LAMENT NAD SAMIM SOBOM

nad samim sobom

Ako bih lamentirao nad samim sobom, bila bi to velika ludost
čak i da mi pode sve naopako.
Moja sreća može da uzme i jedan krivudav put,
budi strpljiv, ona će najzad postići svoj cilj.
Ceo svet voli ono spoljašnje, blistavo
a mnogi nisu mogli da žive najbolje.

Nesreća se ukršta sa srećom,
ono što ovde počinje, tamo će se završiti.
Pijanico, od sutra nećeš štucati,
smeh se završava suzama, a suze pesmama
i onaj koji se hvali da je otkrio istinu
može lako da padne sa mosta istine.

Nebeska rosa spustila se na drveće kao fina kiša,
i tako brzo zemlja mu je dala dovoljno soka,
da bi mogla da prkosi oblacima, ko može da ih baci na zemlju
ako je sekira bez drške?
Drvo crvotočno može noktom da se zagrebe,
mnogi koji veruju da su pobedili, na kraju su izgubili.

Dozvoli ipak da nesreća savlada sreću
a ja ću videti ko će biti pobednik.
Niko ne primorava konja da suviše jako trupka.
Premoren konj stvara samo dreku.
I ako patiš od manije gonjenja,
čuvaj svoju slobodnu dušu, kada već telo nema.

Dakle, moja duša i moja krv moraju da žive bez muke.
Niko neće moći raditi preko svoje snage,
pravičnost uprkos svemu najzad će da trijumfuje.