Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

„SEĆANJE NA VREME“

U autobiografiji „Tako je to bilo“ glumac Žerar Depardje u jednom odlomku osvrće se na vino, pričajući priču o tom napitku. On je u nekom trenutku svog života odlučio da bude i vinar i ovo su njegova razmišljanja o ovom božanskom piću.

 

„Hteo sam da pravim vino da moja deca ne bi zaboravila život, da ostane neki trag, da jednog dana mogu reći:“ Sunca ti, to je Žerarovo vino… Uskoro će sto godina, možeš li misliti?“

depardje

Zato sam napravio jedno vino koje ce polako da stari. Belo, iz 1989. Još i pre toga počeo sam da radim u Burgundiji, pravio sam pino (pinot), a pino je kao da radiš sa čipkom…

Vino nije priča o babi ili dedi, ili ne znam o kome ili čemu, niti je to neka bezvezna porodična priča, uspomena na gomilu pepela i istrunulih kostiju… Ne, vino je priča zivota, hrana, razmena. Vino je čudo. Iznad svih ostalih simbola – Hristove krvi, Tajne večere, deljenja – vino je i eliksir svih velikih pesnika koje volim: Remboa, Lotremana, Edgara Alana Poa… To je i izraz oralnog prenošenja, misterije porekla, verovanja, narodnih mudrosti.

Ne volim reč „nasleđe“ jer mi zaudara na porodicu, užeglost i smrt, ali „prenošenje“ da, prenošenje mi se sviđa. Kao i prepoznavanje. Piješ ono što si naučio da prepoznaš. U isti mah, uvek postoji i nešto nepoznato, neki tajanstveni deo. Neki alkoholi mogu da stare i do sto pedeset godina. Otkriće se šta je sve u boci. Neću reći „nije važno šta je u boci dok god te može opiti, nego: dajte mi tu bocu da se opijem od onoga što ne znam.

Pre nekoliko godina, pio sam vino iz 1914. Organizovali smo degustaciju veka: svaki proizvođač je doneo vino iz dvadesetog veka o kojem je pričao priču i govorio ko je učestvovao u berbi. Godine 1914. do 1918. bile su godine žena, kad su žene muljale grožđe. Sećam se Alfreda Teserona, iz Satoa Ponte-Kanea u Pojaku, koji nam je dao da probamo vino u čijem je spravljanju učestvovala njegova baka. Svako je pričao priču o nekom vinu i bilo je divno.

Uostalom, najlepša knjiga koju sam pročitao jeste knjiga o trgovanju vinom u Bordou. Sadrži meteorološke izveštaje po satima za svaki dan celog dvadesetog veka. Pogledaš svoj datum rođenja – moj je 27. decembar 1948. – i vidiš kakvo je tad bilo vreme u Bordou. Sećanje na vreme, to je čisto ludilo.

Eto, to je vino, sećanje na vreme. I taj poklon ja želim da ostavim svojoj deci.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: