PIVO, MOLIM
Mogao bih se naviknuti na to da budem
pristojan. Ovde okončava nemi dan
celog dana telefon je bio nem, tiho pucketa
korpa za veš ispod lavaboa. Na ekranu puca kuća pred iznenađenim
licem govornika. Oh, the fucking news!
rekao je sinoć Mehdi i napio se.
Pre svega hoću ljubavi. Ne želim
da pazim na marku svojih gaća, svojih čarapa
koje dobijam na poklon za Božić, za rođendan
za Uskrs i za dan smrti. Kao dete sam
poželeo železnicu i dobio košulju,
nešto praktično u celofanu, s hiljadu čioda unutra.
Ova pesma nije praktično ništa. Razmis1i samo:
Kako da potone ono što ne obaramo, a da nije sapun
u kadi. Opet pravim viceve, mada mi
nije do toga. Moram li zaista
da operem kosu pre nego što dođeš? Pranje kose
je užasna uspomena…
I onda volim svu rodbinu, naročito svoju ženu
koja mi nije u srodstvu. Kako molim? Ništa nisam rekao.
TV dnevnik je gotov, predstava dana, the fucking
news. Danas je bilo dobrih vesti. Američku kuću
su zauzeli, neću reći gde. Počinje film
a kosa mi još nije oprana! Ti nisi moja žena. Volim te. Zaštiti me
jer previše pušim! Postaješ nervozan u ovom stanu
posle 1933. i posle 1945. Da li me uopšte slušaš?
Evo me odjedanput u kafani punoj graje
za šankom. Ova pesma je puna mogućnosti
kao i naš život. Naravno da ne prođe ni dan
bez alkohola. O, alkohole, tvoja te mokra braća vole.
Tu sedi Mehdi pijan do daske. I ti si tu, već
dosta dugo, a imaš razloga da sa mnom ne govoriš.
Bučna noć, muzika je bučna. Naručujem jedno svetlo
za moju, bistru glavu. Pivo, molim. Šta god
da misliš o meni, važno mi je da kažem: i ti
si napisala ovu pesmu. Nije to bila nikakva umetnost:
zbilo se to
s leđima okrenutim prozoru.