ZEMALJSKI RAJ
Ne umem da pevam o raju i paklu,
da ublažim strah od smrti što je brzo došla,
niti da vas drugih strahova rešim,
da pesmom prizovem zadovoljstva prošla,
niti da od mojih reči prestanu vam suze,
od onog što kažem da zaceli rana,
ja, dokoni pevač jednog letnjeg dana.
Ali, dok umorni od mnogog veselja,
kada ste ljubazni prema celom svetu,
kad uzdišete iz srca punog želja,
i brižno brojite minute u letu,
dok teku dani bez ikakvog plana,
setite se tada, ja vas molim,
dokonog pevača jednog letnjeg dana.
Svako od nas ko svoj hleb zarađuje
pritisnut je teškom mukom, hudom srećom,
moja pesma to ne ume da savlađuje,
zato nek samo pevam o licima kojih se sećam,
nikada živa, nikad umreti neće,
dok ne iščili iz duhovnog stana
dokoni pevač jednog letnjeg dana.
Sanjaru snova, što se u krivom vremenu rodi,
što bi ti popravljao ovaj svet koji plače,
bolje nek rima slična žuboravoj vodi
udara lakim krilom u vrata od slonovače,
neka ta priča bude duhu vašem hrana,
u zemlju snova ja ću da vas vodim,
dokoni pevač jednog letnjeg dana.
Kažu da je severnom kralju čarobnjak srećni
na Božić pokazao tako čudesne stvari
da je kroz jedan prozor gledao sneg prolećni,
kroz drugi prozor leto koje se žari,
vinova loza sa grožđem videla se kroz treći,
a odnekud se čula muzika znana
sumornog vetra decembarskog dana.
Tako je i u mome Zemaljskom raju,
ako ga budete pažljivo pročitali.
Ostrvu blaženih odvešću vas na kraju,
gde o obalu tuku čelični vali,
srce tek blago ljuljuškaju žali,
vitezi ubijaju čudovišta strana,
ne nas, pevače jednog letnjeg dana.