TRAJNA PROMENA SVESTI

Da li se duh vremena u kome živimo promenio i u kome smeru. Korenite promene u društvu i svesti ljudi i film Zeitgeist

 

Za mnoge neprimetno duh vremena – Zeitgeist u kome živimo se fundamentalno promenio u zadnjih desetak godina. Transformacija je počela 90-ih, ubrzavala se nakon 2000-e a zadnjih deceniju doživljava potpunu realizaciju. To nije evolucija, to je revolucija svesti, makar u urbanim sredinama.

Svima je jasno da se vremenom sve menja ali mnogi ostanu u ubedjenju da se malo ili skoro ništa nije promenilo baš u njihovom okruženju. Posebno su na te promene otporne seoske i ruralne sredina, provincija, kako bi rekli stari Rimljani.

Ali jeste se stanje promenilo, i to puno u svakom pogledu.

Duh vremena u kome živimo se promenio - film Zeitgeist

U zadnjih desetak godina, naš narod i naše društvo je prošlo kroz ogromnu transformaciju u svim sferama života. Od stila života, mišljenja, do ishrane i oblačenja, naš svet se ubrzano promenio.

Ono što kod ljudi ostaje najmanje promenjeno je karakter i neshvatanje da se oko njih sve ubrzano menja.

A najveća promena koja nas je zadesila je uvodjenje raznolikosti i mnoštva mikro svetova i mikro kultura i životnih stilova koji bujaju na sve strane. Definitivno je nestao svet bratstva i jedinstva u jednoumlju koji je vladao kroz komunizam 50-ih, socijalizam 80-ih i patriotizam 90-ih. Nestala je i opšta paradigma o boljem životu koji nam je država kroz istoimene serije i medije servirala.

Danas umesto da država kroz nacionalne medije kreira naš život, imamo globalne medije koji kreiraju našu državu. I naš život.

Svaka oblast života je izmenjena kablovskom televizijom.

Zeitgeist, the Movie ili samo Zeitgeist (od nemačkog [ˈt͡saɪtɡaɪst] što znači Duh vremena) je američki dokumentarni film iz 2007. godine. Film predstavlja dokumentarni ekspoze o religiji, vlasti i globalnoj ekonomiji. Centralne teme filma uključuju mit o Isusu Hristu, teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine, i američke Federalne rezerve. U filmu su predstavljene teorije zavere koje proističu iz ove tri teme.

Sam ovaj film je velika manipulacija. Film koji se zove Duh vremena, sam po sebi svojim narativom, manipulacijom i iskrivljenim činjenicama govoro o duhu vremena u kome je nastao. Hteo bih da skrenem pažnju da je film Zeitgeist potpuna fikcija, jer je lažan u svim aspektima priče koju priča. Sve je u tom filmu namerno pogrešno predstavljeno i montirano. Izgradjene su dopadljive masivne lažne konstrukcije u koje samo neobavešteni mogu da poveruju. Na žalost, neobaveštenih ima na svakom koraku, sve više. Jer, cela ideja filma je jedna sinkretička filosofija – ideologija.

Glavne promene u društvu

Ono što je meni skrenulo pažnju su par stvari koje su mi sociološki gledano zanimljive.

Prvo je već pomenuta raznovrsnost svega i svačega, kako u dobrom, tako i u lošem. Baš kao što na kablovskoj televiziji imate svašta da gledate, tako imate priliku da budete svašta i da na taj načini živite. Evidentno je kako sa komforom i višim standardom, uz opšti liberalizam i pad moralnih vrednosti, neobuzdano se rasplamsavaju mnoge bizarne pojave i groteksne ideje i pokreti iz subkulture. I to postaje moda. Podzemlje izlazi na svetlo scene.

Drugo, vidi se da je porast standarda stvorio kod ljudi jaku želju da uživaju u životu i da to svima pokažu. Ta želja je postala glavna ideologija gradjanske Srbije – potpuni konformizam. Postala je potreba da se živi što bolje, po svaku cenu. I ljudi su spremni da plate cenu, da potpišu ugovor sa Djavolom ko Mefisto, ne bi li živeli bolje. I kod mladih i kod starijih zveči parola „uzmi život sad ili nikad, za sve kreditne mogućnosti koje imaš“. Nigde nema štednje, odricanja, truda, skromnosti, a nema ni nekog društvenog i ličnog puritanizma. Što bi cinici rekli: „Daleko smo od Nemaca u svakom pogledu a mnogo bliži razmetljivom istoku.

Isticanje sebe i svog životnog stila je zvezda vodilja za one koji samo nešto malo više novca imaju od proseka.

Treće, dešava se veliko raslojavanje na ultra bogate, zatim na one koji su negde u sredini, malo više gore ili dole, i one koji su puka sirotinja. Klase u sociološkom smislu kod nas u društvu i ne postoje jasno razgraničene, to je u stvari jedna velika amorfna masa raznih nekozinstentnih grupica, koje čas postoje a čas utihnu, u jednoj velikoj društvenoj masi u kojoj se svi prepliću. Dok na obodima društva postoje male grupe bogatih i sve veće grupe jako siromašnih. U tom smislu, dogadja se invazija i izlazak nekog (polu)sveta na ulice koji kao da nije ni postojao pre dve tri decenije, a čak i ako je postojao, bio je skriven. Sada taj primitivni polusvet postaje glavna zabava na estradi, u politici, sportu, na naslovnim stranama. Taj čudni svet se izgleda namnožio od posledica šok tranzicija našeg društva na putu od socijalizma do liberalnog kapital feudalizma.

Četvrto, život i posao postaju sve kompleksniji, jer su prethodno navedene stvari učinile dogovore mnogo konfuznijim. Jasne smernice i pravila igre su atomizirani i svedeni na situacije od slučaja do slučaja. Snalaženje u poslu, karijeri, društvu, postaje sve komplikovanije. Nema više jasnih struktura napredovanja preko hijerarhijskih veza, postoji samo divlji grabež kroz političke partije, ali ni tu nisu stvari tako jasne, jer je mala bara puna krokodila. A od spolja globalni mediji i politika svetskih imperija nam naturaju selebriti život koji nam utiskuju kao poželjan, pa mi to žarko želimo a ne možemo sebi da ispunimo, pa se sve nešto upinjemo, mučimo, glumimo, da bi se uklopili u poželjan lik kome stremimo. To nas dodatno energizuje.

I peto, svi ovi elementi su podigli nivo frustracije u društvu. Mada se tu razlikuju selo i grad. Selo je sačuvalo mir, grad je postao košnica. Gradovi su nam umiveniji, prosečna plata je viša, radnje su snabdevene, valuta je stabilna, stvoren je niz novih poslova i zanimanja, institucije države rade bolje i efikasnije (iako ne kako bi mogle), materijalne promene na bolje su vidljive za sve osim za one koji su „stalno protiv“ ali je društvo u celini postalo sve isfrustriranije. I vlada veći bes. Ljudi su postali osetljiviji i uvredljiviji. Želje ih prže a nemogućnosti lede. Šizofrenija u najavi.

Tome su sigurno doprinele i socijalne mreže (Facebook, Twitter, Instagram) koje su ljudima dale kanal da mogu da budu besni i ogorčeni, što je samo umnožavalo opštu buku i bes. Te socijalne mreže su dovele do toga i da se bolje upoznamo i manje cenimo, jer smo shvatili preko FB i Twitera ko je kakav i šta voli, kao i šta mi ne volimo kod njega. Socijalne mreže su ogolile ljude, posebno u domenu njihovih slabosti.

Život je postao lepši i slobodniji a ljudi napetiji i tmurniji.

Na kraju i šesto, laž caruje, baš kao i film Zeitgeist, sve je više lažnih konstrukcija i plasiranja dezinformacija, da više ne znate šta je istina a šta laž, zahvaljujući moralno korumpiranim medijima i interesnim grupama koje pletu mrežu neistina.

Bajke više ne stanuju ovde.

Zlatko Šćepanović