SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU
Srčani udar ili infarkt je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića zbog nedovoljnog snabdevanja krvlju. Najčešći uzročnik je začepljenje krvnim ugruškom jedne od koronarnih arterija. Preduslov za nastanak ovakvog začepljenja je razvijena ateroskleroza krvnih sudova.
Infarkt nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima posle srčanog udara. Bolest arterija sa stvaranjem plakova na unutrašnjoj površini krvnog suda, nazivamo aterosklerozom. Plakovi naše arterije dodatno sužavaju i potencijalna su podloga za stvaranje krvnog ugruška. Kako prepoznati srčani udar?
Aterosklerotične promene počinju da se razvijaju već u detinjstvu i polako napreduju tokom života. Najizraženije su kod starijih osoba, ali većina nas ima u većoj ili manjoj meri razvijenu aterosklerozu. Njen razvoj podstiču povišen nivo masnoća u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest i stres koji su glavni preduslovi za srčani udar kod mladih ljudi.
Koji su znaci srčanog udara?
Nažalost, nema sigurnih znakova koji bi nedvosmisleno ukazivali kako prepoznati srčani udar. Ovog puta navešćemo vam koji su to najčešći simptomi infarkta. Oni bi trebali izazvati sumnju kod obolelog ili osobe iz njegove sredine, kako bi zatražili pomoć lekara:
Teskobno stanje
Srčani udar kod žena i muškaraca, može izazvati intezivnu teskobu ili strah od smrti. Osobe koje su infarkt doživele na nogama, svedoče o veoma čudnom osećanju neposredno pre samog udara, opisuju to stanje poput iščekivanja neke strašne nevolje.
Neprijatnost i bol u grudima
Bolovi su obično locirani u središtu grudne kosti ili malo ulevo i može se osećati kao pritisak. Oboleli osećaju kao da im je seo slon na grudi. Međutim nije svaki bol u grudima preduslov za srčani udar – ponekad može poticati od nekog sasvim drugog stanja.
Žene ređe imaju holivudski tip infarkta, kakav pogađa muškarce. Ti simptomi srčanog udara više se javljaju kao neprijatan pritisak, koje ne prati snažan bol u prsima.
Intenzivan kašalj
Takođe može biti simptom zatajenja srca, kao rezulat nakupljene tečnosti u plućima. Ponekad se javlja nimalo bezazleni krvavi kašalj, kada je javljanje lekaru i odlazak u ambulantu obavezan.
Čest umor
Posebno kod žena, neobičan umor može biti predznak za srčani udar, kada je nešto intenzivniji. Obično se javlja nekoliko dana pred infarkt. Stoga, konstantnu iscrpljenost i malaksalost nemojte uvek pripisivati proleću ili vremenskim prilikama, idite kod lekara na pregled.
Mučnina i gubitak apetita
Slabost u želucu i povraćanje nisu retki kada je u pitanju infarkt srca. Takođe, naglo abdominalno oticanje koje se povezuje sa ovim srčanim problemom može itekako uticati i na apetit.
Bol u drugim delovima tela
60 odsto osoba srčani udar izdrži na nogama! U većini slučajeva bol počinje u grudima, širi se na ramena, zatim ruke, laktove, leđa, vrat, vilicu i na kraju stomak. Međutim moguće je da bol u grudima potpuno izostane, ali se javlja neprijatnost u drugim delovima tela.
Zavisno od toga, koji je deo srca pogođen srčanim udarom, oboleli može osetiti bolove u levoj ili desnoj ruci. Ne postoji stogo pravilo.
Brz i nepravilan puls
Lekari tvrde kako povremeno preskakanje otkucaja ne mora biti zabrinjavajuće. Međutim, ubrzan ili nepravilan puls, praćen vrtoglavicom ili osećajem slabosti i gubitkom daha može ukazivati na srčani udar, aritmiju i zatajenje arterija. Ako se aritmija srca ne tretita lekovima, može dovesti do moždanog udara ili iznenadne smrti.
Pojačano znojenje
Ako vas je oblio hladan znoj usled neke manje zahtevne radnje, kao što je gledanje TV-a ili čitanje novina, moguće je da je nastupio srčani udar.
Oticanje nogu
Infarkt srca može izazvati nakupljanje tečnosti u telu, što izaziva oticanje stopala, gležnjeva, nogu i trbuha. Obavezno obratite pažnju i na naglo debljanje i gubitak apetita.
Slabost u nogama
Neke osobe mogu osećati jaku i neobjašnjivu slabost obično nekoliko dana pre nego nastupi srčani udar. Ova tegoba može se produžiti i trajati za vreme infarkta. Ako osećate izuzetno velik napor kod obavljanja najjednostavnijih aktivnosti, kao što je hodanje, kontaktirajte sa vašim lekarom.
Kako zaustaviti ili usporiti razvoj ateroskleroze?
Na prvom mestu – zdravom ishranom
Kako je ateroskleroza glavni preduslov za srčani udar kod mladih i starijih osoba, važno je ograničiti unos masti (pogotovo životinjskih) slatkiša i soli (smanjite na najmanju meru). U nastavku članka daćemo vam više ideja i recepata..
Ostavljanjem cigareta – nepušenjem
Ako ste pušili dugo godina pre nego je nastupio srčani udar, najbolji način da sačuvate vaše krhko zdravlje jeste potpuno odbacivanje cigareta. Ukoliko se na ovaj korak ne odlučite odmah, verujte pod velikim ste rizikom da se ponovo suočite sa infarktom, ali ne samo to. Postoji mogućnost oboljevanja i od drugih opasnih bolesti. Nikotin podiže vrednosti LDL holesterola, pritiska, a pogoduje i nastanku tromba.
Održavanjem telesne mase u granicama normale
Od ateroskleroze puno češće obolevaju gojazne osobe, te su pod puno većim rizikom od srčanog udara. Ukoliko je infarkt već nastupio, te je srčani mišić doživeo oštećenje, veoma je važno smanjiti telesnu kilažu.
Restriktivne i prestroge dijete nisu dozvoljene, jer su izuzetno opasne po zdravlje, već se ide na postepeno skidanje kg. Najbolje je potražiti savet od dijetetičara ili nutricionista. S vremena na vreme proverite vaš indeks telesne mase.
Redovnom fizičkom aktivnošću
Osim zdravih namirnica od velike je važnosti fizička aktivnost. Ukoliko su rizici za srčani udar kod mladih ljudi povećani, obavezno su vam potrebne konsultacije sa kardiologom. Samo on vam može odrediti kojim intenzitetim smete izvoditi vežbe za srce.
Opšta preporuka je šetnja u prirodi, ona vam nikako ne može pogoršati situaciju. Provodite svaki lep dan outpost kuće, hodajte, lagano džogirajte, vozite što češće bicikl.
Po mogućnosti, izbegavanjem stresa
Moderan i užurban život je sam po sebi stresan, sve se svodi na utrku oko novca i tu malo ko upravlja svojim vremenom. Potrudite se da maksimalno uživate u svim onim sitnim radostima i malim pobedama, kad God se u prilici.
Okružite se pozitivnim osobama, kod kojih novac, uspeh na materijalnom planu i prestiž nije prioritet. Ovakvim pristupom učinićete puno za sebe i svoje zdravlje.
Obaveznim lekarskim kontrolama
Kontrolišite redovno krvni pritisak, šećer i masnoće kako biste rizike za srčani udar sveli na najmanju moguću meru Osobe sa hipertenzijom moraju redovno uzimati propisanu terapiju koja će održavati pritisak u normali. Dijabetičari se moraju striktno pridržavati svih uputsava o načinu života.
Šta učiniti kada nastupi srčani udar (prva pomoć)
Kada nastupi blagi srčani udar, važno je ne uzrujavati se previše, već tada trebate učiniti sve neophodne korake, koje predlažemo u ovom uputstvu. Bilo da pomažete obolelom ili ste čak i sami doživeli infarkt, ispoštujte sledeća pravila:
o Bolesnik mora mirovati, najbolje u polusedećem položaju. Nikako mu se ne sme dozvoliti hodanje, niti bilo kakvo drugo naprezanje, ako je posredi srčani udar.
o Usitnite tabletu aspirina ili andola od 300 mg i dajte mu. Osobe koje boluju od angine pektoris, trebaju uzeti svoju redovnu terapiju – nitroglicerin (angised) ili lek tinidil.
o Pozovite hitnu pomoć što pre, kako bi stigli u najkraćem mogućem roku i intervenisali.
o Ako oboleli izgubi svest, proverite disanje i krvotok, po potrebi započnite small oživljavanja.
Dodatne napomene:
Ako niste u mogućnosti telefonski dobiti ambulantu, ne čekajte dugo već odvezite obolelu osobu direktno u najbližu bolnicu. Ako sami imate problem i javljaju vam se jedan za drugim simptomi pred srčani udar, nikako ne ulazite bez pratnje u automobil, sem u krajnjoj nuždi.
Prva pomoć kod infarkta je izuzetno važna, a isto tako bitno je ne odugovlačiti sa odlaskom kod lekara. Najbolje je otići na pregled u bolnicu čak i ako samo sumnjate u neke od simptoma. Za srčani udar posledice su brojne, a nije redak ni smrtni ishod.
***************************************
Prevencija srčanog udara ishranom
Ako imate probleme sa povišenim masnoćama u krvi i za iste uzimate određene medikamente, to vam ni u kom slučaju ne omogućuje uzimanje masne hrane. Radikalna promena navika u ishrani je obavezna. Vaš glavni cilj mora biti dugoročno obaranje lošeg holesterola.
Sa druge strane poželjni HDL holesterol treba podići iznad granice normale, jer njegovo prisustvo smanjuje rizike za iznenadni srčani udar kod muškaraca i žena.
Obavezno iz jelovnika izbacite sva rafinisana ulja, jer su štetna za krvne sudove i srce. Zaboravite na margarine, svinjetinu, lisnata testa i pekarske proizvode. Neke od najvećih opasnosti su i mesne prerađevine : salame, naresci, paštete, viršle ali i punomasni sirevi, milerami, kajmak i sl…
Unos žumanaca ograničite na 2 nedeljno, što je i neki maksimum. Nemojte pržiti i pohovati hranu, i to ne samo meso.
Uvek upotrebljavajte kvalitetna hladnoceđena ulja poput bundevinog, lanenog i maslinovog, odlična su prevencija srčanog udara i drugih kardiovaskularnih smetnji.
Jedite veće količine svežeg povrća, u proletnjim mesecima obavezno koristite fenomenalni sremuš, beli i crni luk u salatama. Konzumirajte orašaste plodove sirove orahe, bademe i dr.
Unosite veće količine biljnih vlakana jer ona su odličan izbor za regulisanje holesterola. Najviše ih ima u svežem povrću i voću, mahunarkama i žitaricama.
Kako izgleda ishrana nakon infarkta miokarda?
Osobe koje su doživele srčani udar, te nakon hospitalizacije budu puštene kući, moraju u potpunosti promeniti svoju ishranu i ustaljene navike.
Dijeta nakon srčanog udara podrazumeva uzimanje čestih ali manjih obroka tokom dana. Na svaka tri do četiri časa obavezno se jede.
Obroci su strogo dozirani i moraju sadržati sezonsko povrće i voće u većoj količini. Nikako se ne sme uzimati hrana koja uzrokuje nadimanje stomaka jer ona diže dijafragmu, što je krajnje nepovoljno za obolelog.
Nemojte jesti najmanje 3 do 4 sata pre odlaska u krevet. Jaja jedite najviše do 2 puta sedmično. Mlečne napitke smete uzimati, ali samo pod uslovom da ne sadrže veće količine masnoća. Preporučuje se kefir, niskomasni jogurt i mladi sir.
So svedite na najmanju meru (ispod 5 g dnevno), jer je štetna po krvne sudove. Takođe nju mnoge industrijske namirnice sadrže, stoga izbegavajte takvu hranu koja u sebi ima skrivene izvore soli.
Izvor: Topvita.info
Priredio: Velibor Mihić, veb autor