Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

O PRVOM IZVOĐENJU NUŠIĆEVE KOMEDIJE

Premijera „Gospođe ministarke“ na sceni beogradskog Narodnog pozorišta doživela je sjajan prijem kod publike. Stojećim ovacijama pozdravljena je glavna glumica, velika zvezda teatra u vremenu između dva rata Žanka Stokić, koju je i publika i kritika u štampi veoma pohvalila. Ipak, pozorišni stručnjaci nisu imali lepe reči za autora komada Branislava Nušića.

 

Bio je 25. maj 1929. godine, prelepo toplo i prijatno majsko veče, kakvo samo u Beogradu može da bude. Pred ulazom u Narodno pozorište gužva je bila više nego uobičajena. Bila je premijera komedije „Gospođa ministarka“.

premijera gospođe ministarke

Scena iz komedije “Gospođa ministarka” (levo) i Branislav Nušić sa Žankom Stokić posle premijere (desno)

Kandelabri oko zgrade pozorišta osvetljavali su ulaz. Iz mnogih fijakera izlazile su dame u pratnji svojih kavaljera. Pred zgradom Narodnog pozorišta gužva je bila još veća. U hram pozorišne umetnosti ulazilo se ipak uz tihi žamor. Publika je postepeno punila parter i balkone. U prvim redovima partera sedeli su viđeniji ljubitelji pozorišta. Gledalište je bilo ispunjeno od prve do četvrte galerije. U svečanoj loži bio je pisac komada, Branislav Nušić. Mnogi pogledi bili su upućeni ka toj loži. Diskretna svetla osvetljavala su bareljef kneza Mihaila iznad bine, pozlaćene ukrase galerija i tavanice.

Tihi žamor, uobičajen pred predstavu, ispunjavao je i dvoranu. Svetla u sali su postepeno gašena. Žamor je prestao. Bina je osvetljena i predstava je počela.

Već kod prvih izgovorenih rečenica publika je reagovala smehom. Kako je predstava odmicala, smeh se pojačavao, iz scene u scenu i postajao sve glasniji. Dvorana se povremeno orila od smeha. I tako iz čina u čin.

Živka Popović, gospođa ministarka, izgovarala je poslednje reči u komadu „Gospođa ministarka“.

A što se vi cerekate mojoj sudbini? Ne zaboravite da sad nisam ministarka pa ne moram više da budem otmena, i onda neka vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama! Ajde, idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku. Idite i nemojte, đavo da vas odnese, da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka. Samo dok se zaboravi ovo nešto malo bruke, evo mene opet, pa posle da bude: što nam nisi kazala. Ajde, ajde, idite sad!

Publika je ustala! Počele su ovacije! Svetla u sali su se upalila. Ovacije nisu prestajale! Žanka je mnogo puta izlazila pred publiku: jednom, dva puta, osam puta, deset puta; nije se znao broj. Niko nije ni brojao. Ovacije nisu prestajale!

Publika je pozdravljala voljenog komediografa i omiljenu glumicu. Veliki komediograf Branislav Nušić još jednom je dokazao svoje komediografske vrednosti. A velika zvezda beogradske pozorišne scene Žanka Stokić još jednom je pokazala vrhunac svoje umetnosti!

Pozorišna kritika veoma se lepo izrazila o glumi Žanke Stokić u komediji. U listu “Pravda” idućeg dana kritičar D. Krunić zapisao je: „Na prvom mestu ističemo g-đu Žanku Stokić koja je kreirala gospođu Ministarku. Ovom ulogom g-đa Stokić dobila je široko polje za plasiranje svoje vesele umetnosti i za razvoj svog prijatnog temperamenta i g-đa Stokić dala je doista jedan neodoljiv tip savremene pokondirene tikve.“

Istoga dana kritičar „Politike“ Milan Dedinac o Žankinoj glumi je pisao: „G-đa Stokić je našla u Gospođi Ministarki ulogu koja u potpunosti odgovara njenom vedrom temperamentu, tim pre što nerv ove naše umetnice najlakše dolazi do izraza u kreacijama tipova iz naše sredine. Pojedine scene koje je g-đa Stokić protumačila sa snažnom emocijom i sa mnogo emocionalnog humora, samo nas uveravaju da će teško biti nekoj drugoj glumici da unese neke nove nijanse u ovu rolu. G-đa Žanka Stokić biće od sada vezana u očima publike za ličnost g-đe Nušićeve Ministarke, kao što je Persa Pavlović postala identična sa Baba Stanom iz Sterijine komedije „Beograd nekad i sad.“

Pozorišna kritika, međutim, nije bila naklonjena piscu ni zadovoljna Nušićevim komadom. Zamerali su mu za nemaštovitost, nizak nivo teksta, korišćenje jeftinih viceva… Krunić, koji je hvalio Žanku, o komadu piše: „Sa Gospođom ministarkom g. Nušić je, ponovo i nebrojeni put, otvorio širom vrata ukusu mase i tzv. široke publike. I ovde g. Nušić golica po tabanima periferijski mentalitet, i on, izgleda, i računa samo na taj mentalitet. Ugađa tom mentalitetu, kako to g. Nušić vrlo vešto ume, znači postići najveću popularnost i osigurati dobar honorar.“

Milan Dedinac u„Politici“ kaže da je „Nušiću bilo glavno da pređe još jednom uz burne pozdrave publike preko naše pozornice“ i nastavlja da „publika ne traži bog zna kakve novitete. Ona se već unapred smeje čim vidi ispod kakve priče u uskršnjem ili božićnjem broju dnevnih listova g. Nušićev potpis. Sa namerom da publici ugodi, komediograf je i sada pisao opet to, ali malo drukčije, po svaku cenu, pa i po cenu originalnosti i kvaliteta”.

Međutim, publika je bila oduševljena kako komadom tako i glumom Žanke Stokić. Za godinu dana predstava je izvedena pedeset puta, a do početka Drugog svetskog rata, za trinaest sezona izvedena je ukupno dve stotine puta.

Iz knjige: “Znamenite srpske žene” Milutina Tasića

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: