Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SLATKI KUPASTI VAFL

Kornet za sladoled stvoren je 1904. godine na jednom svetskom sajmu, sasvim slučajno, kada je ponestalo sudova za posluženje u kojima se servirao najslađi hladni desert na svetu!

 

Korneti za sladoled su od vremena svog nastanka bili kupastog oblika, a prvi jestivi konusni oblik u kojem je poslužen sladoled nastao je u SAD, u gradu Sent Luisu, gde se održavao svetski sajam poslastica. Izumitelj ove do sada neprevaziđene jestive posude za sladoled je izvesni Ernest Hamvi.

kornet za sladoled

Njegov štand sa vaflima nalazio se pored štanda prodavca sladoleda, koji je poslužujući svoj hladni desert zainteresovanima, u jednom trenutku ostao bez posuđa za serviranje. Hamvi je jednostavno savio svoj vafl u konusni oblik i tako se rodio kornet!

Lizanje iz čašice

penny licks

Preteča korneta: Staklena čašica „Penny licks“

Tokom 19. veka, u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, za konzumiranje sladoleda korišćene su posude od stakla, papira i metala. Sladoled se najčešće posluživao u čašama.

Sladoled je prvobitno bio veoma skup desert u kome su samo najbogatiji mogli da uživaju, ali pred kraj 19-og i u prvim godinama proteklog veka, on je naglo postao mnogo jeftinija i popularnija poslastica. Krenuo je da se prodaje i na ulicama.

Većina kupaca je od prodavaca tražila da im sladoled posluži u staklenim čašicama, sličnim onima koje se na ovim prostorima koriste za rakiju, samo sa postoljem. Na engleskom jeziku, te čašice su se zvale „Penny licks“, jer su koštale svega jedan peni, a sladoled iz njih se lizao jezikom.

Međutim, velika neprijatnost desila se ubrzo zbog sanitarnih i higijenskih problema, jer se ove male čaše nisu prale, a vrlo često su i „nestajale“, jer ih kupci nisu vraćali posle upotrebe.

Zarolani vafl

Pre nego što se u Sent Luisu desio svetski sajam poslastica, kada je na njemu sasvim slučajno „pronađen“ kornet, u nekoliko navrata su preduzimljivi prodavci sladoleda pokušali da patentiraju jestive posude. Ipak, ono što se dogodilo te 1904. godine, promenilo je posluživanje hladne poslastice koja se brzo topi jednom za sva vremena.

Više od 50 prodavaca sladoleda okupilo se na tom svetskom skupu posvećenom poslasticama, a uz njih je štandove držalo i desetak prodavaca keksa i vafla.

Sirijski imigrant Ernest Hamvi zarolao je u oblik kupe nekoliko svojih zalabija (tradicionalno vafl pecivo) i ponudio ih prodavcu Arnoldu Fornašouu, koji je u tom trenutku ostao bez papirnatih posuda za posluženje sladoleda. Sladoledžiji se ovo veoma dopalo i brzinom munje kroz sajam se proneo glas o novom izumu. Svi poslastičari su odjednom želeli da prodaju sladoled baš u kupama od vafla i to su učinili.

Milijardu i po korneta

Nakon sajma, Hamvi je osnovao preduzeće koje je proizvodilo kornete, nazvavši ga „Cornucopia Waffle Company“. On je krenuo da putuje širom Sjedinjenih Američkih Država kako bi svet upoznao sa sasvim novim i mnogo lakšim načinom posluživanja sladoleda. Već 1920. godine, Ernest Hamvi je objavio patent za mašinu koja pravi kornete.

Koliko je kornet kao način konzumiranja najpopularnije svetske poslastice brzo osvojio svet i stekao popularnost, govori i činjenica da je širom SAD 1924. godine pravljeno neverovatnih 245 miliona korneta godišnje.

Danas, najveća kompanija na svetu za izradu korneta, koja se nalazi u Pensilvaniji, izradi više od 1.5 milijardi slatkih vafl posudica kako bi zadovoljila svetske potrebe za kornetima.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: