Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Šta su anksiozni poremećaji – koje vrste neuroza imamo

 

ANKSIOZNOST U VIŠE OBLIKA

Šta su anksiozni poremećaji – koje sve vrste neuroza imamo u praksi: anksioznost, agrofobija, GAP, panični poremećaj

Savremeni način života sa sobom nosi puno jurnjave, brige i stresa, a premalo vremena za razbibrigu i opuštanje. Prevagom jurnjave, brige i stresa u našem organizmu dolazi do neravnoteže, koja se najčešće prvo očituje kao blaži psihički poremećaj, a kasnije (u zavisnosti od dužine i intenzitetu disbalansa) kao teži psihički, ali i somatski poremećaj. Oni mogu ozbiljno narušiti život osobe, a često ostaju nedovoljno prepoznati i lečeni.

Anksiozni poremećaji vrste i oblici anksioznosti
Anksiozni poremećaj često dovodi do trovanja lekovima i zavisnosti od lekova

Anksiozni poremećaji

Anksioznost možemo opisati kao osećaj straha koji se javlja u trenucima opasnosti, nelagodne i nepoželjne situacije, a nestaje ubrzo po prestanku nadražaja. Taj osećaj je normalan i poželjan jer povećava budnost i spremnost na reakciju i odbranu. Međutim, kad je taj osećaj straha, strepnje, ustrašenog iščekivanja i preterane brige prisutan u svim životnim situacijama i kad traje duže od 6 meseci, govorimo o anksioznosti kao psihičkom poremećaju koji se može – i treba lečiti.

Generalizirani anksiozni poremećaj (GAP)

Generalizirani anskiozni poremećaj karakterisan je neodređenim strahom koji potpuno obuzima osobu i onemogućava joj normalno svakodnevno funkcionisanje.

Generalizirani anksiozni poremećaj karakterisan je tzv. slobodno-lebdećim strahom. Očituje se doživljavanjem neodređenog straha kojem se ne zna poreklo i razlog i koji u potpunosti obuzima osobu tako da se oseća kao da lebdi u njemu. Taj strah je iracionalan i neproporcionalan sa stvarnim životnim prilikama i situacijama u kojima se osoba nalazi te onemogućuje normalno svakodnevno funkcionisanje. Stalno je prisutno strašljivo iščekivanje nekog strašnog događaja. To iščekivanje posledično izaziva opšti sveprožimajući strah koji osobu paralizira i budi u njoj osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti te stvara karakterističan obrazac opreznog i sumnjičavog ponašanja.

Generalizirani anksiozni poremećaj ima svoje psihičke i telesne manifestacije.

Psihički simptomi GAP-a su:

osećaj ustrašenost
osećaj nestvarnosti
osećaj ugroženosti
poremećaj usmeravanja pažnje
smetnje koncentracije
prisilne misli
poremećaji spavanja

Telesni simptomi GAP-a su:

„Knedla u grlu i nervoza u želucu“
drhtanje, grčenje i osećaj treperenja i napetosti u mišićima
bol u leđima
glavobolja
kratki dah, otežano disanje, stezanje u grudima
znojenje, bledilo, hladne ruke, suva usta
ubrzano lupanje srca
česti prolivi i mokrenje

Osobe koje pate od GAP-a nisu zbog stalnog straha, brige i strepnje u mogućnosti obavljati svakodnevne poslove. Preterano se brinu oko situacije na poslu, porodičnih, novčanih i ostalih problema. Ta briga razvija se do tolikih razmera da i sama pomisao na predstojeći dan i obaveze izaziva u osobi anksiozne osećaje sa svim psihičkim i telesnim simptomima koji na kraju mogu rezultirati i povremenim napadima panike.

S vremenom se osoba počinje povlačiti u sebe, izbegava socijalne kontakte, što na kraju često rezultira razvojem socijalne fobije.

Panični poremećaj

Panični napadi se javljaju nenadano, a telesni simptomi su često toliko intenzivni da pogođene osobe osećaju kao da su na ivici smrti.

Panični poremećaj karakterisan je učestalim napadima panike, intenzivnog straha i prestravljenosti. Tokom napada osoba oseća kao da gubi kontrolu nad sobom, kao da živi u potpunoj nestvarnosti i razvija strah od večne patnje i nesreće. Panični napadi se javljaju nenadano i osoba ih ne može predvideti. U proseku traju oko 10 minuta, ali mogu i duže. Između napada osobe i dalje žive u strahu od sledećeg napada i preteranoj brizi oko svakodnevnih stvari.

