OPASNOST „MRTVOG“ ZUBA
Endodonotski tretman je zahvat na zubu koji se popularno naziva vađenje živca. U praksi se često susreće, ali se slabo govori o mogućem zdravstenom riziku koji nosi ova intervencija. Kanal korena zuba, koji se na ovaj način očisti, ne može se sa stoprocentnom sigurnošću zaštititi od budućih infekcija. U ovu stomatološku intervenciju sumnjano je pre više od 100 godina, jer su otkrivene njene korelacije sa ozbiljnim bolestima.
Endodoncija je proces lečenja kanala korena zuba, odnosno zubne pulpe, koji ima za cilj uklanjanje infekcije i zaštitu zuba od eventualnog budućeg napada mikroorganizama.
Kanali korena su šupljine unutar zuba u kojima se nalazi nervno tkivo i krvni sudovi. Endodontska terapija podrazumeva njihovo uklanjanje, kao i naknadno oblikovanje, čišćenje i punjenje šupljina. Posle endodontske intervencije, zub će biti “mrtav”, a zapravo on se još uvek ishranjuje preko lateralnih kanala.
Osim toga što ova pojava može da bude neverovatno neprijatna, kanal korena zuba može da predstavlja veliki zdravstveni rizik. Ne samo stomatolozi, već i mnogi lekari tvrde da kanal korena zuba može izuzetno negativno da utiče na imuni sistem i sveukupno zdravlje čoveka.
Jedan od osnovnih problema u vezi sa kanalom korena zuba je rizik od sekundarne infekcije. Hemijski rastvor koristi se za čišćenje područja preostalih bakterija, ali potencijal za izazivanje dugotrajnije infekcije uvek postoji.
Jedna od ključnih zabluda je da se štetni mikrobi i drugi organizmi nalaze samo u desnima i da se lako mogu iskoreniti dezinfekcijom. Međutim, postoje milioni sitnih cevčica ispod površine i malo je verovatno da su one ikada u potpunosti očišćene.
Istraživanja su pokazala da do čak 50 odsto bakterija preživi i ostane nepovređeno nakon tretiranja natrijum hipohloritom, koji je uobičajen dezinfikator. Ovo sugeriše da sekundarna infekcija posle tretiranja kanala korena nije nešto što bi bilo neobično. Na zubu koji se „zapečati“, anaerobne bakterije i dalje mogu da nastave “svoj posao”.
Tretiranje kanala korena zuba je privremeno rešenje za ono što često postaje hroničan problem. Nakon inicijalnog tretmana sve izgleda dobro. Pacijent može ponovo da jede, zub ne boli i sve je opet kao pre. Međutim, zub kome je kanal korena tretiran skloniji je da postane hronično inficiran, jer većina nerva (ako ne ceo) uklonjena je, a bol se ne oseća. Ovo ostavlja slobodu patogenima da se umnožavaju i proizvode toksine koji mogu da se šire po celom telu.
Toksini i patogeni su primarni uzrok bolesti i degeneracije. Zbog svoje oksidativne prirode, ovi štetni mikroorganizmi i supstance poznati su po tome da crpe antioksidativne zalihe organizma, što otvara put raznim bolestima.
Doktor Veston Prajs (1870-1948) bio je zubar i istraživač koji je putovao svetom kako bi proučavao kosti i zube. Početkom prošlog veka, dr Prajs je uveliko lečio uporne infekcije kanala korena zuba, ali i postao sumnjičav da ovako tretirani zubi uvek ostaju inficirani, uprkos tretmanima. On je u toj svojoj analizi otišao i dalje, tvrdeći da mnoge hronične degenerativne bolesti potiču iz korena ispunjenog zuba, najčešće srca i krvotoka. On je zapravo otkrio 16 različitih bakterijskih izazivača u uslovima tretiranja kanala korena zuba. Stomatolog Prajs je još u ono vreme zapazio jake korelacije između lečenja korena zuba i bolesti zglobova, mozga i nervnog sistema. On je nastavio da obavlja istraživanja o vezi između zubne patologije i hroničnih bolesti, ali je njegov rad namerno potkopavan decenijama, dok pojedini savremeni stomatolozi nisu prepoznali značaj rada dr Prajsa.
Dokle god je imuni sistem jak, bilo koja bakterija koja se nalazi daleko od problematičnog zuba je zarobljena i uništena. Međutim, kada je imuni sistem oslabljen, onda on nije u stanju da zadrži infekciju pod kontrolom.
Doktor Prajs je otkrio da je skoro svaka hronična degenerativna bolest povezana sa lečenjem kanala korena zuba, uključujući bolest srca, oboljenje bubrega, artritis i druge reumatske bolesti, neurološka oboljenja (uključujući ALS i MS) i autoimune bolesti (lupus i druge).
Takođe, utvrđeno je da postoji tesna veza i sa kancerom. Otkrivena je izuzetno visoka korelacija između kanala korena zuba i raka dojke, što je u istraživanjima pokazalo da je čak 93 odsto žena sa rakom dojke imalo lečen kanal korena zuba.
Koja su rešenja za uklonjen zub?
Parcijalna proteza – ovo je prenosiva proteza i ona je najjednostavnija i najjeftinija opcija.
Most – ovo je trajnije učvršćenje koje nalikuje pravom zubu, ali je složeniji zahvat i više košta.
Implant – ovo je trajni veštački zub, obično od titanijuma koji se ugrađuje u desni i vilice, ujedno je i najskuplja varijanta.
Izvor: Mercola.com