Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

INTERVJU: Radovan Milić, književni stvaralac, pukovnik Vojske Republike Srbije u penziji

Radovan Milić je objavio 12 knjiga koje nose patriotsku poruku. Pisao je i stručne radove vojne tematike koji su mu objavljivani u listovima FRONT, Vojno Tehničke novine i Odbrana. Sarađivao je takođe i NIN-om, Večernjim novostima, Jedinstvom. Pisao je i za pojedine vojne časopise i televizije stranih država poput Francuske ( kanal TV – 1 u Parizu) i Rusije.

 

Književni stvaralac Radovan Milić, pukovnik u penziji Vojske Republike Srbije, rođen je 1955. godine na Kosovu i Metohiji, u Babinom Mostu kod Obilića, kao drugo dete Olge i Svetislava Milića. Srednju Hemijsko-tehničku školu završio je u Obiliću a Vojnu akademiju kopnene vojske u Beogradu i Sarajevu.

radovan milić

Službovao je u Makedoniji do 1988. godine, kada dobija prekomandu u Prištini gde je radio do 1999.godine na raznim komandnim dužnostima i postizao odlične rezultate. Poreklom iz patriotske porodice i školovan kao patriota, Radovan Milić kaže da bi uvek i svuda stao u odbranu svoga naroda i države Srbije jer to smatra svojom svetom obavezom ali i obavezom svakog građanina, ma gde živeo.

Milić je objavio veliki broj stručnih radova vojne tematike u listovima FRONT, Vojno Tehničke novine i Odbrana, pisao i za listove NIN, Večernje novosti, Jedinstvo. Pisao je, takođe, za pojedine vojne časopise i televizije stranih država poput Francuske (kanal TV – 1 u Parizu) i Rusije. Vojna tematika koja mu je veoma poznata i bliska odnosi se na psihološku pripremu vojnika u izvršavanju borbenih zadataka, manevarski rad nižih taktičkih jedinica, ulogu i rad komandira kod vojnika na služnju vojnog roka, i druge.

Radovan Milić je u armiji obavljao značajne dužnosti na kojima je postizao zavidne rezultate i uspehe, zbog toga mnogo puta nagrađivan, odlikovan i pohvaljivan. Više godina bio je predstavnik vojske u skupštini grada Leskovca. Razgovaramo o njegovom književnom radu, interesovanjima za istorijske događaje, ljude i njihove živote u ratnim i poratnim vremenima.

Od kada pišete i koje su teme koje privlače Vašu stvaralačku pažnju?

– Početak pisanja vezujem za 1985. godinu, od kada se aktivno i bavim prikuljanjem podataka, raznih kazivanja, fotografija i priča Srba sa Kosmeta. Veoma sam zainteresovan za istoriju Kosmeta krajem 18. i početkom 19. veka, jer ovaj period je malo opisan sa aspekta života običnih ljudi i porodica. Posebno, kako su srpske porodice živele u selima i gradovima na Kosmetu, kroz kakve golgote i lepote prolazili, kakve običaje i druge vrednosti sačuvali za današnje potomstvo. Do početka objavljivanja knjiga, imao sam veliki broj objavljenih članaka i kazivanja na raznim tribinama, posebno iznosim tribinu o Topličkom ustanku koja je održana u Prokuplju 1995. godine. Pored istorijskih tema, tema običnih ljudi, porodica i sela, oprobao sam se u pisanju ljubavnih tema kao i priča iz života gde sam postigao vidne rezulate o čemu svedoče veliki broj priznanja i pohvala. Ističem knjigu životne priče Dragice Terentić Milić iz Prilužja na Kosmetu i devedeset godina rada osnovne škole u Babinom Mostu. U knjizi o Dragici, iz sela Prilužja, govorim o tome u kakvim uslovima je živela ova devojka, kasnije žena, kako je završila fakultet, kakva je bila ponosna majka i junak svoga doba. Toj Dragici heroini svoga vremena, ugledni srpski pesnik Ljubivoje Ršumović posvetio je pesmu POMEN.

Suština vašeg književnog rada je da se otrgnu od zaborava slike vremena vašeg zavičaja s kraja prošlog veka do današnjih dana?

