PISMO BRANISLAVU PETROVIĆU
Ništa ti za to ne brigaj
Ovamo je raja pravi raj
Ovde su gradilišta oprana
Zemlja odrana
Gubilišta razaslata
Vrata pozatvarana
Jezici rascepljeni
Rukavi ispražnjeni
Izvori zasuti
Puti prepućeni
Ovde je sve namireno
Niko ne kidiše
Dovoljno da diše prazno runo
Žene ne zalaze u žito
Muškarci ne mrse ni na Petrovdan
Svaki dan paradan pridvoran
Prstić na prstić podiže se popreko
Ravno uravnato
Lice k’o staklo
Od nas do vas puklo milje
Nikad življe ne živesmo
U sebi sve samlesmo
Hajduka uskoka pronalazača
Prepisivača molitvenika
Bika uškopismo naćve prevrnusmo
Od žrtvenika se ne odvajamo
Posvajamo sve što se oturilo
Svetlimo sa dna sveta
Da svet oko nas ne zaluta
Držimo se pravog pravca
Smireno izvan sebe korak na korak
Da ne probudimo kakva mrca
Natopljena našljedstvom
Da nam štogođ put ne prepreči
U nama tišina ječi
Čuješ li ti nas tamo
Ovamo se ništa ne čuje
Sve putuje pravo preko potopa
Šta je za nas još jedan potop!