Pevaj, pojče…
Pevaj, pojče milog glasa,
Pevaj opet, svakog časa!
Traži vino, razbibrigu, _
Traži opet, pusti brigu!
Pa s’ idolom kao lutka
Sedi lepo ukraj kutka,
Ljubi sve do mile volje
Ljubi opet, ljubi bolje!
Ao, saki belih nogu,
Ja sam pijan još pit’ mogu:
Puni pehar, brzo amo,
Puni opet, toči samo!
Šta imadeš od svog žića
Kad se stalno kloniš pića?
Napij dragoj čašu vina,
Napij opet tog rubma!
Moje lane sve se gladi,
Sve se mazi mene radi,
Meće miris i belilo,
Meće opet rumenilo!
Kad, zefire, dođeš domu,
Koji čuva onu momu,
Pričaj sve joj za Hafiza,
Pričaj opet sve izbliza.
Drug jedini koji danas
Reč ne krši i načela,
To je krčag čistog vina
I knjižica od gazela.
Zbaci veze i ob’veze,
Staza spasa sve je kraća:
Čašu zgrabi, jer se više
Kratki život ne povraća!
Ne žalim se ja jedini
Što svet hramlje u delanju
Već i znalci žale što se
Ne postupa prema znanju.
Ah! razumno oko vidi
Na tom klancu punom trke
Da je svet i sve na svetu
Puno mene, puno zbrke!
Srce mi se sve nadalo
Da će stići do tvog lika,
Аl’ smrt seče nit života
Kao hajduk drum putnika!
Drži pramen mesec-lica
I ne pričaj puste priče:
Od Venere i Saturna
Dobro i zlo da potiče?!
Nikad nećeš naći da je
Hafiz žrtva trezvenosti:
E bi rek’o da je pijan
Pijuć’ vino večitosti.