Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Srbi se uvek vraćaju na Kosovo i Kosovu

Sa Kolom srpskih sestara iz Prištine na Gazimestanu, neplanirano i nenadano

Srpske sestre na čelu sa Zagorkom Pavlović koja gotovo 25 godina vodi ovu humanitarnu organizaciju, darovale su manastir Banjska posteljinama i crkvenim predmetima. Novinari Radio Beograda među kojima je i Mihailo Šćepanović Šćepo odneli su knjige za manastirsku biblioteku. Gosti su od oca Danila dobili ikone Bogorodice majke i Sv. Kralja Milutina.

srpske sestre
Kolo srpskih sestara sa grupom raseljenih Srba ispred Kneževe kletve na Gazimestanu

Kosovski božur je i ove godine procvetao na Gazimestanu. Nije se zacrvenelo božurovo polje, kao što zna, ali je velika grupa raseljenih Srba koja je 21. maja sa Kolom srpskih sestara iz Prištine, na čelu sa Zagorkom Pavlović, išla iz Beograda, sa darovima manastiru Banjska i na crkvenu slavu Letnji Sveti Nikola u Prištini, imala priliku da evocira uspomene na Gazimestanu, poznatom po Kosovskom boju i božuru. Cvetu koji je kako predanje i ep kažu iznikao iz krvi kosovskih junaka posle Kosovskog boja 28.juna 1389. godine.

Darovi manastiru u malenoj Banjskoj

Ali da krenemo od početka. U subotu 21.maja ove godine, autobus „Kolašin-prevoza“ pun putnika, pošao je od Železničke stanice (kod stare lokomotive) u Beogradu put Kosova i Metohije rano ujutru u šest sati. Plan sestara Kola bio je da odnesu darove manastiru Banjska koje su svojim sredstvima kupile posteljine i crkvene predmete (posudu za naforu, kandilo…) i kao i uvek mnogo kolača spremljenih s ljubavlju. Srpske sestre poklone daruju uz prethodnu konsultaciju sa igumanima o tome šta je kojem manastiru kada potrebno. Zatim je planiran obilazak pravoslavnog groblja u Prištini i noćenje u Gušterici a za sutradan 22.maja, posle doručka, odlazak na slavu Crkve Sv. Nikola u Prištini. Tako je sve i bilo.

U autobusu su pored Zage bile i Vita, Ljilja, Goca, Nadica, Nataša, Dragica, Olivera … ali je bilo i muškaraca i simpatizera Kola srpskih sestara iz Prištine. Među njima su bili i novinari Radio Beograda sa kojima je bio i naš kolega Mihailo Šćepanović Šćepo koji je ovom prilikom uručio Zagi Pavlović Zahvalnicu od RTS-a za dugogodišnji humanitarni rad Kola. Na zahvalnicama predsednici Kola i srpskim sestrama pisalo je „Dom je tamo gde su voljene knjige“. On je sa kolegama darovao knjige igumanu manastira u Banjskoj, ocu Danilu.

Mi znamo ko smo i odakle smo

Manastir Banjska, zadužbina kralja Milutina
Manastir Banjska, zadužbina kralja Milutina

Jedna od gospođa koje su putovale u ovom društvu ispričala je kako je od svoje porodice sakupila novac da i oni daju svoj humanitarni i sveti doprinos oživelom manastiru Banjska:

– Suprugova i moja porodica su velike. I on i ja imamo braće i sestara, snaha i zetova. Pozvala sam ih i rekla im da ću ih se odreći ako se ne odazovu mom pozivu. Zvučilo je preteće, ali je vredelo. Svi imaju i svi su mi dali novac koji nosim ocu Danilu. Mi smo odavno otišli sa Kosova i Metohije, kaže ona, ali znamo ko smo, odakle smo i šta je naš zadatak i dug.

Putovanje je bilo prijatno, uz narodnu muziku koju su vozači povremeno uključivali. A Zagorka se rado sećala brojnih humanitarnih akcija kada je sa sestrama sakupljala i odnosila sve što je trebalo vojsci na ratištima bivše SFRJ.

