Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Banke u Srbiji zarade milione evra samo na provizijama

TAKSE DONOSE PROFIT

Banke u Srbiji debelo naplaćaju održavanje računa, platnih kartica, izdavanje izvoda i čekova, kao i slanje novca u inostranstvo. Ukoliko bi se statistika grubo tumačila, moglo bi se zaključiti da u Srbiji svako novorođenče ima neku bankarsku karticu, a da banke na takvom poslovanju zgrnu milione evra godišnje.

 

Prema podacima Kreditnog biroa u prometu je oko 8,2 miliona primeraka plastičnog novca. Nepunih pet miliona građana, tačnije 4,8 miliona, ima 7,1 milion debitnih kartica što znači da mnogi građani imaju dve ili više kartica. Pride banke su izdale još i 1,1 milion kreditnih kartica, a koristi ih milion građana što znači da i u ovom slučaju neki građani imaju po nekoliko kreditnih kartica.

banke u srbiji

Tako se dolazi do foto robota idealnog potrošača bankarskih usluga, naravno iz ugla banaka, koji ima najmanje pet pa i više bankarskih kartica. Jer, za sve njih on mora da plati i mesečno održavanje računa, čekove, izvode, opomene, elektronsko bankarstvo, izveštaje o stanju zaduženja, kamate na korišćenje njihovog novca i štošta drugo zavisno od toga koliko bankarskih proizvoda koristi. Ukoliko je prosek vođenja računa po debitnoj ili kreditnoj kartici 200 dinara, samo za tu osnovnu uslugu banci svako godišnje samo za jedan račun plati 2.400 dinara. Sve ovo pomnoženo sa više od osam miliona kartica. Iz ovoga je sasvim jasno da banke solidno profitiraju iz toga što se građani zadužuju. Plaćanje tih usluga je neminovno i samo je pitanje u kojoj je banci neki proizvod jeftiniji. Trgovačkom logikom objašnjeno zarađuje se na obimu prometa, odnosno na velikoj ponudi proizvoda i usluga. A sve one, podrazumeva se, koštaju.

Kada se sve ovo uzme u obzir jasno je da banke zarađuju na kamatama na pozajmice, naknadama i provizijama. Prodajući svoje usluge banke su prošle godine imale čist profit od 61 milion evra. U proseku najveći prihod banke ostvaruju na kamatama, oko dve trećine svoje zarade.

Reklamirajući svoje proizvode banke obično naglase samo osnovne uslove, pa zato stvarna cena njihovih usluga na prvi pogled ostaje skrivena. Jeste da su konačno pale kamate na dinarske zajmove i da kredit na kraći rok može da se uzme i sa jednocifrenom kamatom, ali to nije jedina cena ovog kredita jer tu valja „knjižiti” i trošak za obradu zajma koji iznosi i do nekoliko procenata vrednosti kredita.

Zbog toga se ti troškovi neretko nazivaju i skriveni. Tu su i oni koji su malih iznosa, ali kada ih banka više puta naplati dolazi se do lepih suma.

Mnogi ih zovu „skriveni troškovi”. Obično u procentualnom iznosu te provizije za usluge predstavljaju samo trenutno mali trošak, međutim, naplaćuju se mesečno, znači stalno, što u dužem periodu uopšte nije zanemarljiva i beznačajna suma.

Najčešće naknade su one vezane za održavanje tekućeg računa koje banka naplaćuje za redovno vođenje stanja na računu i obaveštavanje o promenama. Za tekući račun „vezane” su i naknade za dozvoljeni minus, a poznato je da ovaj vid kreditiranja korisnika tekućih računa, uz kreditne kartice, najskuplji način pozajmljivanja novca od banke.

Korisnici bankarskih usluga dobro znaju da su provizije za kupovinu stranih valuta u banci pozamašne. Na kupovni kurs banke uglavnom ne obračunavaju proviziju, ali na prodajni kurs banke (po kome se kupuje strana valuta za dinare) uglavnom se obračunava provizija. Košta i konverzija iz jedne strane valute u drugu stranu valutu.

Banke naplaćuju naknade za slanje novca u inostranstvo, međutim, manje je poznato da u određenim slučajevima naplaćuju i prijem novca iz inostranstva.

Valja računati da košta i izdavanje potvrda iz redovnog bankarskog poslovanja, izdavanje potvrda po zahtevu klijenata. Plaća se i prenos deviznih sredstava kod drugih banaka u zemlji. Nalog za uplatu kod druge banke takođe se naplaćuje, kao i blokada računa. Zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti košta i do četiri odsto, a upit na bankomatu o stanju na računu, bez podizanja novca, takođe se plaća.

Izvor: Politika.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar