BOLNIČKA MUKA
Sveto jevanđelje ima priču o milosrdnom Samarjaninu, a ovo je jedna posve drugačija. Akteri su nemilosrdni Samarjani, ako bismo tako mogli nazvati ljude kojima je dužnost da budu dobri i blagi prema drugim ljudima, a oni to ipak nisu.
Jedna od bolnica u Beogradu, ali to nije bolnica sa lakim slučajevima. To je veoma posebna zdravstvena ustanova. Reč je o bolnici gde su smeštene osobe koje duševno pate. Ko je ikada bio u poseti takvim bolesnicima sigurno zna da je njima veoma teško, bilo gde se nalazili.
Osobe koje se nalaze pored njih i pokušavaju da im pomognu, trebalo bi da taj posao rade sa ljubavlju i velikim razumevanjem. Obilazeći neke od pacijenata saznao sam iz usta istih da neke sestre nemaju onaj minimalni potreban odnos, koje bi po svim merilima, kako ljudskim tako i čisto profesionalnim, pomogao tim nesrećnicima i pomalo ublažili tugu njihovu. Ovo je jedan primer koji pokazuje tu tragičnu sliku.
Pacijentkinja kojoj je ruka povređena i mora joj se svakodnevno previjati rana, često bezuspešno poziva sestre da joj pomognu oko previjanja, ali pomoći niotkuda. Kažu, „zauzvrat traže nešto da im daju“, „neće džabe da ih previjaju“… Da i ne pominjemo da, ako se povreda neredovno čisti i previja, može doći do neželjenih posledica.
Pored tog nemarnog odnosa prisutan je i još jedan vrlo neljudski gest. Po njihovom svedočenju, neke od sestara, kasno po noći ulaze u sobe i otvaraju kasete i ormariće i uzimaju šta im se hoće. Na koji način i po kom kriterijumu one odabiraju žrtve, ne znamo. Ako ih odgovorni u toj ustanovi ne kontrolišu i ne čine ono što je potrebno da bi se prestalo sa tim bezumnim ponašanjem, onda sasvim sigurno to na kraju ostaje da bude izneseno na jedinom istinitom sudu – Božijem sudu.
Kako i sam Sveti Apostol Pavle kaže: „Sve mi je dozvoljeno ali mi nije i sve na korist“. Niko neće proći nekažnjeno za svoja nedela. Narod za to ima lepu izreku:“Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“.
Svedoci smo veoma često neljudskog odnosa onih koji su dužni da nam pruže makar i malo saosećanja i razumevanja i pokoje lepe reči. Kod dobročestivih domaćina ni stoci se ne upućuju takve ružne reči, mržnja i netrpeljivost, trpljenje je spasenje. Ako bi ih upitali, zašto se tako ponašaju, verovatno najveći broj odgovora glasio bi, male su plate. Kakav izgovor, bezuman! Da li su ti jadni ljudi krivi za njihove male plate?! Ili šta su očekivali kada su se spremali da rade taj posao. Da će količina novca odagnati sve goruće probleme iz njihovih života i na taj način živeti kao u raju. Mnogi su, izgleda, birali posao koji ne vole!
Autor: Zoran Lazarević