BOG TIHI
Stubovi bukve i jele viti,
Tišine gluhe začaran krug,
Nevidljiv bedem kao da štiti
Božanstvu tihom posvećen lug.
Mesto ćutanja, dubokih snova,
Nebeskog mira usamljen kut,
Neskladom burnim ljudskih glasova
Neoskvrnjen, još netaknut.
Kamen i drvo s lisnatim džbunom
Nema je straža okolo nje,
Ponekad detlić čeličnim kljunom
Na vrati kucne tišine te.
Kao da sveto ćutanje kuša,
A zatim opet još dublji muk.
Mir je, sve ćuti – Bog tihi sluša
Tišine večne jedini zvuk.