Telesni simptomi, snažno lupanje srca, preznojavanje, bol u grudima, gušenje, vrtoglavica i naleti crvenila su izuzetno jako izraženi. Oni su toliko intenzivni da pogođene osobe misle da razvijaju srčani infarkt što ih dodatno straši i pogoršava njihovo psihičko stanje. Osećaju se kao da gube razum i da su na ivici smrti. Vrlo često te osobe pogrešno povezuju mesto i situacije u kojima im počinje napadaj sa stvarnim uzrokom. Zato izbegavaju te prostore ili prostorije. S vremenom se sve više zatvaraju u kuću i ne izlaze van te razvijaju agorafobiju, strah od otvorenog prostora.

Panični poremećaj je je jedan od najmanje dijagnosticiranih stanja. Iako osoba koja doživljava takav jedan napad traži pomoć lekara jer je u strahu za svoj život, lekari najčešće ne prepoznaju o čemu se radi iz razloga što izraženi telesni simptomi zaista mogu biti uzrokovani nekim ozbiljnim telesnim poremećajem.
Fobični anksiozni poremećaji

Biomind plus kapi za depresiju i anaksioznost
Biomind plus kapi za depresiju i anaksioznost su prirodni saveznik protiv anksioznosti – klikni na sliku i naruči

Agorafobija

Agorafobija je strah od otvorenih prostora i javnih mesta sa velikim brojem ljudi, dok socijalna fobija predstavlja strah od situacija u kojima je osoba izložena kontaktu sa drugim osobama.

Agorafobija je strah od otvorenih prostora i javnih mesta na kojima je prisutno mnogo ljudi. Ta mesta u osobama bude osećaje ugroženosti jer iz njih ne mogu brzo da pobegne u sigurnost svog doma. Osoba oseća izraziti strah kada se nalazi izvan svoje kuće. Oseća se nezaštićeno, bespomoćno, ugroženo i u opasnosti. Strah i stres izazivaju nastanak telesnih simptoma.

Lupanje srca, naleti vrućine, preznojavanje i crvenilo dodatno uznemiruju osobu jer bude u njoj osećaj gubitka kontrole, što dodatno pogoršava psihičko stanje osobe. S vremenom se bolest razvije do toga da osoba oseća paralizirajući strah pri samoj pomisli na izlazak iz kuće te insistira da uvek bude u društvu članova porodice ili partnera.

Socijalna fobija

Socijalna fobija je strah od ljudi i situacija u kojima se osoba mora susretati s većim brojem ljudi. To može biti strah od javnih nastupa, govora pred mnoštvom ljudi, jedenja i pijenja pred drugima, strah da će drugi pomisliti da je osoba glupa, neznalica, manje vredna, strah od suprotnog pola, rukovanja, pisanja pred drugima, strah od ispita, strah od gubitka kontrole nad svojim telesnim funkcijama i slično.

Osobe su anksiozne i preterano razmišljaju o svom ponašanju prilikom komuniciranja sa drugima. Osećaju intenzivan i stalan strah od drugih. Boje se da ih oni gledaju i osuđuju. Skloni su se bojati danima pre nekog potencijalno ‘opasnog’ događaja, za vreme čega proživljavaju brojne telesne simptome kao što su crvenilo, preznojavanje, lupanje srca, teško disanje i osećaj gušenja. Nakon tog događaja još danima analiziraju svaku minutu i ​​sve svoje postupke i rečenice.

Taj preterani strah od socijalnih kontakata osobu psihički i fizički onemogućava u obavljanju obaveza na poslu, u školi, u odlascima na društvena događanja i druženju s prijateljima. Osoba se povlači u sigurnost svog doma i pomalo postaje žrtva svojih strahova.

Preporučujemo BioMind plus kapi protiv anksioznosti koje jačaju vaš nervni i imuni sistem i smanjuju napade panike, osećej teskobe i nesigurnosti. Deluju potpuno prirodno i koriste se za blaže oblike neuroza i psihoza ili kao pomoć pri terapiji lekovima kod težih stanja. Dragocene su kod procesa odvikavanja od antidepresiva. Naručite ih mailom  [email protected]  ili putem telefona  065 970 7777

Brošura „Živeti s depresijom“

Urednik: prof. dr. sc. Ljubomir Hotujac, predstojnik Klinike za psihijatriju, KBC Rebro, Zagreb

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter