Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Šta izaziva depresiju – uzroci depresije i nepromenljivi faktori rizika

 

ŠTA UZROKUJE DEPRESIJU

Koji su uzroci depresije i promene ponašanja. Šta izaziva depresiju i kako razvrstavamo uzroke depresije. Piše Nil Nidli i knjiga Izlaz iz depresije

 

Kada je prvi put došla u moju ordinaciju, Tanja mi je rekla da je umorna od toga da bude umorna. Prošla je ovakav rutinski pregled već mnogo puta pre toga. Kada se nije osećala dobro, obično bi odlagala odlazak kod lekara, nadajući se da će se problemi rešiti sami od sebe. No, kada je na kraju neki simptom postao takav da je morala da obrati pažnju na njega, nerado bi zakazala pregled kako bi pronašla doktora koji bi mogao odmah da je primi.

U poslednje dve godine, posetila je mnoge doktore zbog ovih simptoma, ali je zbog svog odlaganja bila primorana da prihvati bilo koji hitan pregled za koji je postojao slobodan termin. U većini slučajeva, pregled se nije razlikovao od prethodnih i završio bi se tako što bi joj doktor prepisao neki lek. Rekla mi je da je “suviše zauzeta da bi unela sve te komplikovane promene u svoj život, kao što su promena načina ishrane, više fizičkih vežbi i uzimanje odmora s vremena na vreme. Lakše je uzeti lek za depresiju”.

Depresija i Šta izaziva depresiju - uzroci depresije i nepromenljivi faktori rizika
Depresija može imati mnoštvo uzroka

Kada dijagnostikuju depresiju, lekari danas gotovo automatski prepišu pacijentu neki lek. To je tipična praksa i može da pomogne u “lečenju depresije”. Ona, takođe, može da poveća rizik od samoubistva, ali ne mora nužno da bude i propusnica za život bez depresije. Jednostavno rečeno, lekovi mogu da izleče simptome depresije, ali ne uspevaju da izleče njen osnovni uzrok.

Tokom prve posete, Tanju je očito boleo stomak. Bila je povijena unapred i obema rukama je obuhvatala svoj struk. Budući da je bila novi pacijent, Tanja još uvek nije poznavala moj metod lečenja. Očigledno je očekivala da joj dam nešto protiv bolova pre nego da je učim kako da dobije psihički podstrek. Medicinska škola naglašava koliko je važno nikada ne dati nekome lek protiv bolova u stomaku – bez obzira koliko je taj bol jak – pre nego što se obave detaljna ispitivanja.

Zašto? Lek može da zamaskira bol i u mnogome oteža lekaru da odredi uzrok. Postoji čitav niz različitih uzroka za ovu uobičajenu bolest. Isto važi i za depresiju. Lekovi antidepresivi, poput lekova protiv bolova, mogu ukloniti simptome, ali otežavaju lekaru da odredi uzrok depresije. Ako se uzrok bola u stomaku ili depresije ne otkriju, bol u stomaku često neće prestajati, već će se ponovo javiti ili postati još jači.

Osim toga, bol nije uvek vezan za ono što se može činiti najočiglednijim uzrokom.

Stoga mi prvo postavljamo pitanja da bismo shvatili o čemu je reč. Na kraju sam otkrio da Tanjin bol nije direktno vezan za deo tela koji je tako pažljivo štitila. Po definiciji, težak oblik depresije obuhvata kombinaciju simptoma, ali dijagnostikovanje simptoma ne određuje uzrok bolesti. Da bi se pronašlo dugotrajno rešenje, neophodno je utvrditi uzroke depresije i sistematično lečiti svaki od njih. Na žalost, kao što je Tanja zapazila, taj proces obično nije tako jednostavan kao prepisivanje leka. Poput većine hroničnih bolesti, depresija je jedna složena bolest i predstavlja rezultat međusobnog delovanja više različitih faktora.

Najefikasnije metode lečenja na širokom frontu napadaju svaki uzrok koji se može odrediti.

Šta izaziva depresiju?

Postoji osam glavnih faktora koji mogu ili prouzrokovati depresiju ili u velikoj meri tome doprineti. Ovi faktori su klasifikovani u tabeli 1, koja nam daje okvir koji ćemo koristiti u istraživanju komplikovanih osobina depresije i njenog lečenja.

