Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Istorija transporta – Od kaldrme do asfalta

Od kaldrme do asfalta

Davno su minula ona vremena kada je na snazi bila takozvana naturalna privreda. Današnji obrisi ovakvog načina opštenja među ljudima mogu se nazreti u razmenjivanju informacija. Sistem “usluga za uslugu“ mnogima je poznat, a upravo u njemu krije se trgovina dobrima umesto novcem.

istorija transporta

Ono što je ostalo kao konsekvenca razmene robe za robu jeste transport. Iako je jedna strana trgovine sa naturalne razmene prešla u robno – novčanu, transport je ostao jednako važan. Reč transport je kovanica latinskog porekla koja i slikovito opisuje proces prevoženja robe ili ljudi i nastala je od reči Trans što znači “preko“ i glagola portare čiji bi prevod bio “nositi“. Ova kovanica je postala širom sveta prihvaćena reč za proces koji se počev od trgovine ustalio i na mnogim drugim frontovima društvenog bitisanja. “Modus vita est“ ili život je pokret, govori koliki značaj ima transport, ne kao reč, već kao čitav niz dešavanja koji se u okviru kretanja robe ili ljudi krije. Koliko bi se samo priča moglo ispričati kada bi čovek govorio o svim vratima koje je u životu otvorio i zatvorio. U tom pokretu, dešava se život, dok sudarajući se sa sudbinama drugih u pokretu razmenjujemo i robu, i ljubav, i novac i informacije.

Saobraćaj – mlađi brat transporta

Možda zvuči besmisleno definisati nešto što je deo svakodnevice svakog pripadnika savremene civilizacije. Radi lakšeg razumevanja njegovog značaja, saobraćaj bismo mogli odrediti kao organizovano kretanje transportnih jedinica po određenoj utvrđenoj saobraćajnoj mreži. Drumski saobraćaj je verovatno i najstariji saobraćaj iz kog su se izrodili vazduhoplovni i brodski. Period industrijskog napretka, a pogotovo vreme dvadesetog veka doprineli su tome da drumski saobraćaj razvije, kao nikad do tada, infrastrukturu u čitavom svetu. Možda jedan od slikovitijih primera jeste kompanija Iveco iz Italije koja je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka nastala kao hibrid nemačkog, francuskog i italijanskog brenda. Udruživanje u istoj misiji dovelo je do toga da danas prodaja kamiona i kombija iz ovog postrojenja bude od suštinske važnosti za čitav svet. Reč je o preduzeću koje se bavi proizvodnjom raznovrsnih modela transportnih vozila. Modeli poput novog Iveco Daily kombija, pokazali su se kao izvanredni za prevoz ljudi, dok kamioni sa ovom oznakom već dekadama prevoze robu po kontinentalnim putevima sveta. Avio saobraćaj i brodski saobraćaj su u 21. veku žila kucavica globalnog transporta i trgovine. Veliki kargo prekookeanski brodovi prevezu milione tona robe sa obala “starog sveta“ na obale obe Amerike i Australije. Značaj saobraćaja je, reklo bi se, trenutno nezamislivo veliki, i potpuno je nemoguće zamisliti današnji svet bez transporta robe.

maxresdefault

Ulaganje u puteve uvek smisleno

Izgradnja autoputeva širom sveta je od kapitalne važnosti, a tome u prilog svedoče činjenice da danas automobila ima gotovo jednako koliko i ljudi. Od puteva po kojima su milenijumima ranije hodali preci, ostala je ista ona esencija koju danas imaju putevi prvog prioriteta. Svedoci smo koliko je vožnja na putevima sa više traka relaksirajuća u odnosu na “mučenje“ po magistrali. Svako ko se barem jednom u toku letnje sezone preko kanjona Morače zaputio ka crnogorskom primorju saglasio bi se sa ovom tvrdnjom. To je i razlog zbog kog su oni putevi po kojima su milile kočije i fijakeri, od makadama postajali kaldrmisani, a kasnije asfaltirani, ulepšavani i dorađivani.

highway-919073_960_720

Trnovit je put bio da se povežu glavni svetski centri. Neka od savremenih dela arhitekture i niskogradnje govore nam o tome šta je sve čovek spreman da u svoju korist napravi. Autoput ispod kanala Lamanš koji povezuje Britaniju sa Francuskom jedan je od takvih primera. Zamislite samo na šta će ličiti svetski putevi ukoliko nastave sa progresom kojim idu tokom poslednjih stotinak vekova. Zadivljujuće, zar ne?

Autor: Nikola Marković

Ostavite komentar

Ostavite komentar