Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Ruske neveste žele da se udaju za Srbe

MLADE IZ BRATSKE RUSIJE

Ruskinje sve više biraju muževe iz Srbije. Takođe, i u Republici Srpskoj sve je više devojaka koje kao ruske neveste dolaze u te krajeve kako bi pronašle svog mladoženju, odnosno životnog saputnika. Da li i ovo, među brojnim drugim primerima, može da posvedoči kako su srpski i ruski narod srodni, toliko da kao da je reč o jednom narodu?!

 

Kada je u nedavnoj poseti Srbiji ruski potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin figurativno izjavio, misleći na međudržavne odnose, da brak između Rusije i Srbije nije samo iz interesa, nego i iz ljubavi, verovatno nije ni slutio koliko njegove reči imaju svoju potvrdu i u stvarnom, realnom životu i to u bukvalnom značenju. Naime, reč je o tome da se poslednjih godina sve više Ruskinja iz Rusije udaje za Srbe, a taj trend se nastavlja i dalje.

ruske neveste

Samo ako uzmemo kao primer malo hercegovačko naselje Ljubinje, na jugozapadu Republike Srpske, tamo čak u većini domaćinstava žive upravo ruske neveste koje su u raznim vremenima došle da provedu život sa svojim srpskim izabranicima. Prva od njih je stigla u to mesto pre 22 godine, a poslednja se udala sasvim nedavno.

Ono što je posebno zanimljivo u ovom slučaju, to je da su Ruskinje dolazile u ovaj gradić sa svega nekoliko hiljada stanovnika uglavnom iz višemilionskog megalopolisa kao što je Moskva, i pritom ih nostalgija nije odvukla iz skromnog grada koji je postao njihov novi dom, već su sve ostale i uspešno su se prilagodile na novu sredinu.

A drugi takav primer srećnih srpsko-ruskih brakova se nalazi u Prokuplju, gde su se Ruskinja i njen muž, tamošnji Srbin, odlučili da osnuju čak i Agenciju za upoznavanje momaka iz Srbije sa devojkama iz Rusije, Ukrajine i Belorusije. Oni su tu odluku obrazložili time što pogotovo na jugu Srbije postoji veliko interesovanje za takvom vrstom posredovanja, jer po nezvaničnim procenama samo u okolini tog grada ima nekoliko hiljada neženja. Sa druge strane, kako je rekla vlasnica pomenute agencije za bračno posredovanje, u Rusiji postoji značajan broj ženskih osoba koje su zainteresovane za udaju i život u Srbiji, a većina od njih su žene sa fakultetskim obrazovanjem, i dobro su informisane o zemlji u kojoj žele pronaći svoju porodičnu sreću, i ne smetaju im čak ni seoski uslovi života.

Postoji Udruženje rusko-srpskog bračnog posredovanja i u Kraljevu, koje ima više od 35 rusko-srpskih brakova, sklopljenih (samo) u prošloj godini!

Sličnih primera ima još mnogo i teško ih je sve pobrojati, ali jedan od njih je posebno upečatljiv, i najbolje govori kako srpsko-ruski brakovi mogu biti veoma uspešni. Radi se o Ruskinji o kojoj su sredinom prošle godine pisale beogradske novine, a to je mlada teniserka Vesna Dolonc, koja je sada počela da nastupa i pobeđuje na svetskim turnirima pod srpskom zastavom. Ta rođena Moskovljanka je dete iz srpsko-ruskog braka, koja je ispričala da je njena majka Jekaterina Ruskinja, a tata Ratko Srbin, pa je zato nedavno uzela srpski pasoš i ima želju da, nakon osvajanja nekoliko značajnih međunarodnih turnira, počne da igra za reprezentaciju Srbije kao četvrti reket.

S obzirom da je veliki broj Ruskinja do sada pokazao želju da svoje životne snove ostvari u zajednici sa srpskim ljudima, i s obzirom da su se u najvećem broju slučajeva oni zaista i ostvarili na uspešan način, potvrdile su se reči Patrijarha Srpskog koji je nekom prilikom izjavio „da su Rusi i Srbi jedan narod sjedinjen jednom verom i jednom crkvom, kojima u žilama struji ista slovenska krv“.

A nešto slično je pre nekoliko dana kazao i starešina Podvorja Moskovske patrijaršije Vitalij Tarasjev prilikom uručenja predsedniku Skupštine grada Beograda Aleksandru Antiću ordena Svetog Serafima, kojim ga je odlikovao patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril. Tada je on rekao da su Srbi i Rusi „dva jednokrvna i jednoverna naroda“. A brojni primeri rusko-srpskih zajednica dokazuju da to nije samo figurativni izraz.

Izvor: Тop-antropos.com

Priredio: Velibor Mihić, veb autor

Ostavite komentar

Ostavite komentar