– O školi u Babinom Mostu, na primer, i u drugim selima, retko ko je pisao. O radu naših dragih učitelja, neimara preporoda srpske omladine na Kosmetu, takođe. Uspeo sam da pronađem potomke prvih žitelja sela, njihova imena, njihov život i rad od 1990. do 2015. godine. Našao sam takođe i fotografiju prve seoske škole u Babinom Mostu iz 1990. godine, itd. Plod dugogodišnjeg rada je knjiga „Devedeset godina rada osnovne škole u Babinom Mostu“.

Nedavno ste objavili knjigu o Arsić (Damnjana) Dušanu iz Matičana kod Prištine, učesniku u Topličkom ustanku 1917. godine i bugarskom zarobljeniku?

– Stara ruska poslovica kaže „sve što se pamti to se i zaboravi a zapisano ostaje“. To me je pokrenulo da napišem knjigu o Arsić D. Dušanu iz Matičana koji je bio učesnik Topličkog ustanka 1917. godine i bugarski zarobljenik. Podatke o Dušanu sakupljao sam dvanaest godina. Srećan sam što danas ima živih svedoka o Dušanu i još kazuju, ali su oni baš u malom broju. Boraveći u jednoj državnoj poseti Bugraskoj armiji 2003. godine uspeo sam da iz državne arhive Bugarske potvrdim mnoga Dušanova kazivanja, kuda i kako su prolazili ti Srpski golobradi mladići zarobljenici 1917. godine, ponekad 16-togodišnjaci. Žalosno je što mnogi mladići sa Kosmeta nisu preživeli bugarsko ropstvo i nikada se nisu vratili svojim kućama. Zato je moj trud i počeo radi toga da ne zaboravimo omladinu tog vremena.

Do sada ste objavili 12 knjiga koje uvek imaju za poentu patriotizam i ljubav prema zavičaju. O čemu govori knjiga „Spomen-trpeza cara Lazara u Babinom Mostu“?

– U toj knjizi date su istinite činjenice kako se trpeza stvarala, ljubav i radost srpskog naroda u tom vremenu. Neka ostane zapisano i nezaboravljeno da je Spomen-trpeza otkrivena 25. juna 1989. godine u prisustvu velikog broja gostiju i svih meštana. Toga dana sela Babin Most, Miloševo, Lazarevo, Grace, Plemetina, Prilužje i druga otvorila su svoja dvorišta i primala sve dobronamerne putnike ma odakle da su bili. Jedna od gostiju bila je pesnikinja Desanka Maksimović.

Mermerna trpeza u Babinom Mostu
Pred crkvom i parohijskim domom u Babinom Mostu kod Obilića, 1989. godine postavljena je mermerna trpeza u spomen knezu Lazaru, na mestu na kome se pretpostavlja da je bila Kneževa večera uoči Kosovske bitke 1389. godine. O toj trpezi piše Radovan Milić. Od objavljenih Milićevih knjiga zapažene su: „Hronika sela Babin Most na Kosovu i Metohiji“, „Rodoslov plemena Curaka iz Babinog Mosta“, „Devedeset godina rada osnovne škole u Babinom Mostu na Kosmetu“, „Događaji za pamćenje na Kosmetu“ i „Običaji i verovanja Srba sa Kosmeta“.

U hronikama koje ste napisali čuvate sliku, istorijske činjenice i običaje Babinog Mosta i okoline. Ispričajte nam neku zanimljivost vezanu za taj kraj?

– U hronikama koje sam napisao čuvam fotografije, istorijske činjenice, ličnosti, neimare, dobrotvore, ktitore, heroje, obične ljude, i običaje Babinog Mosta i okoline. Tamo sam proveo svoje detinjstvo, imam rodbinu, prijatelje, drugove. O zanimljivostima Babinog Mosta i drugih krajeva Kosmeta imaće priliku da čitaju moji čitaoci od Norveške, Kanade, Engleske, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije do Rusije. Cilj mi je da saznaju istinu o Srbima na Kosmetu i da pričaju o njoj.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: