Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

„SNOUDEN“

Poznati američki režiser Oliver Stoun govori o tome da su ga američke tajne službe pratile dok je snimao film „Snouden“ o najčuvenijem CIA službeniku Edvardu Snoudenu. Stoun objašnjava zbog čega je film o Snoudenu velikim delom snimljen u Nemačkoj, kao i zbog čega ga je oduševio postupak inkriminisanog CIA službenika.

 

Proslavljeni američki režiser Oliver Stoun otkriva da su ga američke službe tajno pratile dok je snimao film o bivšem službeniku CIA Edvardu Snoudenu, te da mnogi producenti nisu smeli da sarađuju na filmu.

film o snoudenu

On objašnjava da je film najvećim delom snimao u Nemačkoj, jer je osećao da je tamo bezbednije, pošto Nemci, s obzirom na prošlost svoje zemlje, negativnije reaguju kada ih država špijunira.

„Ankete su pokazivale da je u Nemačkoj stav građana prema Snoudenovom postupku bio daleko pozitivniji nego u SAD, gde ga je osuđivalo 60 odsto ispitanika“, navodi Stoun za „Rusku gazetu“.

On napominje da se u tom pogledu stanje malo popravilo, pa su neke scene snimali i u SAD. Glumac koji igra Snoudena šetao se ispred Bele kuće.

Stoun ističe da je oprezno radio na scenariju, da nije o njemu razgovarao ni telefonom ni preko elektronske pošte. Kompjutere sa tekstom scenarija nije spajao na internet, a koristio je šifrovanu prepisku gde god je to bilo moguće.

„Što se tiče Snoudena, nikada nisam s njim razgovarao telefonom. Odlazio sam u Moskvu kako bih ga posetio ili sam mu slao poruke preko dvojice advokata“, navodi Stoun.

On napominje da nije mogao dobiti značajniji filmski studio u SAD za rad na ovom filmu.

„U SAD svi oni pripadaju velikim korporacijama, a sve one odbile su da rade sa nama. Same su sebe cenzurisale. Doslovno sam osećao kako ih paralizuje strah od skandala“, precizira američki autor.

On navodi da ga je kao građanina oduševio postupak Snoudena, jer je verovao da se američke vlasti bave prismotrom građana još od vremena kada ih je Džejms Risen napadao u „Njujork tajmsu“ 2005. godine (serija poznatih publikacija o programima protivzakonitog prisluškivanja za vreme administracije Džordža Buša Mlađeg).

Stoun otkriva da Snouden smatra kako su Obamine reforme na polju građanskih sloboda u SAD „isto kao kada promenite zavesu u sobi“.

„Obaveštajna služba može sve premotati unazad i vratiti podatke koji su joj potrebni. Mislim da svi Amerikanci osećaju da su pod prismotrom. Postali smo oprezniji, sve više biramo reči.

Ako otvoreno kažete što mislite, možete postati klasni neprijatelj ili neprijatelj države, neprijatelj biznisa ili korporacija, što je verovatnije“, navodi Stoun.

On završava i dokumentarni film o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i najavljuje da će premijera biti održana naredne godine.

Izvor: Srna

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: