DOK TRAJE NEK LAJE
U tradiciji srpskog naroda je oduvek bilo da smišlja razne umotvorine. Poslovice iz Levča, malene oblasti centralne Srbije pokraj Gledićkih planina, ostale su da se pominju i danas. Uz njih su data i objašnjenja njihovog značenja.
1. Ko ima kog, ima i Boga! – Znači isto što i „Kom je Bog ujak, lako mu je biti svetac!“ A to će reći: Ko ima kog da mu što pomogne, lako mu je do nečeg doći!
2. Ako mi zagaziš na skut, ne možeš na sreću! – Tako se, obično, teše siromasi protiv ugnjetača.
3. U Ciganke crn obraz, ali puna torba! – Tako nevaljalci pravdaju sebe za svoj rđav postupak, što će reći: ne valja svagda i na sram ili obraz gledati!
4. Bolja je svoja košulja, nego tuđa haljina! – a neki: Bolji su svoji opanci, nego tuđe čizme! – Šta znači, samo se, po sebi, razume.
5. Rekni, ago, nek mu je drago! – To će reći: iako, baš, u duši, ne voliš, nekog, ti, opet, živi, lepo, s njim!
6. Ni ti mene agom, ni ja tebe dragom! – Ovako kaže neko kom kad hoće svako dalje prijateljstvo da prekine s njim.
7. Koliko ko zna, onoliko i zja! – ili: Kakva duplja, onakve i pčele iz nje izleću! – ili: Od kmeta i beseda! – Znači, kakav je koji čovek, onako i govori!
8. Vodu vari, vodu hladi, voda te voda! – Tako se kaže za nešto što ne može da se popravi.
9. Jače selo nego svatovi! – Tako se kaže nekom kad hoće njegova nemoć da mu se predstavi.
10. I rešeto srce ima! – Tako o sebi kažu stari tešeći se da još nisu malaksali.
11. Tvrda vreća proso drži! – Hoće reći: Čuvaran čovek kuću teče!
12. Razgovoru kraja nema! – Tako se kaže onom ko mnogo govori, pa ne misli da prestane!
13. Čaša po starešinstvu! – Hoće reći: Starijima treba svagda i u svakoj prilici davati prvenstvo jer su za to zaslužni.
14. Nisu krive trave što koprive žare! – Hoće reći: Za učinjenu pogrešku jednog – ne treba sve (i prave) kriviti.
15. Ako si na mleku kao i na bleku – dobro je! – Hoće reći: Ako onako tvoriš kao što govoriš, dobar si!
16. Svakom „ejvala“, osta glava ćelava! – Znači: Ako svakom po malo popustiš, onda osta bez igde ičeg!
17. Živ mi Todor da se čini govor! – Ovako se karakteriše neki govor bez vrednosti.
18. Šio mu ga Ðura za litru pasulja! – Kaže se nekom kad hoće njegov govor da se ismeje (jer nema mesta).
19. Oba gori kao Cukini volovi! – Tako se kaže kad se dve stvari (ili lica) uporede, pa ni jedno ne valja.
20. Proš’o sivac Kruševac! – Tako se kaže onom koji se dockan setio nešto da uradi.
21. Dok traje, nek laje! – Tako govore ljudi koji neće da čuvaju, koji se ne brinu za sutra, već, samo, i uvek – za danas!
22. Videla se vila u čem nije bila! – Znači isto što i: Najela se gladnica, pa s’ nazvala banica! – A tako se kaže, obično, onima koji od ništa budu nešto, pa se posle mnogo ponose!
23. Prema svecu i tropar! – Hoće reći: Prema čoveku i govor udešavaj!
24. Trista, bez popa ništa! – Hoće reći: Zalud sviju kad nema onog koji je najpotrebniji!
25. Od glave riba smrdi! – Znači da svaka pogreška od starijeg potiče!
26. Čis’ ka’ crkven’ miš! – Kaže se za onog koji nigde ništa nema!
27. Ne može se čovek poznati dok se s njim vreća brašna ne pojede! – To će reći da se narav ili ćud ljudska ne može tako brzo oceniti.
28. Svadile se zebe oko tuđe prose! – Tako se kaže onima koji se oko tuđe stvari (od koje neće imati nikakve koristi) svađaju.
29. Pobile se jetrve preko svekrve! – Kaže se onima koji se svađaju, pa zbog njihove svađe treći strada!
30. Ko o čem, baba o kuvanju! – Tako se kaže onima koji najviše govore o stvarima koje njih, lično, interesuju!
_________
Karadžić, List za srpski narodni život, običaje i predanje, izdaje i uređuje Tihomir R. Ðorđević, brojevi 2. i 3.
U Aleksincu, februara i marta 1900.
Izvor: Kodkicosa.com
Priredio: pf Velibor Mihić, veb autor, aleksinački đak