– Od kada smo krenule da pomažemo našoj vojsci od 1991. godine, ukupno sam 38 puta putovala na ratišta, a suprug Pavle mi u šali kaže da me je pratio 38 puta ali da sam mu se uvek vraćala, seća se Zaga.

Poseta groblju u Prištini

Put kojim smo bili krenuli nije kratak i posle nekoliko sati počela je da sipi kiša koja nas je pratila sve do kraja dana u subotu. U Banjskoj nas je radosno dočekao otac Danilo. Tu su sestre ostavile svoje darove, palili smo sveće i posle kraćeg zadržavanja autobus je krenuo preko Mitrovice i Vučitrna za Prištinu… Priština se sa Dragodana ukazala po dužini kojom se rasprostire, a putnici su se približavali gradskom groblju… Tom prilikom kiša je počela da lije kao iz kabla… To su suze lile, reče neko kasnije… Pomen na groblju služio je prištinski paroh Darko Marinković.

Crkva Svetog Nikole u Prištini
Jutarnja liturgija u crkvi Svetog Nikole u Prištini

– Raseljene je dočekala kiša koja može da simbolizuje tugu, žalost, suze, istinu. Dočekali su ih i grobovi koji nisu sasvim očišćeni već ih ima dosta zaraslih u travi, rekao je paroh Marinković za medije uz primedbu da novac koji se daje za čišćenje i uređenje groblja treba u tu svrhu i da se koristi.

Po obilasku groblja sa sestrama Kola otišli smo na večeru i noćenje u Motelu „Markov konak“ koji se nalazi tačno između srpskih sela Gornje i Donje Gušterice. Sutradan posle doručka odosmo na letnju slavu Sveti Nikola u istoimenoj crkvi u Prištini u pratnji kosovske policije. Slavismo slavu i čestitasmo jedni drugima praznik u crkvenoj porti i dvorištu punom naroda. Svetu liturgiju služio je iguman prizrenskog manastira „Sveti Arhangeli“ arhimandrit Mihailo uz sasluženje prištinskog paroha Darka Marinkovića i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.

Ispred Kneževe kletve

Jagoda iz Gračanice tiho reče da je ove godine najviše naroda i dece na slavi na kojoj su učestvovali i članovi kamernog hora Hrama Sv. Jovana Vladimira iz Beograda. Stare izvorne srpske pesme pevale su sestre iz prištinske porodice Barać a u crkvenom konaku organizovan je praznični ručak.

božur
Kosovski božur

Neplanirano i nenadano ukazala se prilika da obiđemo i spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu. To je memorijalni kompleks i uzvišenje na severoistoku Prištine (626m), pet kilometara od grada s desne strane magistrale za Kosovsku Mitrovicu. Na njemu je vođena Kosovska bitka 1389. godine. Spomen – obeležje je oskrnavljeno i oštećeno miniranjem u prisustvu britanskog KFOR-a avgusta 1999. godine. Kompleks Gazimestan sa spomenicima i božurima bio je pod zaštitom države sve do 1999. Neki Albanci na njemu podižu građevinske objekte. U blizini spomenika je privatna ergela konja i konjički klub koji teren Gazimestana koristi kao hipodrom.

Teško je opisati blagodat koju smo doživeli kada su nas toplo sunce i mirna nedelja dočekali na Gazimestanu gde smo se slikali ispred Kneževe kletve „Ko je Srbin i srpskoga roda…“, i napravili nešto snimaka, retko niklog, prelepog cveta – ovogodišnjeg Kosovskog božura. Odatle smo krenuli put Beograda zakriljeni sunčevim zracima sve do dolaska u prestonicu u samo predvečerje. Taj dan, nedelja 22 maj 2016. godine, letnji Sveti Nikola (zaštitnik putnika) bio je stvoren za putovanje.

Autor: Slavica Đukić

Ostavite komentar

Ostavite komentar