DEPRESIJA PO FAZAMA
Kako se uspostavlja dijagnoza i kako ide tok depresije po fazama
Depresija je bolest koja se javlja u epizodama. Kada se depresija javi prvi put, govorimo o depresivnoj epizodi, a simptomi potrebni za postavljanje dijagnoze trebaju trajati najmanje dve nedelje. Za dijagnostikovanje nove depresivne epizode mora postojati razmak od najmanje dva meseca bez depresivnih simptoma pre nego što se pojavi nova depresivna epizoda. Tada govorimo o ponavljajućem depresivnom poremećaju.
Depresija se razvija po fazama
Dijagnoza i tok depresije
Kriterijumi potrebni za postavljanje dijagnoze depresivne epizode
Tipični simptomi (tzv. A-simptomi):
depresivno raspoloženje
gubitak interesa i zadovoljstava u uobičajenim aktivnostima koje su ga donosile
smanjena životna energija u vidu umora i pojačano umaranje
Drugi česti simptomi (tzv. B-simptomi):
poremećen san
smanjen apetit
smanjena koncentracija i pažnja
smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
ideje krivice i bezvrednosti
sumoran i pesimističan pogled na budućnost
ideje o samopovređivanju ili samoubistvu
Mogu postojati i telesni simptomi koji čine tzv. somatski (telesni) sindrom:
ahedonija – gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima koje su se ranije doživljavale ugodnima
nedostatak reaktivnosti na uobičajeno prijatnu okolinu i događaje
rano buđenje – dva ili više sati ranije nego uobičajeno
jutarnje pogoršanje depresije
psihomotorna usporenost ili nemir – prisutnost objektivnih znakova (što se čuje ili izvještava od drugih osoba)
gubitak apetita – u značajnoj meri
gubitak na težini – min. 5% u zadnjih mesec dana
smanjenje libida
Depresivna epizoda
Blaga depresivna epizoda ima najmanje 4 simptoma: najmanje 2 tipična + 2 druga + blaži poremećaj socijalnog funkcionisanja.
Umerena depresivna epizoda ima najmanje 5 simptoma: 2 tipična + 3 druga simptoma + umeren poremećaj socijalnog funkcionisanja.
Teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma ima najmanje 7 simptoma: 3 tipična simptoma + najmanje 4 druga, od kojih su neki izuzetno teški. Uobičajeno je prisutna jača uznemirenost ili usporenost, a somatski sindrom je uobičajeno prisutan. Socijalne i radne aktivnosti osobe u teškoj depresivnoj epizodi su znatno ograničene.
Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima. U ovom slučaju zadovoljeni su kriterijumi za tešku depresivnu epizodu bez psihotičnih simptoma uz prisutnost psihotičnih simptoma (sumanutosti, halucinacija ili depresivnog stupora).
Biomind plus kapi za depresiju i anaksioznost – klikni na sliku i naruči
Može li se nakon izlečene epizode depresije ponovo oboleti?
Pacijenti mogu u životu imati samo jednu depresivnu epizodu koja se više nikada ne ponavlja. Ipak, oko 50 do 80% pacijenata doživi više od jedne epizode. Tada govorimo o povratnom depresivnom poremećaju. One se mogu javiti već tokom sledećih 6 meseci. Faktori koji povećavaju rizik za javljanje sledeće epizode su zloupotreba alkohola ili droge, izraziti simptomi anksioznosti, starija dob pri početku kao i prethodno javljanje više od 1 depresivne epizode. Povećani rizik ponavljane epizode predstavlja i distimija. Prilikom dugotrajnog praćenja gotovo polovina pacijenata je bez simptoma, 30% pokazuje umereno oštećenje prijašnjeg funkcionisanja, a 20% je značajno oštećeno. Tok bolesti teži je kod muškaraca nego kod žena.
Može li se depresija dijagnostikovati laboratorijskim pretragama?
Opisane su brojne pretrage i laboratorijski testovi koji daju patološke nalaze u depresivnih pacijenata. Međutim, brojni lažno pozitivni i lažno negativni nalazi, osobito u telesno bolesnih osoba, onemogućavaju rutinsku primenu takvih testova. Treba reći da su ti testovi poznati i pod zajedničkim nazivom „biološki markeri“. Psihijatri se u svom radu mogu osloniti na neke od pretraga, koje omogućavaju bolji uvid u patofiziološka zbivanja u centralnom nervnom sistemu, a ujedno pomažu pri određivanju optimalne terapije. Među takve pretrage spadaju deksametazon-supresijski test (DST), TRH-TSH-test (hormoni odgovorni za uredan rad štitnjače) i cjelonoćno snimanje EEG-a.
Kakav je tok depresije?
U gotovo polovine obolelih prva depresivna epizoda javlja se pre 40. godine života. Većina lečenih epizoda traje dva do tri meseca, ali ako se neodgovarajuće leči ili ne leči, prosečno traje 6 do 13 meseci. Prekid terapije antidepresivima pre 9 do 12 meseci predstavlja opasnost od obnavljanja simptoma. S vremenom, kako bolesnik postaje stariji, depresivne epizode obično postaju sve češće i traju sve duže.
Tokom dvadesetogodišnjeg perioda bolesnici prosečno imaju 5 do 6 epizoda. U jednog dela bolesnika, kojih je 5-10%, mogu se pojaviti epizode manije (povišenog raspoloženja). Najčešće se javljaju nakon dvije do četiri depresivne epizode. Kada se u bolesnika pojavljuju i depresivne i manične epizode, govorimo o bipolarnom afektivnom poremećaju.
Važno je da depresivni bolesnici redovno uzimaju propisanu terapiju (antidepresive), jer se depresivne epizode mogu uspešno lečiti. Delovanje antidepresiva nastupa s odlaganjem od dva, tri, a katkad i šest nedelja. Ako se epizode pojavljuju s velikom učestalošću, preventivna terapija se mora uzimati doživotno.
BioMind kapi protiv depresije su prirodno rešenje za blaži oblik depresije i velika pomoć za teže oblike depresije. Kapi jačaju imuni i nervni sistem, stimulišu hormonalnu i umnu ravnotežu, deluju vitalno na telo i um pacijenta. Naručite ih putem maila [email protected] ili telefonom 065 970 7777
Brošura „Živeti s depresijom“
Urednik: prof. dr. sc. Ljubomir Hotujac, predstojnik Klinike za psihijatriju, KBC Rebro, Zagreb