Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Priča o dobrom Pavlu Obrni

SRPSKA MITOLOGIJA

Pavle Obrni se nije tako prezivao, a evo kako je došao do svog čudnog nadimka.

 

Pavle je bio ribar i ribokradica, i noću je, sa svojim prijateljima istog zanimanja, često lovio ribu dinamitom. Baci ga u Dunav i kad se začuje eksplozija ubrzo voda postane bela od ribljih stomaka.

pavle obrni

Pavlu ostaje samo da pokupi bogati ulov i on je mislio da u tome nema ničeg lošeg, već samo dobrog. A naročito za njega. Sve do jedne noći, kada je, u snu, čuo kako ga neko doziva. Jasno je čuo taj glas, nekako dubok i dalek, a opet vrlo blizu. Čuo je svoje ime. Neko ga je zvao – „Pavle!“

Ustao je i kroz otvoren prozor, jer bilo je leto i sparina, promrmljao:

— Ko je? Šta hoćeš?

Napolju muk. Bila je vedra noć, obasjana mesečinom i Pavle pomisli da neko od njegovih drugova ribokradica zbija šalu. Izađe u dvorište, obiđe ga nekoliko puta, i već se spremao da se vrati u kuću kad začuje ponovo, ali vrlo otegnuto i nekako zlokobno, kako ga neko doziva: „Pavleee!“

Ribar se ukoči, noge mu odrveneše i obli ga hladan znoj. Ali, tako sleđen, pomisli da svakako mora da siđe do Dunava. Hodao je kao na tuđim nogama, teturao, kao da ga neko istovremeno vuče ka reci i gura od nje. Noć je tamnela, mesec nestao iza oblaka, a oko njega su lepetali uznemireni fazani i patke. I već je bio na Dunavu. Zagazio je u vodu i tako nastavio da korača i ne pomišljajući da pliva. Kad mu je voda stigla gotovo do ramena, začuo je ponovo onaj glas, negde iz vrbaka iza sebe.

— Eto, vidiš! Ako te pozovem treći put – utopićeš se.

Pavle je stajao ukipljen u reci i čekao da ga odnese. Onaj glas mu reče:

— Hoćeš li da te pozovem?

Pavle tad pogleda u vodu, mračnu, u kojoj se noću ništa nije moglo videti, ali on, kao po danu, ugleda kako ribe pli- vaju oko njega obrnuto, okrenute naopačke, sa stomacima na površini vode. I bi mu jasno, i reče:

— Neću!

— Dobro — reče mu glas. — Onda se obrni i idi kući!

Pavle se nije vratio kući. Zaspao je u polju, među patkama i fazanima. Sutradan su ga seljani pronašli, a jedina reč koju je znao da kaže bila je – obrni.

Noću je ulazio u kuće svojih prijatelja dinamitaša i urlao: „Obrni, obrni!“

I nikome od njih više nije bilo do lova dinamitom. Prozvali su ga Pavle Obrni. Trajalo je to sa Pavlom godinama. Deca, pa i njegova vlastita, pratila su ga po Čereviću, oponašala njegov drveni hod i urlala: „Obrni, obrni!“

Ali jednog dana, treće godine od njegovog noćnog silaska na reku, Pavle je zastao, okrenuo se prema deci, i kroz os- meh upitao:

— A zašto vi, deco, tako smešno hodate i vičete tu čudnu reč?

Deca se okameniše, a najhrabrije od njih, njegov sin, reče:

— Pa ti tako hodaš i znaš da izgovoriš samo tu reč. Šta ti to znači?

— Ne znam — reče Pavle. — Toliko dugo sam je izgovarao i obrtao po ustima, jeziku i u mozgu, da se izlizala i izgubila svaki smisao.

— A za kim ćemo mi sada da šepesamo i vičemo obrni? — upita ga drugo dete.

— Ne znam ni to! Znam samo da moram kući. I Pavle se vratio posle tri godine u svoju kuću, očistio je i okrečio, i počeo ponovo da peca. Deca su ga pratila na pecanje i smetala mu, ali on se samo blago smeškao i pričao im najčudnije priče o Dunavu i ribama i o još nekim čudnim bićima u njemu.

— Odakle znaš sve ove baš, baš lepe priče? — pitala su deca.

— Tri godine jedan mi je glas šaputao te priče u levo uho — reče Pavle i vrati upecanu ribu u reku.

I malo-pomalo, postao je on – Dobri Pavle Obrni.

Iz knjige: „Prognana bića – srpska mitologija“ Milenka Bodirogića

Ilustracija: Miloš Vujanović

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter