REDAK LEKARSKI PODVIG

Leonid Rogozov bio je sovjetski lekar opšte prakse koji je učestvovao u šestoj po redu sovjetskoj ekspediciji na Antarktiku u toku 1960. i 1961. godine. On je bio jedini lekar stacioniran u bazi “Novolazarevskaja”, u kojoj mu se desila upala slepog creva. To je značilo da je bio prinuđen da izvrši odstranjivanje slepog creva na sebi, što predstavlja čuveni slučaj samooperacije.

 

Godine 1961, Doktor Leonid Rogozov bio je stacioniran u novoizgrađenoj ruskoj bazi na Antarktiku u kojoj je sa njim bilo ukupno 12 ljudi odsečenih od spoljnog sveta, u uslovima teške polarne zime koja je trajala do marta te godine.

leonid rogozov

„Svakih 4-5 minuta morao sam da odmorim 20-25 sekundi.“, opisao je dr Rogozov doživljaj operacije na sebi

U jutro 29. aprila 1961. godine, Rogozov je osetio opštu slabost, mučninu i umerenu temperaturu, a kasnije i bol u donjem desnom delu stomaka. Njegovi simptomi su bili klasični za stanje akutne upale slepog creva. Jedini način da preživi bio je da se hitno podvrgne operaciji. Rogozov je bio u teškim uslovima: polarna noć novoosnovanog naselja na Antarktiku, transport je bio nemoguć, a letenje nije dolazilo u obzir zbog snežnih oluja. I bio je jedan dodatni problem: on je bio jedini lekar!

Nije bilo drugog izbora

Rogozov, koji je tada imao svega 27 godina, u svom dnevniku je zapisao sledeće:

„Čini mi se da imam upalu slepog creva. Ćutim o tome, čak se i smejem. Zašto da plašim svoje prijatelje? Ko bi mogao da mi pomogne?“

Svi raspoloživi konzervativni načini lečenja su primenjeni – antibiotici  i lokalno hlađenje, ali opšte stanje pacijenta je bivalo sve gore – njegova telesna temperatura je rasla, a povraćanje postajalo češće.

„Nisam spavao celu noć. Boli kao đavo! Mećava me šiba kroz dušu, zavija kao sto šakala. Još nema očiglednih simptoma da je perforacija neminovna, ali osećanje slutnje visi nada mnom… To je to… Moram da shvatim da je jedini mogući izlaz da operišem sam sebe… To je nemoguće… Ali ja ne mogu samo sklopiti ruke i odustati.“

Rogozov nije imao drugog izbora osim da izvrši operaciju na sebi. Operacija je počela u 2 časa po lokalnom vremenu prvog dana maja uz pomoć vozača i meteorologa, koji su mu pružali instrumente za operaciju i držali ogledalo kako bi uspeo da vidi delove koji nisu direktno vidljivi, dok je Rogozov bio u poluzavaljenoj poziciji uz oslanjanje na levu stranu tela. Nakon 30-40 minuta, Rogozov je počeo da pravi kratke pauze zbog opšte slabosti i vrtoglavice. Na kraju je uklonio znatan deo upaljenog slepog creva, primenio antibiotike u peritonealnu šupljinu i zatvorio ranu. Cela operacija trajala je jedan sat i 45 minuta. Pomoćni tim je tokom trajanja operacije načinio nekoliko fotografija neuobičajenog samozahvata.

Prokleti privezak!

leonid rogozov 2

Leonid Rogozov nekoliko godina nakon svog povratka u Rusiju

„Radio sam bez rukavica. Bilo je teško videti. Ogledalo pomaže, ali takođe i ometa, jer pokazuje stvari obrnuto. Radio sam uglavnom dodirom. Krvarenje je bilo prilično obilno, ali trudio sam se da radim sigurno. Samim otvaranjem peritoneuma povredio sam slepo crevo i morao sam ga prišiti. Kroz glavu mi je odjednom proletelo da ovde ima više povreda koje nisam primetio … Bivao sam sve slabiji, u glavi je počinjalo da mi se vrti. Svakih 4-5 minuta morao sam da odmorim 20-25 sekundi. Na kraju, evo ga – prokleti privezak! Sa užasom sam primetio tamnu mrlju na njegovom kraju. To znači da je samo dan duže potrajala upala… Ipak, u najgorem trenutku je uklonjeno. Mislio sam da će se završiti loše, a onda sam shvatio da sam zapravo već spasen.“

Posle operacije, opšte stanje doktora Rogozova se poboljšalo, telesna temperatura se vratila u normalu posle pet dana, dok su konci uklonjeni nakon sedam dana. On je nastavio svoje redovne dužnosti naredne dve nedelje.

Skromni dr Rogozov

Njegova samooperacija izazvala je veliku pažnju sovjetske javnosti u to vreme. Godine 1961. doktor Leonid Rogozov je nagrađen Ordenom crvene zastave za rad.

Samooperacija Rogozova ostaje večiti primer odlučnosti i ljudske volje za životom. U kasnijim godinama, Rogozov je odbacivao sva veličanja njegovog dela. Obično je odgovarao sa osmehom, skromnim rečima: „Bio je to posao kao i svaki drugi, a moj život kao i svaki drugi“.

U oktobru 1962. godine Rogozov se vratio u tadašnji Lenjingrad, gde je kasnije radio kao lekar u raznim bolnicama. Od 1986. do 2000. godine radio je kao šef hirurškog odeljenja Instituta za istraživanje tuberkuloze u Lenjingradu, kasnije Sankt Peterburgu. Umro je 2000. godine, u 66. godini života od posledica raka pluća.

Izvor: Rarehistoricalphotos.com