Tabela 1. Generalni uzroci depresije ili faktori koji mogu uzrokovati ili povećati rizik od dobijanja depresije

– Nepromenljivi faktori
– Faktori povezani sa ishranom
– Socijalni faktori
– Drugi faktori vezani za način života
– Medicinski uslovi
– Neizbalansirana električna aktivnost mozga
– Neuobičajeni uzroci depresije
– Nedokazani uzroci depresije

Nepromenljivi faktori rizika

Jasno je da postoje neki faktori rizika koji se ne mogu promeniti. Kada čovek postane svestan toga, plamen depresije se ponekad može čak još više razbuktati. Uostalom, pomisao da se stalni napadi depresije uopšte ne mogu izbeći, može biti zaista obeshrabrujuća.

Kada sam Tanji skrenuo pažnju na njene nepromenljive faktore rizika, shvatila je da ih ja ne naglašavam da bih je obeshrabrio. Naprotiv, ovaj podatak ju je podstakao da se bori protiv bola i depresije, usredsređujući se celim svojim bićem na faktore koje može da promeni.

Tanjin slučaj ohrabruje – niko nije osuđen na večitu depresiju. Usredsređujući se na faktore koji se mogu promeniti, često čak i ona osoba sa najgorom kombinacijom nepromenljivih faktora može u potpunosti otkloniti depresiju ili u velikoj meri smanjiti njen intenzitet. Pogledajmo pažljivo faktore rizika navedene u tabeli 2. Što je više ovih faktora prisutno u našem životu, to više moramo razmišljati o preventivnim strategijama pre nego što se javi ovaj uobičajeni poremećaj raspoloženja.

Tabela 2. Nepromenljivi faktori rizika za depresiju
– Genetika
– Godine života
– Pol
– Etničke razlike
– Depresija “preležana” u periodu adolescencije
– “Istorija” depresije u porodici

No, dozvolite mi da dodam jednu važnu fusnotu. Ako vam se čini da ste izbegli sve ove poznate, nepromenljive faktore, imajte na umu dve stvari. Prvo, možda ste nasledili sklonost ka depresiji koja nikada nije primećena ni kod jednog bliskog člana porodice. Drugo, u depresiju može da zapadne svako – uključujući i one koji nemaju nijedan od ovih nepromenljivih faktora.

Ljudi ponekad zanemaruju činjenicu da poznavanje sopstvenih faktora koji se ne mogu modifikovati može da ih na vreme upozori i pomogne im da spreče ovu bolest. “Trideset grama prevencije vredi isto koliko i 450 grama lečenja.” Tanja je pronašla mnogo trajnije rešenje za mnoge od svojih simptoma i sada smatra da je zdravije opredeliti se za stil života koji smanjuje rizik od depresije i komplikacija koje ona može izazvati nego ih privremeno izlečiti lekovima.

Biomind plus kapi za depresiju i anaksioznost
Prirodne biljne kapi protiv depresije, anksioznosti i psihoza – klikni na sliku i naruči

Genetika

Važno je istaći da nasleđene sklonosti (nazvane “genetika”) mogu pripremiti teren za depresiju. Međutim, samo nasledni faktor, bez nekih drugih faktora, nije uvek dovoljan da bi izazvao depresiju.

Ljudi koji imaju naslednu sklonost ka depresiji mogu izbeći ovo stanje obraćajući pažnju na druge faktore rizika.

Jedna od primena genetike je da identifikuje posebne gene koji su vezani za svako postojeće patološko stanje. Nažalost, izgleda da ne postoji nijedan jedini gen koji je odgovoran za sklonost ka depresiji. Veća je verovatnoća da višestruki geni igraju različite uloge u pripremanju terena za depresiju, pri čemu su stil života i drugi faktori glavni igrači.

U širem smislu, genetika je vezana za naše etničke korene. Uprkos tome, iako postoji veza između gena i ovih tzv. “demografskih faktora” – kada su u pitanju društveni faktori i pol – važni društveni faktori takođe imaju svoju ulogu.

Depresija nije bolest koja pogađa samo odrasle. Pojava ove bolesti među našom omladinom ukratko je opisana u tabeli 3.

Tabela 3. Depresija među omladinom

– Čak 20% adolescenata i odraslih pati od depresije.
– 14% mladih do 15 godina starosti pokušalo je da izvrši samoubistvo.
– 47% 17-ogodišnjakinja i 18-ogodišnjakinja u Los Anđelesu je bolovalo od teškog oblika depresije u trajanju od 5 godina.
– Među adolescentima iz Južne Amerike i adolescentima crne rase zabeleženo je više slučajeva depresije nego kod njihovih vršnjaka bele rase.
– Žene su 2 do 3 puta depresivnije od muškaraca.
– Depresivni adolescenti imaju za 60% veće šanse da ponovo zapadnu u depresiju kada odrastu.

