PRIČA KAO RECEPT
Domaća voćna pita je brza poslastica koju su naše bake spremale očas posla. Dovoljno je bilo da se pokupi nešto voća, umesi testo za kore koje se razvije oklagijom i eto pite pune ukusnog voća! Ovaj recept za drugačiju voćnu pitu prati priča iz detinjstva, podstakuta idejom našeg junaka da mu baka napravi pitu od samlevenog voća.
Svojevremeno, dok sam bio mlađan momčić, voleo sam da letujem u Jarku na Savi. Između ostalog, sećanja me vezuju i za neke, zaista neobične detalje. Jedan od njih je snalažljivost baba Sofije, očeve majke, da nam ugodi. U skladu sa okolnostima i željama.
Kuća se nalazila u glavnom šoru. Spreda uvučena, dominirao je bočni zid, a iznad kapije sprat sa balkonom. Okružena sa mnogo cveća. Odmah iza ekonomskog dvorišta bio je voćnjak, njiva sa lubenicama i dinjama, bašta. Tu je stric imao i stotinjak košnica pčela…
Naravno, u ovo vreme jabuke, kruške i šljive su opadale, pa se kupile i mlele za rakiju.
Jednog dana, tako dok sam nakupio punu korpu jabuka i odneo do strica, koji je mleo voće, pade mi napamet da baba Sofiji kažem kako bi mogla da napravi pitu od mlevenih jabuka i ostalog voća. Jeste me ona pogledala malo začuđeno, ali za nju je ta ideja bila dovoljna da uzme činiju samlevenog voća i ode u letnju kujnu.
Ja sam očistio i na bunaru oprao i nešto šljiva, tu je bio komad dinje koji je neko ostavio. Odneo sam to u kuhinju gde je baba Sofija već mesila testo za pitu. Rekla mi je da izmuljam šljive, izrendam mirišljive komade dinje u činiju i donesem iz špajza neke začine. Video sam i teglu meda, pa sam rekao da njime zasladi umesto sa šećerom. Sećam se da nisam mogao naći cimet pa me poslala do trgovine. Usput sam kupio i nekoliko kesica vanilin šećera, ekstrakt ruma…
Baka je samo mene čekala, i nju je zanimalo na šta će da liči pita od mlevenog voća, pa je smesu uvaljala u testo i stavila u rernu da se peče.
Mene je stric zvao da nastavim da kupim opale jabuke i šljive, jer, kako reče: Nema ceo dan za mlevenje… I, dodao je: „Momcima nije mesto u kujni!“
Međutim, kad je slatkasti miris pečene pite počeo da se širi kroz prozor, video sam kako mu raste apetit…
Čim je bila pečena pita, on je već bio u kuhinji da proba okrajak. I, posle ručka zasladili smo se pitom koja je imala izvanredan ukus.
Pokušao sam da napravim takvu pitu.
Opale i kod mene u voćnjaku jabuke, kruške i šljive, u frižideru ostala dva parčeta dinje, našlo se i nekoliko plodova smokava, jedna banana i šaka kupina. I meda, naravno.
Samleo sam jabuke, šljive i kruške, da bude po starom receptu. Dinju sam izrendao i u smesu dodao vanilin šećer, cimet, malo praška za pecivo, pola šoljice ruma… Da, pade mi na pamet da dodam i pune dve kašike kakao praška.
Ocedio i prodinstao na blagoj vatri.
Kad se smesa zgusnula, umotao sam je u kore i stavio da se peče…
I, opet taj opojni miris iz rerne podseti na doba mladalaštva…
*
Autor: Nikola Ostojić