Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Virtualne baze znanja (Internet znanje)

Pre nekoliko godina je u “Politikinom zabavniku“ objavljen članak koji se bavi problematikom sveukupnog civilizacijskog znanja. Distopijska tema koja obuhvata period nakon neke velike nesreće koja bi mogla zadesiti svet, nije se bavila problemom preživljavanja ljudi, već preživljavanjem znanja.

 

Pisci članka zapitali su se šta bi se desilo sa svim znanjem koje se od kraja devetnaestoga veka naovamo akumulira. Kako bi se postapokaliptičnim generacijama koje ne poznaju ni točak, mogle prepričati pojave poput telegrafa, telefona, struje ili čak interneta. Zaključak je uputio na to da bi već prva generacija potpuno zanemoćala, jer bi bez praktičnog primera teorija bila apsolutno zanemarljiva. Zbog toga se mora imati na umu koliko je zapravo znanje, u današnje vreme, opšte dostupno, i samo je na pojedincu hoće li ga i na koji način, u kojoj meri, “konzumirati“.

internet znanje

Internet – prestonica znanja

Neki se sećaju one čuvene epizode “Saut parka“ kada Kartman i ekipa idu u potragu za “glavnim internetom“. Ova parodična situacija nimalo nije daleko od istine jer bi većina nas bez interneta osetila veliki nedostatak. Kada bi neko kidnapovao “glavnog interneta“ nesumnjivo je da bi pomalo razmažena civilizacija ostala uskraćena za gomilu potrebnih i bespotrebnih informacija. Pokušali smo da izdvojimo neke od web sajtova koji su u službi ljudskog roda, a tiču se skladištenja i daljeg procesuiranja znanja. Veliki izbor stranica pokazao nam je da internet predstavlja i te kako veliku virtualnu bazu podataka, pa bi u slučaju onog nemilog događaja o kome govori “Zabavnik“ bilo nebrojeno problema.

Današnjica je dovela do toga da je izrada sajtova postala svakodnevica, povoljna je i gotovo svako udruženje, pa čak i pojedinac može imati svoj kutak na mreži. Poslovima web dizajna bave se profesionalci, ali ima i onih priučenih “majstora“ koji obavljaju zadatke relativno dobro. Ono što je najvažnije jeste da se mesto na internetu i promocija proizvoda, ideja ili auto promocija danas može vršiti veoma povoljno. Zbog toga, gotovo na svakom sajtu, možemo pronaći pregršt zanimljivih i korisnih informacija koje se smatraju znanjem.

1895161_article

Raj za enciklopediste

Svi oni koji žele da o svemu ponešto saznaju, i barataju opštom informisanošću, u internetu vide spas. Online enciklopedije su, zahvaljujući ogromnim mogućnostima web dizajna, kao i spasiocu novog doba – hiperlinku, postale izvanredan način saznavanja univerzalnih istina. Preko milion podataka koje poseduje online enciklopedija “Britannica“ upućuje ljude širom sveta u odgovore na razna pitanja. “Encarta“  i “Encyclopedia.com“ takođe poseduju nebrojeno podataka iz raznih fizičkih enciklopedijskih izdanja. Možda najnevalidnija, ali svakako, u poslednje vreme, veoma ažurna online enciklopedija je Wikipedia, koja predstavlja najlakši put do informacija. Korisnici interneta ipak uzimaju sa rezervom informacije sa Wikipedije, iako se nastoji da tačnost bude potkrepljena izvorom.

Wikipedia_mini_globe_handheld

Učenje jezika

Internet pruža mogućnost da se pisani jezici sveta lakše savladaju. Sajtovi i aplikacije poput Duolinga odlični su za savladavanje osnova različitih jezika, a postoji i veliki broj sajtova koji služe za unapređivanje već stečenog znanja. Google translate, Word reference samo su neki od online rečnika. Bartleby omogućuje čitanje knjiga za unapređenje znanja, a Urban Dictionary upućuje u sleng koji u nauci nije zanemaren. Visual Thesaurus nudi pregled sinonima i homonima i na taj način bogati rečnik.

Sajtovi iz oblasti medicine, društvenih nauka, jezika, sve više su zahvaljujući web dizajnu unapređeni i prilagođeni korisnicima. Korisnički interfejs sajtova je pojednostavljen, pa je učenje dostupno i najmlađima. Treba se ipak osvrnuti na to da internet nudi i gomilu zloupotreba, pa sa njim treba postupati probirljivo i mudro. Ne kaže se slučajno da je internet mač sa dve oštrice. Provera pouzdanosti podataka je od suštinske važnosti, jer u protivnom, zaslepljena civilizacija može sama sebe povesti u onu neželjenu distopiju o kojoj je “Zabavnik“, bar se nadamo, svojevremeno govorio samo iz ugla naučne fantastike.

Autor: Nikola Marković

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: