Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Deža vi – 10 važnih stvari o fenomenu „već viđeno“

OVO MI JE POZNATO…

Dve trećine ljudi u svom životu doživelo je nekada fenomen „deža vi“, da ga sadašnja situacija podseti na neku poznatu situaciju iz prošlosti kojoj ne može da objasni poreklo. Saznajte kojim ljudima se češće događa ova pojava, šta je može izazvati i zašto je još uvek nedovoljno istražena!

 

Iako je pojava deža vi (déjà vu = već viđeno) prvi put opisana u literaturi pred kraj 19. veka, tek sto godina kasnije je ovaj fenomen definisan na jedinstven način koji je pogodan za svrhe naučnog istraživanja. Njegova univerzalna definicija bila bi da je to „bilo kakva subjektivna impresija prepoznavanja nekog sadašnjeg iskustva koje podseća na nedefinisano iskustvo iz prošlosti“.

deža vi

U medicinskim krugovima, deža vi se smatra simptomom epilepsije temporalnog režnja ili šizofrenije. Oba ova stanja su ujedno i najčešći razlozi zbog kojih se ljudima dešava ovaj fenomen, iako „već viđeno“ može da se doživi potpuno drugačije kod jedne i kod druge vrste pacijenata. Na primer, ljudi sa šizofrenijom mogu da dožive dugotrajan deža vi koji uključuje intenzivnija osećanja depersonalizacije.

Da ne bude zabune, deža vi se događa i ljudima koji nemaju nikakav psihički poremećaj. Procenjuje se da dve trećine ljudi doživi ovakvu situaciju bar u jednom trenutku svog života.

Ovih 10 stvari je potrebno znati o ovoj zanimljivoj i nedovoljno istraženoj psihičkoj pojavi.

1) Ljudi kojima se javlja deža vi obično ga dožive jednom godišnje.

2) „Već viđeno“ se najčešće javlja tokom nekog stresnog perioda ili ekstremnog umora.

3) Pojava se dešava podjednako i muškarcima i ženama.

4) Impresija deža vi se smanjuje s godinama, tj. što smo stariji sve se manje dešava.

5) Obrazovaniji i ljudi višeg socio-ekonomskog statusa su skloniji ovakvim doživljajima.

6) „Već viđeno“ se može izazvati električnim stimulacijama korteksa i dubljih moždanih struktura.

7) Ljudi koji češće putuju imaju tendenciju javljanja ove pojave veću od onih koji slabo idu na putovanja, verovatno zato što imaju više mogućnosti da se sretnu sa novim i nepoznatim lokacijama.

8) Neki ljudi koji iskuse ovaj fenomen prepričavaju to iskustvo koje podseća na prethodni san.

9) Suprotno od „deža vi“ je „žame vi“ (jamais vu) ili „nikad viđeno“. Ovo je fenomen kada jedna obična životna situacija izgleda sasvim nepoznato i on se dešava mnogo ređe nego deža vi.

10) Različiti modeli objašnjenja javljaju se kada je u pitanju fenomen „već viđeno“. Jedan od njih je „podeljena percepcija“ koja se dešava onda kada je pažnja jedne osobe oko neke aktivnosti podeljena na dve odvojene percepcije koje se međusobno ometaju. Na primer, ako neka osoba želi da pokrene svoj auto, ali je tog momenta ometa muva koja se zadesila u kolima, dok se ponovo vrati pažnja na pokretanje automobila, početna percepcija uzimanja ključeva i paljenja automobila može se smatrati kao da se već desila (iako nije) upravo iz razloga ranijeg iskustva u prošlosti.

Deža vi je i do danas nedovoljno istražen psihički fenomen, jer se njime bavio veoma mali broj naučnih studija. Obično se više proučavao, ali opet nedovoljno, pri objašnjavanju paranormalnih pojava, određenih vantelesnih iskustava i psihokineze.

Izvor: Psychologytoday.com

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280