Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Душан Ђорђевић Нишки : Судбина

СУДБИНА

судбина

Kад се попије последње вино из чаше,

Месец се у њу усели, нада нека,

На дну се пресијава, љуља, та препрека

Мами да је попијеш без остатка,

 

Са Месецом, дружећи се, улице равнаш,

Шириш, да као зенице у страху, укочене

Твоје тело поднесу, наду пијану

За стварни сусрет са њом,

 

Судбином, коју други деле док си се чудом

Чудио и свашта радио да звездама недохватним

И собом неутешним, последњим вином

Из чаше, са Месецом, заведеш том улицом,

 

Пијаном, к’о летва, док јој серенаде мумлаш,

У ходу смишљаш складну риму:

Да на ту превару, њеном појавом себе превариш,

И по старом обичају наставиш…

 

Тај трик је и мени успевао, више пута,

Са њом сам се често сретао тако, и верујте,

Празник је то увек, кад у чаши са вином последњим

Месец и ОНА заиграју улицама овим…

 

О Св. Јовану, 2016.

 

Душан Ђорђевић Нишки

 

Фотографија: Веселинка Стојковић

Ostavite komentar

Ostavite komentar