MUZIČKA LEGENDA

„Makedonsko devojče” je najpopularnija makedonska pesma i mnogi je smatraju izvornom i tradicionalnom. Međutim, ona ima svog autora. Jonče Hristovski, bard makedonske muzike, osim ovog evergrina stvorio je i druge hitove poput „Ako umram il’ zaginam“ , „Aj zasvirete mi čalgiji”. Svojim pesmama, Hristovski je proneo makedonski melos širom sveta.

 

Neretko se desi da popularne pesme vremenom „uđu u narod“, što značl da ih narod prihvati kao izvorne ili tradlclonalne, zaboravljajući da one ipak imaju svog autora. Pesma „Makedonsko devojče, kitka šarena“ jedna je od takvih, a njen autor je Jonče Hristovski.

jonče hristovski

On je još za života poslao prava legenda makedonske narodne muzike, ne samo kao pevač, već i kao kompozitor i tekstopisac. Hristovski je kao autor ostavio dubok trag u makedonskoj muzici, imajući u vidu da mu je nekolicina pesama ostala u trajnom pamćenju mnogih naroda sa Balkana.

„Ako umram il’ zaginam“, „Aj zasvirete mi čalgiji“, „Edno ime imame“ – samo su neki od antologijskih naslova koji su izašli iz duše ovog Makedonca, a uz njih tu su i „Moj roden kraj“, „Zapej pesna, Makedonko“, „Oj, Vardare makedonski“

Pisanje pesama u tradicionalnom, narodnom duhu obezbedilo mu je veliku popularnost u matičnoj republici, ali i širom nekadašnje Jugoslavije. Njegove pesme, obojene izvornim makedonskim melosom, protkane su boemskim emocijama prema životu, pesmi, ljubavi, domovini…

 

Svakako najpopularnija pesma koju je stvorio je „Makedonsko devojče, kitka šarena“. Nastala je 1964. godine, a zanimljiva je рričа o tome kako je stvoren ovaj evergrin makedonske muzike.

U to vreme, Hristovski je bio autor početnik sа svega nekoliko pesama koje je ponudio tadašnjim cenjenim izvođačima mahom tradicionalne makedonske pesme. Pevačica sa kojom je sarađivao bila jе Violeta Tomovska, čija jе ćerka Nevenka tih dana slavila prvi rođendan. Hristovski joj jе napisao pesmu i to je bio njegov rođendanski poklon. Pesmu jе snimila Nevenkina majka u saradnji sa pevačem Kirilom Mančevskim (u to vreme dueti su bili jako popularni). Tako jе jedan poklon za prvi rođendan postao najpevanija makedonska pesma svih vremena, prepevana na najmanje deset svetskih jezika.

„Makedonsko devojče“ je danas neizostavna pesma u repertoaru nа veseljima širom Balkana, čuje se na raznim manifestacijama i muzičkim priredbama, kao i u popularnim TV emisijama. Istinski hit za sva vremena nadživeo je svog аutorа, ali ga je učinio besmrtnim.

Hristovskog jе krasila posebna umetnička energija kojom jе izvodio pesme koje jе sam pravio. On je, osim kao izvrstan tumač muzike koju jе stvarao, ostao upamćen i prepoznatljiv po unikatnom stilu komuniciranja sa publikom na nastupima. U narodu ga pamte po scenskim izlivima derta bacanjem jakne ili kaputa na zemlju tokom pevanja ili ljubljenju zemlje, čime je pokazivao snažan osećaj pripadnosti makedonskoj naciji. Uz posebne koreografije koje je predstavljao u svojim nastupima, odlikovali su ga specifični glas i šarm, kojima je jednostavno i lako osvajao publiku.

Rođen je u Bitolju 1931. godine. Bio je član popularnog folklornog ansambla „Tanec“, gde je radio i kao koreograf. Za sobom je i u tom smislu ostavio trag, jer se neke od njegovih koreografija za makedonska kola i danas izvode neizmenjene. Kolege sa kojima je Hristovski svojevremeno nastupao širom bivše države, Evrope i sveta pamte ga kao srdačnog čoveka, boema, merakliju i pravog profesionalca.

Nažalost, njegov život iz korena je promenio stravičan razorni zemljotres koji je pogodio Skopje 1963. godine. Jončetova supruga stradala je pod ruševinama, a on ostao sam da se brine o svojim kćerkicama Olgici i Neveni. Veliku ljubav koju jе osećao prema svojoj ženi pretočio je u pesmu „Živote moj“.

I do poslednjih dana života stvarao je muziku, više za druge nego za sebe. Umro je 2000. godine u Skopju. Makedonska javnost i dalje ga pamti kao pevača sa najviše osećanja, snažnom dinamikom i izraženim gestikulacijama u interpretiranju pesama.

U makedonskoj kulturi, Hristovski ima posebno mesto kao promoter nacionalnog identiteta, jer je širom sveta proneo ljubav prema domovini iskazanu kroz svoje pesme.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.