GOVORIO BIH
Bilo s kime noćas, zajedno.
U Beogradu, bilo s kime, govorio bih.
Izlazim na ulicu, hladnoća je.
Uvijam ramena, zatvaram se.
Razdvojeni lik umnožava se.
Voleo bih ako nekoga sretnem.
Sa nepoznatim ljubazan bih bio
Građani odlaze, žure se, nestaju.
Hrabri čekaju u samoći i ne boje se.
Kuće na Voždovcu osvetljene su.
Noć se spušta i tišina je i smrt.
(A ja spavam, možda, a ja spavam,
u polju plavetnila, obasut munjama.)
Svega ima u kući. Pića žestoka,
otvorena su, načeta. Očekuju me!
Svega ima ali bih se noćas družio.
Bilo s kime, zajedno, pio bih. Zapevao!
Pružam ruke nekome, osmehujem se.
Potresen zatim, zaškrgućem, krećem se,
ljubio bih noćas, bilo koga, ljubio bih!
Nosio bih dragu neku u golim rukama.
(A ja spavam, šapućem, a ja spavam,
u žutome žitu, na suncu.)
Malaksao, ne prelazim granicu.
Umoran mi korak, povodim se, recitujem.
Zaklinjem se, živeću kao drugi, živeću!
Volja moja u daljini ploveći,
ode, ode, obasjana nemirom.
(A ja spavam, a ja spavam,
u plavetnilu, zatočen munjama.)