 Neke od oblasti vezanih za ishranu koje mogu izazvati ili povećati rizik od depresije nabrojane su u tabeli 4.

Tabela 4. Faktori ishrane koji utiču na mentalno zdravlje
– Serotonin
– Omega-3 masti
– Folna kiselina
– Vitamin B12
– Homocistein
– Zastupljenost proteina u ishrani i rani pubertet

Omega-3 masnoće imaju blagotvorno dejstvo na organizam, počevši od sprečavanja pojave bolesti srca do toga da smiruju mnoge upalne procese. One zaslužuju našu pažnju u ovom poglavlju zato što su i te kako vezane za naše mentalno zdravlje. Ozbiljne posledice koje mozak trpi zbog ishrane siromašne omega-3 masnim kiselinama nabrojane su u tabeli 5.

Tabela 5. Kakao nedostatak omega-3 utiče na mentalno zdravlje
Ishrana siromašna Omega-3 masnim kiselinama:
– Povećava rizik od depresije
– Povezuje se sa povećanom agresivnošću kod zatvorenika
– Kod beba će sniziti IQ (koeficijent inteligencije) za 9 do 10 bodova do zrelog doba

Depresiju može izazvati ili se ista može pogoršati usled niske koncentracije vitamina B zvanog folna kiselina (ili folat). U poslednje vreme, mediji mu poklanjaju dosta pažnje. Ova pažnja predstavlja reakciju na činjenicu da još nerođene bebe onih majki koje u trudnoći ne uzimaju dovoljne količine folne kiseline, mogu dobiti bolest srca, moždani udar ili oštećenje mozga ili kičmene moždine. Opasnosti od niske koncentracije folne kiseline u krvi navedene su u tabeli 6.

Tabela 6. Opasnosti od nedostatka folne kiseline
– Povećava rizik od depresije i Alchajmerove bolesti
– Nerođeni fetus može dobiti bolest srca, moždani udar i oštećenje kičmene moždine
– Standardni lekovi protiv depresije neće pomoći

Vitamin B12 je od presudnog značaja za optimalno zdravlje nervnog sistema. Simptomi nedostatka ovog vitamina su slaba koordinacija, česta zaboravnost i depresija. Nedostatak vitamina B12 može čak štetno uticati i na čovekovu ličnost. Kod mnogih pacijenata koji su imali nedostatak ovog vitamina postavljena je pogrešna dijagnoza, naime mislilo se da imaju Alchajmerovu bolest. Informacije o ovoj važnoj hranljivoj materiji nalaze se u tabeli 7.

Tabela 7. Činjenice o vitaminu B12
– Nalazi se u obogaćenoj biljnoj hrani i proizvodima životinjskog porekla.
– Nedostatak se može javiti kod vegetarijanaca i kod onih koji jedu meso.
– Obolelima se savetuje uzimanje dodatnih količina B12.

 Kod žena je rizik od depresije u kasnijem periodu života povezan sa ranim pubertetom. Kod devojčica koje su na polovini pubertetske faze razvoja, do 11  godine života ili mlađe, postoji povećan rizik od depresije. Šanse da će pokazati znake depresije u svojim tinejdžerskim godinama i u odraslom dobu dva puta su veće.

Početak pubertetske faze više nije misterija. Nama su danas poznati mnogi faktori koji utiču na to kada će devojčice ući u reproduktivni period života.  Informacije o ranom pubertetu kod devojčica predstavljene su u tabeli 8.

Tabela 8. Rani pubertet kod devojčica
– Japanke prvu menstruaciju dobiju u proseku u 17. godini života
– U SAD, devojčice prvu menstruaciju dobijaju u proseku u 12. godini
– Ishrana u Japanu sadrži manje proteina životinjskog porekla nego u SAD

U očigledno sve zagađenijem svetu, toksini se često smatraju uzročnicima hroničnih promena u ponašanju i mentalnih bolesti. Čovek je od prvih dana ljudske civilizacije dolazio u dodir sa metalima. O toksičnosti metala se vekovima govorilo i pisalo. Izloženost metalima nije ograničena samo na industrijska postrojenja budući da se zna da metali zagađuju vodu i ulaze u lanac ishrane. Neki metali i toksini koji se povezuju sa mentalnim bolestima navedeni su u tabeli 9.

Tabela 9. Metali i mentalne bolesti
– Olovo
– Živa
– Mangan
– Arsen
– Bizmut
– Organotin
– Trimetiltin-hlorid

Itd …

 

Nil Nidli

Izvor: Izlaz iz depresije

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter