Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEKAD

nekad

Nekad sam pisao pesme

Koje su se protezale čitavom svetlosnom putanjom

Od centra do oboda pa i daje

Kao da i nije bilo oboda već samo centra

I kao da sam bio Sunce: unaokolo beskrajan prostor

 

Uzimanjem zaleta

Za skok duž celog toga zraka

Postiže se nepojmljiva brzina bolida

A, kakva bi središnja teža i mogla da vas zadrži

Koji bi nebeski svod mogao ostati za vas neprobojan

Ako ste se zaleteli da eksplodirate u Beskraju?

Ali, onda se shvati da Zemlja nije ravna.

Nego okrugla i da joj centar nije tu negde po sredini

Nego u centru

Sazna se kolika je dužina te svetlosne putanje

Toga suviše korišćenoga puta

Ubrzo se upozna i površina

Globusa odvaganog proverenog i premerenog

Kao stara dobro utabana staza

 

Onda imate hudi zadatak

Da se rastegne obim do kraja

U nadi da će se na površini otkriti neka pukotina

U nadi da će eksplodirati međe

Da bi se opet našao slobodan prostor i svetlost

 

I eto ubrzo očajanja

Zamah duž čitavoga toga zraka

Pretvorio se u mrtvu tačku na površini

 

Kao čovek

Na putu prekratkom, jer strahuje od odredišta

Što skraćuje svoj korak i oteže prispeće

Moram da budem lukav

Da bih kada se beskraj podeli s najmanjim rastojanjem

Od tetive do luka

 

Pronicljivo stvorio prostor sličan Beskraju

I da bih u tome kutku našao građu

Za život i umetnost.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: