Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Nekada je slanje dece poštom bilo moguće!

NAJSLAĐI POŠTANSKI PAKETI

Početkom prošlog veka, slanje dece poštom bilo je normalno i uobičajeno. U SAD-u je ovakav vid transporta bio legalan i najjevtiniji moguć, pa kada bi bračni par želeo da pošalje dete kod rođaka, to je u njihovo ime činio poštar noseći dečicu u poštanskoj torbi.

 

Još davne 1913. godine, pre više od sto godina u SAD-u, kada bi mladi roditelji želeli da samostalno provedu slobodno vreme oni su slali svoju decu kod bake i deke na jedan neuobičajen način. Kako ne bi gubili vreme tako što će decu odvesti do njih i ostaviti ih, roditelji su otkrili mnogo lakši, jeftiniji, a isto tako delotvoran način. Oni su svoju decu slali poštom! Zvuči neverovatno, ali je istinito, što potvrđuju i fotografije iz tog vremena.

slanje dece poštom

Te 1913. godine, slanje dece poštom bio je potpuno legalan način da se mališani bezbedno prevezu sa jednog na drugo, često veoma udaljeno mesto. Naime, već od 1. januara te godine, pošta SAD unapredila je svoj dotadašnji transport pošiljaka posebnim servisom koji je nazvala “Parcel Post” (paketna pošta). Amerikanci su najpre bili u mogućnosti da šalju pakete težine do jedanaest funti (oko 5 kilograma) putem Pošte, a kasnije i teže.

“Dušo, da li si spakovala i poslala dete?”

Prvobitni propis koji se ticao ove usluge nije striktno naznačavao odredbu za ili protiv slanja dece ovim putem. Tih godina znatno je povećan obim pošte koja se isporučuje kroz zemlju, tako da su se stvorili uslovi za razvoj efikasnijeg poštanskog transportnog sistema. Ljudi su videli veliku šansu u slanju jevtinih poštanskih paketa putem novoosnovanog servisa “Parcel Post”, pa su krenuli da šalju sve neobičnije stvari na ovaj način, uključujući i decu. Sa markicama na svojoj odeći, deca su putovala železnicom i drumovima do krajnjih odredišta – do svojih baka i deka.

Dakle, mladi roditelji širom SAD-a shvatili su da je suviše skupo putovanje kroz zemlju i trošenje novca tom prilikom, kada je jednostavnije spakovati bebu, zalepiti na nju poštansku markicu, a ostatak posla odradiće Pošta. Možemo samo da zamislimo kako je smešno i čudno izgledao razgovor oca, koji pita svoju suprugu: “Dušo, da li si spakovala i poslala dete?”

Servis potrajao samo godinu dana

Prva dokumentovana isporuka odojčeta ima datum 17. januar 1913. godine, kada su gospodin i gospođa Džes-Bejž iz Ohaja poslali svog sina kod bake. Dete je putovalo jednu milju za svega 15 centi. Sledeći slučaj slanja deteta zabeležen je 27. januara iste godine, kada je bračni par Sejvis poslao svoju kćerku rođacima, koja je kod njih stigla istog dana kasno uveče.

Poslednja dokumentovana isporuka, koja je propraćena incidentom, presudila je da se ovakvo slanje dece obustavi. Petogodišnja Šarlot Mej Pirstorf bila je 19. februara 1914. godine poslata u Ajdaho da provede vreme kod svoje bake i deke. Kako je bila lakša od tada dozvoljenih 50 funti, ona je greškom obeležena kao “pile” i tako dugo putovala za svega 53 centa. Ipak, preživela je taj put, stigla do svojih voljenih, ali su poštanske vlasti od tada odlučile da se ovakav način transporta dece više ne praktikuje.

Izvor: Thevintagenews.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar