DEJSTVO DROGE JE USPEŠAN FALSIFIKAT RAJA
Đavo je zli majstor, podivljali umetnik i kovač lažnog novca. Droga je, nad svim ostalim smrtonosnim iluzijama, vrhunska kreacija satane, ugaslog lučonoše, bivšeg ognjenog heruvima. Đavo i droga – tragedija sebeneznanja i Bogoneznanja, koja je spržila mladost i odvela je nezrelo i prerano iz ovog sveta… – kaže monah Arsenije iz manastira Ostrog.
Đavo je duhovno biće, ali, nečistotom bunta i nepokornosti, otežalo i centrifugalnom silom svoje gorde želje, otpalo i daleko izbačeno od Boga, a usled toga degenerisano i izopačeno, u odnosu na one duhove koji su ostali verni Tvorcu. U njegovoj moći i posedu je obmana.
On je tvorac i svedržitelj opsene i laži. On je zli majstor, podivljali umetnik i kovač lažnog novca. Nesretno, nakazno, malignitetom samovolje obolelo i smradnim i gnojnim karcinomom mržnje prekriveno i ispunjeno biće. Ali svojom hipnotičkom moći, pred očima sveta, miomirisnim uljima pomazano, u dostojanstvene odežde sveznanja odeveno i u lik čednosti maskirano.
On je jednom nogom u večnosti, ali u onom bezsvetlosnom predelu, van Carstva Božijeg, gde rije jame u tami, očiju oštećenih samoljubljem i gde se, kao krtica od svetlosti, krije od emisije božanske ljubavi. Drugom nogom stoji u ovom privremenom svetu. Tu on, grčevito i mahnito, radi na lovu ljudskih duša da bi što više njih uspeo da odvuče tamo odakle je došao, pre nego što Hristos raznese i završi sa ovom vidljivom i materijalnom tvorevinom, i one, koji su se pripremili, prenese u jedno novo postojanje, koje je nama za sada nepojmljivo, kao crvu leptirov let.
Sve utehe u ovom svetu koje nisu poreklom od Svetoga Duha, a ljudski život je većinom njima ispunjen, jesu Luciferov domen. To saznanje, po probuđenju duše i uma, može da bude tako zapanjujuće i nepodnošljivo da čovek ostaje dugo vremena u stuporu straha i nedoumice dok se, iniciran pokajanjem, ne pokrene u pravcu očišćenja i Božanstvene rehabilitacije.
Dvadeseti vek je bio period u ljudskoj istoriji, a koji je tek započeo, u kome je droga, zajedno sa svim ostalim sintetičkim stimulansima, pustila čvrst koren i prorasla u sve slojeve i vidove svakodnevnog života. Droga je, nad svim ostalim smrtonosnim iluzijama, vrhunska kreacija satane, ugaslog lučonoše, bivšeg ognjenog heruvima. Njeno dejstvo nije ništa drugo do iskrivljena slika, imitacija, uspešan falsifikat raja i Božije blagodati, a koja je suština i nosilac života i duševnog zdravlja. Tako da za one, a većina nas je takva koji, bez poznavanja Boga, u sumornoj svakodnevnici okuse od nje, ona preuzima ulogu od Boga, koju je On trebalo i treba da ima u ljudskom životu, po svom promislu kada je stvarao svet. Ona čoveku, u početku, delimično pruža ono što Bog poseduje u savršenoj punoći, čistoti i istini i što je pripremio da daruje svakom ko to od Njega na pravi način i iskreno zatraži.
Čovek koji, u svojoj duhovnoj gladi, okusi i prihvati drogu jeste kao riba koja proguta crva na udici. U samom početku ona oseća prijatan ukus crva, svoje krvi i zasićenje. Zatim, budući najpre malo puštena od ribolovca, ona odlazi odatle slobodna i sita. Ali ne za daleko. Tada ribolovac počinje polako da zateže strunu i njenu slobodu čini sve ograničenijom, a snagu slabijom, dok ne svari onog mrtvog crva, a onda je na kraju, potpuno iznemoglu, izvlači na suvo i ubija.
Pre dvadesetak godina, znači negde početkom osamdesetih, heroin je zvanično i na široka vrata ušao u Beograd, po tadašnjim informacijama rasturan od arapsko–albanske narkomafije i to po sasvim pristupačnim cenama. Preteča heroina i dostojni predak bio je opijum, koji je od pedesetih godina prošlog veka bio aktuelan među bezbožnom posleratnom komunističkom generacijom. Kokain je kod nas bio skupa i retka pojava, a i ovo dvoje je bilo dovoljno za tragičan bilans čiji porast biva sve veći. Pored opijuma i heroina, tog sasušenog iscetka iz krastavih čireva sataninih dojki, moglo je da se konzumira još nervnih otrova, manje zaslužnih za umiranje, a više za gubljenje razuma, među kojima su najzastupljeniji bili LSD, halucinogene pečurke, hašiš i marihuana.
Danas je hemijska industrija lažnih rajeva toliko uznapredovala, da uopšte nemam nameru da nabrajam, niti znam šta je sve još izopačeni ljudski um izmislio. Ovom se prilikom samo sećam i pominjem sve one duše, meni znane i neznane, koje u tragediji sebeneznanja i Bogoneznanja, spržiše svoju mladost i odoše nezrelo i prerano iz ovog sveta. Ove pominjem, a za one krštene se sa suzama molim.
Iz knjige „Bog i rokenrol“, monah Arsenije