi našeg vremena.
  • Zanimljivo je Šekspirovo poigravanje muško-ženskim odnosima. Njegovo pozorište, bilo je pozorište transvestita. Nije bilo glumica na sceni. Muškarci su igrali ženske uloge. To je, tad, bila konvencija.
  • Šekspirovu komadi nisu uvek moralni. Oni istražuju mogućnosti ljudske slobode što podrazumeva zalaženje u mračna područja.
  • „Zločin i kazna“ Dostojevskog, u vezi je s Šekspirovim „Makbetom“. Ali, Dostojevski u demonskom antijunaku Stavroginu u „Zlim dusima“ direktno upućuje na „Hamleta“ i „Henrija IV“. Sloboda kiod Šekspira uključuje velik rizik, ali je zato toliko dragocena. Pitanje slobode u Šekspirovim komadima je političko pitanje.
  • Da imamo, samo, njegove komedije, smatrali bismo ga površnim. Da imamo, samo, njegove sonete, mislili bismo da je to čovek pun mračnih strasti. Iz njegovih drugih dela, mogli bismo zaključiti da je uglađen, uman, melanholičan, neurotičan, vedar, nežan i još mnogo tog. Šekspir je bio sve to odjednom – kao pisac! Ne znamo kakav je bio kao čovek.
  • Naučnici su ustanovili da Šekspirova dela sadrže 138.198 zareza, 26.794 dvotački i 15.785 znakova pitanja; da se uši u njegovim dramama spominju 401 put, ljubav 2.259, a mržnja 183 puta; da nam je sve u svemu ostavio 884.647 reči, u ukupno 31.959 govora dramskih likova, u 118.406 stihova.

Nije sačuvano nijedno njegovo pismo, poruka ili rukopis jednog dela, već samo šest potpisa u testamentu a i oni nisu svi isti, jer je svoje prezime uvek ispisivao na drugačiji način!

  • Vilijam Šekspir je vodio dvostruki život. Dok je u Londonu bio glumac a zatim se proslavio i kao dramski pisac, u svom rodnom gradu Stratfordu na Ejvonu gde mu je živela porodica koju je često posećivao, bio je poznatiji kao uvaženi poslovni čovek i vlasnik nekretnina.
  • Smatra se da su Šekspirovi roditelji bili nepismeni a skoro pouzdano se zna da su mu i deca ostala nepismena.
  • Postoje samo dva autentična Šekspirova portreta.
  • Dva Šekspirova dela prevedena su na klingonski jezik, koji je stvoren u televizijskoj seriji „Zvezdane staze”. Hamlet i Mnogo muke ni oko čega mogu da se pročitaju na ovom neobičnom jeziku…  Naravno, ukoliko ste naučili da čitate klingonski.
  • U Bibliji kralja Džejmsa, 46. reč u Psalmu 46 je „shake” a 46. reč od kraja istog psalma je „speare”. Pretpostavlja se da je u ovom prevodu Biblije sakrivena rođendanska čestitka upućena Šekspiru, jer je prevod štampan upravo kada je Šekspir napunio 46 godina.
  • U Šekspirovo vreme, ženama nije bilo dozvoljeno da igraju u pozorištu te su ženske uloge igrali prerušeni muškarci. Ovo ujedno znači i to da je u komadu „Kako vam drago” glumac (mladić) morao da odigra Rosalindu, ženu koja se pretvara da je muškarac, pretvarajući se da je žena.
  • Nikom nije jasno šta je Šekspir radio između 1585. i 1592.
  • Tokom života,Šekspir je napisao 37 komada i 154 soneta. Bio je dobar prijatelj sa kraljicom Elizabetom, a neki tvrde da je upravo ona napisala neke od njegovih drama.

Američki predsednik Abraham Linkoln bio je veliki Šekspirov obožavalac i često je recitovao delove drama svojim prijateljima. Njegov ubica, Džon Vilks But bio je čuveni šekspirijanski glumac.

  • Šekspir je umro 1616. godine, sahranjen je u Crkvi svetog Trojstva u Stratfordu na Ejvonu, a na njegovom grobu je, po njegovoj želji, napisano: „Proklet da je ko mi pomeri kosti”. Iako je bilo uobičajeno da se stare kosti izbace i napravi mesta za druge, ova kletva sačuvala je Šekspirov grob od uznemiravanja do današnjih dana.
  • Da je Šekspir, najpoznatiji dramski pisac na svetu, akademska opsesija ilustruje podatak o delima napisanim o njemu. U katalogu Britanske biblioteke pod odrednicom „Šekspir“ nalazi se 13.858 bibliografskih jedinica, dok Kongresna biblioteka u Vašingtonu sadrži oko 7.000 dela o Šekspiru, što je dovoljno za 20 godina čitanja. Međutim, to nije konačan broj, svake godine pojavi se oko 400 novih radova, knjiga i monografija o Šekspiru. Neki od njih poput: „Bolesti uha i ubistva u Hamletu“, „Otrovi u Šekspirovim sonetima“, „Šekspir i narod Kvebeka“, „Je li Hamlet bio muškarac ili žena“ krajnje su maštoviti i bizarni.
  • Jednom prilikom, Šekspira upozoriše da je jednu scenu doslovce preuzeo iz drame nepoznatog početnika. Šekspir na to odgovori: Istina je, to, ali, ta scena je kao mlada devojka koju sam spasio iz lošeg društva i premestio je u bolje!
  • Šekspir je bio neradan i raspusan, sklon skitnji i porocima. Često je bio nazivan plagijatorom.
  • Po delima Šekspira do sad je snimljeno preko 800 filmova.

Priredio: Velibor Mihić, veb autor

1 komentar

  • Велибор Михић: Где год у тексту о Шекспиру пише Вилијам – треба Вилијем! Дакле, не -а већ -е!… У „Речнику језичких недоумица“, „Нолит“, Београд 1987, стр. 179, пише др Иван Клајн: „Viljem (Виљем) nije pogodna transkripcija za engl. William i srodna imena iz drugih jezika. Bolje je englesko ime prenositi kao Vilijem, a iz drugih jezika prema izvornom obliku: nemački Vilhelm (Wilhelm), holandski Vilem (Willem) itd.

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter