RITAM ŽIVE ULICE

Željan prijatne šetnje, uz uzbuđenja i neobične, nesvakodnevne sadržaje, uputio sam se do Petrovaradina gde se održavao 16. Festival uličnih svirača.

 

Međutim, prema sadržaju koji me dočekao, definisao bih to kao Festival uličnih izvođača. Od pevača sa gitarom, virtuoznih izvođača džez i klasične muzike, preko žonglera, komičara, neobičnih instrumenata sa subzvučnim efektima…

festival uličnih svirača

Zadržao sam se na mnogim mestima duže vremena. Raznolikost sadržaja mamila me da idem dalje. Uživao sam u izuzetnoj izvedbi džez evergrina, prijatnoj izvedi kompozicija na cimbalu uz kontrabas, muziku moje mladosti uz zvuke električne gitare koji su odjekivali između zidina Petrovaradinskog gradića. Na momenat učinilo mi se da je na delu kvadrofonija.

Iza Beogradske kapije, na Vojnom igralištu, žongleri su se trudili da sa bakljama i mačevima učine svoj nastup dramatičnim.

Privukla me je cirkusko-pozorišna predstava „Život na visokoj nozi”. Pomalo sam bio iznenađen kako se bez mnogo reči može saopštiti kako i na koji način živi određen sloj ljudi. Šta su im osnovne preokupacije i koliko mare za običan svakodnevni život. Kako koriste mimikriju i presvlače se da bi dostigli krem života. Bila je to priča o deljenju, davanju, uzimanju, kompleksima među društvenim slojevima i odnosima među muškarcima i ženama. Ispričana kroz geg komediju uz pomoć cirkuskih veština. Zanimljivo, neobično, nesvakidašnje. Prvi put sam uživao u pozorišnoj predstavi na otvorenom.

Negde u centru Gradića jedna staklena kugla kao da je prkosila gravitaciji u rukama veštog balansera.

Bio je tu i džuboks uživo. Neko je poželeo pesmu „All Right Now” od legendarne grupe Free. A, metalni čovek sa crvenom ružom bio je atrakcija za decu, koja su se slikala dok mirišu cvet.

Gužva je bila neopisiva. Posebno na mestima gde su izvođači nudili veoma kvalitetne sadržaje muzike, igre i pokreta. Mamila raznolikost sadržaja, dinamika s kojom su izvođeni, ali i visoki profesionalizam koji se ne može videti svaki dan. Došli su tu mnoge mame i tate sa decom. Smeh, cika, dečije zadovoljstvo je nešto što se, takođe, ne viđa svakodnevno. Ispred reflektora deca sa balonima igraju i cupkaju u ritmu muzike. Bilo je tu roditelja sa decom u kolicima.

Pivo, na štandovima ali i pokretnim kolicima, svakom na dohvatu. Komentari pivopija i zadovoljstvo ukusom govorili su da je mnogima to bio dodatni užitak.

Umoran, zadovoljan, posle višesatne šetnje, vratio sam se kući. Pun utisaka. I, pitao se šta sam još propustio?

Autor: Nikola Ostojić