KATKAD ME MOJE TELO NAPUŠTA

moje telo napušta

Katkad me moje telo napušta,
odlazi u drugu sobu
i zaključava vrata. Tamo

sve treska kao
lopov kad se razbesni.
Šta li to traži?

A onda, zapada i u tišine,
tanane, zategnute
između nas, nevidijive

kao ribarska mreža
što tone kroz naslage
dubinskog zelenila.

Ne znam šta oseća,
ako oseća išta;
niti šta pamti,
ako je svaka ćelija obdarena pamćenjem.

Ne znam kakvim bih glasovima
mogla da ga dozovem natrag.

Šta li to radi kad sedi tako samo,
bez neke knjige ili ma čega
što bi ličilo na ljubav?