Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Iz života Bogorodice: Kako je stvarno izgledala i živela Majka Božja posle Hristovog stradanja

SPOJ ANĐEOSKE I LJUDSKE PRIRODE

Pojedini crkveni hroničari ostavili su zapise o izgledu Majke Božje i njenim duševnim osobinama. Uz njihovu pomoć, iz života Bogorodice možemo saznati kojim se načelima rukovodila Presveta Majka Božja, kako je izgledala i na koji način su joj tekli dani posle Vaznesenja Gospoda, gde je boravila i ko se o njoj brinuo.

 

Prema predanju zasnovanom na rečima sveštenomučenika Dionisija Aeropagita i svetog Ignjatija Bogonosca, sveti Amvrosije Milanski u spisu “O devstvenicama” piše o Majci Božjoj sledeće:

iz života bogorodice

“Nije ona bila samo Djeva telom, nego i duhom, smirena srcem, obazriva u reči, blagorazumna, nemnogorečiva, bogomudra, ne brza na reči, stalno je čitala Sveto Pismo, bila je neumorna u trudovima, celomudrena u razgovorima, govoreći sa ljudima kao pred Bogom.

Njeno pravilo je bilo: nikoga ne uvrediti, želeti svima dobro, poštovati starije, ne zavideti drugima, izbegavati hvalisanje, biti zdravomislen, voleti vrline. U njenim očima nije bilo ničeg surovog, nesmotrenog u reči, ničeg nepriličnog u delima – skromni pokreti tela, tih nastup, glas ujednačen, telesne oči bile su kod nje izraz duše, otelovljenje čistote.

Sve dane svoje ona je posvetila postu. Snu se predavala samo koliko je nužno, ali i tada, kako je njeno telo bilo smireno, duh je bio bodar, ponavljajući u snu ono što je pročitano ili razmišljajući o sprovođenju u delo postavljenih ciljeva ili, pak, planirajući nove. Iz kuće je izlazila samo u crkvu i to u prisustvu srodnika. Uostalom, mada je i izlazila iz svoga doma u društvu drugih, najbolja straža za sebe bila je ona sama. Drugi su čuvali samo telo njeno, a o svom karakteru brinula je ona sama…“, piše sveti Amvrosije Milanski.

Na osnovu predanja, koje je zabeležio crkveni istoričar Nikifor Kalist, Bogorodica je “bila srednjeg rasta ili, kako drugi smatraju, nešto viša od srednjeg. Boja njenog lica bila je kao boja pšeničnog zrna. Njena kosa je bila svetlosmeđa i malo zlatasta, bistre oči boje zrele masline, obrve povijene i tamne, nos malo izdužen, usta boje lica i ispunjena slatkim rečima, lice nije okruglo niti oštro, nego nekako izduženo, šake i prsti dugački

U govoru sa drugima čuvala je uravnotežnost, nije se smejala niti zbunjivala, a posebno se nikada nije gnevila… Uvek jednostavna, bez i najmanjeg pritvorstva, bez mekuštva. Ona u isto vreme bejaše oličenje najuzvišenije smirenosti. Haljine njene behu jednostavne, bez ikakvih ukrasa, kao što to pokazuje njen svešteni pokrov na glavi koji se do danas sačuvao. Ukratko rečeno, u svemu njenom beše prisutna ogromna blagodat”, beležio je istoričar Nikifor Kalist.

Život Presvete Bogorodice po Hristovom stradanju

Posle Vaznesenja Gospodnjeg, o Majci Božjoj se starao apostol Jovan Bogoslov, a u njegovom odsustvu Presveta je živela u kući njegovih roditelja, u blizini gore Eleonske.

Za sve apostole i verujuće, ona je bila prva uteha i pouka. Besedeći s njima, Majka Božja je govorila o čudesnim događajima Blagovesti, besemenog začeća Hrista Spasitelja i rođenja Hristovog, njegovog detinjstva, mladosti i uopšte zemaljskog života.

Kao i apostoli, ona je svojim prisustvom, rečju i molitvama gradila i utvrđivala Hristovu Crkvu. Posle silaska Svetog Duha na dan Pedesetnice, sveti apostoli su nekih desetak godina boravili u Jerusalimu, služeći spasenju Judejaca, sa željom da Presvetu Bogorodicu što češće viđaju i od nje čuju božanske reči.

Mnogi novoprosvećeni verom hrišćanskom dolazili su, čak u Jerusalim, da bi čuli i videli Presvetu Bogorodicu. Sačuvana je poslanica svetog Ignjatija Bogonosca iz Antiohije upućena apostolu Jovanu Bogoslovu, koja glasi:

Mnoge žene kod nas žele da posete Presvetu Bogorodicu i dotaknu prsa koja su hranila Gospoda Isusa, kao i da od nje čuju mnoge tajne. Kod nas se pronela njena slava o Djevi i Majci Božjoj, ispunjenoj blagodaću i svim vrlinama. Kaže se da je ona u toku progona i nedaća uvek radosna, da u nevolji i bedi ne podleže ogorčenju, ne gnevi se na neprijatelje, nego im čini dobro, u blagostanju je krotka, prema siromašnima milostiva i uvek spremna da im pomogne koliko god može, snažna je u veri… Neiscrpno je njeno trpljenje kada joj se podsmevaju učitelji judejski i fariseji. O njoj su nam kazivali ljudi, dostojni svakog poverenja, da se na osnovu njene svetosti vidi sjedinjenost angelske i ljudske prirode. Sve ovo pobudilo je kod nas bezmernu želju da vidimo to nebesko čudo i tako prekrasnu svetlost.”

U drugoj poslanici, sveti Ignjatije Bogonosac piše apostolu Jovanu Bogoslovu:

“Ako samo budem bio u mogućnosti, doći ću k tebi da se vidim sa svima svetim vernicima koji su sabrani oko tebe, a iznad svega želeo bih da vidim Majku Isusovu, o kojoj govore da kod svih izaziva divljenje, ljubav i poštovanje i svi bi hteli da je vide. Kako i ne bih želeo da vidim Presvetu Bogorodicu, da sa njom razgovaram, sa onom koja je rodila istinitoga Boga!

Za vreme progona koje je podigao Irod protiv mlade Crkve Hristove (Dap. 12, 1-3), Presveta Djeva Marija se, zajedno sa apostolom Jovanom Bogoslovom, sklonila na 43 godine u Efes, gde je ovom apostolu bilo određeno da propoveda Jevanđelje.

Presveta Bogorodica je posećivala Hrišćane i u drugim gradovima. Ona je bila u Antiohiji kod svetog Ignjatija Bogonosca, kome je pisala: “Doći ću sa Jovanom i tebe ću sa tvojima videti.”

Presveta Bogorodica je, takođe, bila i na Kipru kod svetog Lazara Četvorodnevnog, koji je bio tamošnji episkop, zatim na Svetoj Gori Atonskoj, o kojoj je, kako svedoči sveti Stefan Svetogorac, Majka Božja rekla: “Ovo mesto će meni biti dodeljeno, dato mi od sina i Boga moga. Biću pred Bogom zastupnica ovoga mesta.”

Ostavite komentar

Ostavite komentar